Godina od brutalnog naprednjačkog nasrtaja na šabačkom mostu
Prošla je godina od kako su naprednjački batinaši nasrnuli na mirne demostrante na šabačkom mostu, 27. novembra. Bilo je još demostracija u Srbiji sa zahtevom da se protera Rio Tinto i zabrani rudarenje litijuma, ali su u Šapcu bili najbrojniji, i već se tvorila kritična masa povodom toga. U Špacu je održano i nekoliko ranijih protesta.
Međutim, dešavanja na šabačkom mostu bila su kapisla za potonje proteste, pogotovo onaj kada je zuastavljen saobraćaj na auto-putu u Boegradu. Nakon toga režim je ustuknuo, i prvi put desilo se da je Aleksandar Vučić poklekao pred zahtevima protestanata.
Ova dešavanja ući će i u anale beščašća srpske policije i tužilaštva. Desetak minuta pred kraj protesta neko je naredio da se policija povuče. Na scenu stupaju naprednjački batinaši predvođeni funkcionerima: Vladimirom Mićićem, pomoćnikom gradonačelnika; Nebojšom Stojićevićem zvani Jarin, rukovodilac u JP ”Infrastruktura” i čovek koji je bager usmerio na mirne građane; Aleksandrom Peranovićem, direktorom PIO…
Ali, zato je policija uhapsila Dragana Milovanovića Crnog, koji je uspešno zaustavio bager.
U svemu tom nigde se ne oglašava javno tužilaštvo, mada po zakonu je dužno da reaguje na svaki pomen kriminalnog dešavanja kao i na tužbe građana. Uredno su podnete krivične prijave protiv vinovnika na šabačkom mostu, sa sve dokazima, a uostalom to je videla ona Srbija koja je to htela da vidi, a to se našlo i u papirima Evropskog parlamenta.
Najbedinije u svemu tome je što, navodno predsednik svih građana Srbije, Aleksandar Vučić, nalazi opravdanje za ovaj krajnje brutalan postupak gde su bili ugroženi ljudsku životi, da je bilo sprečeno kretanje kao fundamentalno ljudsko pravo, i da su batinaši koristili gumene čekiće.
Naprednjaci svoga predsednika hvale da je najbolji student Pravnog fakulteta, ali se pokazalo da je on daleko od pravne struke i pravde. Prvo, najvažnije je pravo na ljudski život, a protest je usmeren upravo da se zaštite ljudski životi od krajnje opasne eksploatacije litijuma. Pravni eksperti odmah bi izuzeli Vučića za kredibilnog svedoka, jer on je, gle čuda, uvek nalazio načina da opravda nasilne i kriminalne postupke svojih naprednjaka. I to onih za koje su predviđene visoke zatvorske kazne: osam stradalih u aferi ”helikopter”, nijedan od dva ministra nije odgovarao; rušenje u Savamali, a naveo je da su to bili idioti iz gradske vlasti; Jovanjica gde jedna tona marihuane nije ništa a bilo je 1,6 tona; navijački klan ”Princi” za njega su pristojno društvo njegovog sina; decidna odbrana Milana Radoičića da nema nikakvog učešća u ubistvu Olivera Ivanovića; za njega ne postoji afera”Krušik”, a za bandu Veljka Belivuka saznao je tek po dobijanju užasnih snimaka od francuske policije…
Bedno predsedniče!
Verovatno će jednog dana biti razmatrano, ali od stručnih i kredibilnih organa, ko je odgovoran za kukavičko povlačenje policije i sramno ćutanje tužilaštva o svemu tome. Radi se o praktičnom saučesništvu i potpomaganju krivičnog dela, i to kao organi reda i pravde, i pored one tako dugo čekane lustracije, reda bi bilo da u zatvor odu i srpski dostojanstvenici, javni radnici i funkcioneri.
Dragan Eraković
