Rijaliti Srbija
Vrlo slobodan prepev pesme Oskara Daviča
Oj, Srbijo posle popisa, međ’ šljivama
Oj, Srbijo polupraznih gradova i s napuštenim njivama
Oj, Srbijo kućo nasred puta
Koja ne zna na koju će stranu, koja luta
Al’ se kurči po slavama pesmom glasnom
Ne može nam ništa niko
Sa porukom smešnom ali jasnom
Da kad treba da zaćuti oglasi se rikom
Psovke i „psovke“ od onih sa vrha brda
Prema puku koji ni jadikovke ne priziva više
I za čije zdravlje se još uvek mrda
Narodno srce što kuca sve tiše i tiše
Bure i bune ostale su negde daleko
I samo ih se neka čista duša ponekad seti
Pre mene nije bilo ništa – Vođa je rek’o
I sipa kletve i laži svakodnevno, i zimi i leti
To lice nije lice drago nije milo
On mrzi sve a ni njega ne voli niko
Al’ sve što bude i što je bilo
Na sve to je glupi puk odavno svik’o
A popis kaže da nas je pola miliona manje
Od prošlog puta smanjili smo se i u bunama i u grudima
Promenili smo pakovanje ali je to i dalje isto sranje
Strah i beznađe međ’ brdima, na ulicama, u ljudima
Da nismo isekli onu čuvenu šljivu staru
Mogli smo pod njom ponosno bar da sanjamo
Naše zlatno doba il’ da pevušimo uz rakiju i gitaru
A ne da zauvek sopstveni rep ganjamo
Oj, Srbijo pod jednom šljivom lepom
Sretna ti Nova i ništa ne brini
Uvek sa istinskom verom slepom
Da je sve bolje neg’ se nama čini
Oj, Srbijo sva od zlata i litijuma
Na samom rubu zdravog razuma
Šta si, gde si i ko si ti
Oj, Srbijo jebem ti…
Piše: Dragan Karalazić