Rijaliti Srbija
U Kini se prošle nedelje obeležila godišnjica „Pojasa i puta“, kineske dugoročne strategije za osvajanje Evrope i sveta, bio nazočan i Putin, diktator i ratni zločinac ali i naš Nepomenik, ljubi ga majka blentavog, sa drugom Sijem se video celih 10 sekundi, čaj je popio sam kao duh u nekom hodniku, a sa baćuškom Vladimirom Vladimirovičem proveo nešto više vremena u toaletu gde su razmenili par reči, na ruskom naravno, ruski Firer pucao od samopouzdanja, ovaj naš se upišao od sreće, doduše na pravom mestu za to.
Ovde, kod kuće, naprednjačka razbojnička družina je pokušala preko Ministarstva informisanja i telekomunikacija, dakle vlade, pa kroz Skupštinu da progura zakon o medijima koji nas vraća nekoliko koraka unazad u odnosu na situaciju u kojoj smo već izvesno vreme a koja ne valja ništa i delimično su uspeli u tom svom naumu. Država po najnovijem zakonu može i zvanično (do sada je to radila ispod žita) da osniva i poseduje medije tako da Telekom ne mora da brine, svi njegovi dugovi koji su ogromni biće pokriveni a ono malo nezavisnih medija neka se spremi za gašenje jer dosta je bilo njihovog terora objektivnog i slobodnog informisanja građana.
Opozicija oličena u političkim organizacijama koje organizuju proteste od maja meseca pod nazivom „Srbija protiv nasilja“ na korak je da se ujedini (udruži) u koaliciju koja će izaći na predstojeće izbore. Dakle, jedna kolona ili jedna lista ako više volite. I mada još uvek pregovaraju i dogovaraju se a izbori samo što nisu (realno nije lako sve to posoliti i organizovati kada imate ograničena sredstva i u ljudstvu i u materijalu a o finansijama i medijima da i ne govorimo) gotovo je izvesno da će poslušati i čuti ono što im poručuje onaj deo svesnije publike, građana i građanki kojima je Vučića i njegove bande preko glave, mesecima pa i godinama unazad. I treba sad sve te sujete i šta sve ne, nepotrebno i nebitno u ovom trenutku, ostaviti po strani, izaći sa jasnim porukama pred birače, ne mrsomuditi previše, organizovati se i po dubini i po širini, staviti naglasak na Beograd ali ne zanemariti ni ostatak Srbije, naročito par gradova poput Kragujevca i Šapca recimo, i uz Božiju pomoć krenuti u boj. Ova druga strana opozicionog novčića, tzv. patriotski, državotvorni i bla, bla blok se već kao ujedinio, dogovorili se da zajedno (na)stupaju strojevim korakom dakako Zavetnici i Dveri, Milica i Boškić sklopili politički brak, neka je sa srećom mladencima, pošteno je da nacisti i fašisti idu ruku pod ruku i pod istim kišobranom. Tu su još i neki „istaknuti intelektualci“, sve moj do mojega, a čekaju se Miloš Francuz (ama se on nešto nećka) i Vuk Jeremić (ako neko takav, pod tim imenom i prezimenom i dalje postoji u registru političkih čimbenika Republike Srbije). Oni će kao i do sada drviti i kenjati o Kosovu, francusko-nemačkom planu, o suverenitetu, Ustavu i svemu onome što se onoliko tiče građana zemlje Srbije koji jedva sastavljaju kraj sa krajem u realnosti pomahnitale inflacije i nasilja i svojih skromnih primanja i straha od mogućih sankcija od strane onih od kojih uglavnom zavisi čak i ovakav nikakav život u ovoj i ovakvoj državi u „zlatnom dobu“ i „olovnim“ vremenima.
Kada se vratio iz bratske Kine Vu-či-ći je otvorio brže-bolje autoput Ruma-Šabac od celih 20-ak kilometara koji je koštao kao svetog Petra kajgana a onda u šabačkoj sportskoj dvorani (hali) održao napredni partijski skup kojim je obeležena 15-ogodišnjica osnivanja SNS-a. I održao je govor, svaka čast, ni Adolf ga se ne bi postideo, pozvao je na okupljanje svih naprednjačkih snaga pred „odsudne“ izbore u decembru a pokucao je i na vrata zaboravljenih asova poput Tome Nikolića, grobara i bivšeg predsednika SNS-a i Srbije. Mora da je dogorelo do nokata kada iz naftalina vadi opskurne likove iz svoje ružne prošlosti. Gradonačelnik Šapca A. Pajić, iako formalno domaćin pomenutog skupa, bio je skrajnut, verovatno zaključan u nekom podrumu da ne smeta, njemu je, izgleda, i pre izbora odzvonilo. Naravno da je na ovom naprednjačkom mitingu, prvom u nizu sličnih pred izbore, bilo prisutno najmanje Šapčana a da su autobusima čak sa juga Srbije dovoženi jadnici da za jednu „crvenu“ i sendvič glume oduševljenje Vođom i njegovim likom i (ne)delom.
Šta je još bilo protekle nedelje? A, da, Miholjsko leto se nastavilo, mašala, kao i rat u Ukrajini i u Pojasu Gaze dok je na Kosovu nekakvo zatišje. Pred buru? Oni opasni tipovi iz zloglasne Kvinte bili u Prištini i Beogradu da malo zavrnu uši Kurtiju i Aci Srbinu, ovom našem deliji došlo da zaplače od muke a Aljbin samo prevrnuo očima i tako. U našem glavnom gradu, prestonici bez prestola, otvorena je spomen soba i otkriven spomenik Draži Mihailoviću, četničkom vođi i ratnom zločincu, tako da se 2. Svetski rat u Srbiji uredno nastavio, gubitnici su još jednom pobedili u svojim bolesnim umovima. Osramotio se za sve pare (nije mu prvi put) akademik Matija Bećković održavši pozdravni govor na ovoj nedoličnoj manifestaciji.
Počeo je i tradicionalni, oktobarski, Sajam knjiga, eto i jedne dobre vesti na ovu skupoću. Čitajte, braćo, knjige jer knjige su zakon a batalite zvona i praporce, „patriotske“ prazne priče, spremajte se za decembar i za „odsudne“ bitke jer biće kom’ opanci kom’ obojci.com
Nastaviće se…
Piše: Dragan Karalazić