Hajka na novinare
Uprkos brojnih negativnih primera pretnji novinarima i zalaganju za njihovom većom bezbednošću, barem deklarativno domaćih kao i stranih institucija, u poslednje vreme došlo je do eskalacije, kako po širini tako i po brutalnosti.
Profesoru Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i značajnom novinarskom posleniku Dinku Gruhonjiću ispisane su pretnje smrću: “za večni dom si spreman“, iako je njegova porodica stradala od ustaša.
Poziv na linč upućen je i za Anu Lalić, predsednici Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine. Na to se nadovezuju i brutalne pretnje pevača Vlade Georgieva redakciji lista „Danas“: „Zapaliti vas treba koliko „Danas“.
I pre su stizale slične pretnje ovoj redakciji, kao ona da će završiti kao i Šarli Ebdo… Nebrojene pretnje upućene su i Nenadu Kulačinu i Marku Vidojkoviću, autorima podkasta “Dobar loš zao“, a ozbiljnosti tih pretnji govori da je i Međunarodni PEN centar reagovao, a Vidojković je bio izmešten na lokacijama po Evropi.
Da režim ne čini gotovo ništa da se stvari poboljšaju podseća i slučaj urednice „Podrinskih“ Isidore Kovačević, koja je sa još dvoje mladih Šapčana, osvanula na kolor poterici. Slučaj tapka u mestu, kao ne zna se ko je i gde štampao ove poternice. I kad se dođe do suda, onda se pokazuje naličje svega.
Nakon četvrt veka od ubistva Slavka Ćuruvije, Apelacioni sud donosi oslobađajuću presudu osumnjičenima, a sve govori da je to bilo u režiji DB. Za ubijenog novinara Milana Pantića iz Jagodine, posle više od dve decenije, slučaj se zatvara bez epiloga. Novinaru iz Grocke Milanu Jovanoviću zapaljena je kuća, a za sve ovo vreme od 2018. bio je prinuđen da se snalazi kako zna i ume, a prošao je pravu golgotu i omalovažavanje na pedesetak ročišta.
Bivši predsednik opštine Dragoljub Simonović, prvobitno je osuđen na šest godina zatvora, ali se još čeka odluka Apelacionog suda. Izvesno je da se nije baš propatio zbog svega ovoga. I nije samo gola sila u pitanju, profesionalni medji guše i gase se sistematično i ubitačno. Počev od finansiranja i statusa. Poznato je da su lokalni mediji posebno na udaru naprednjačke vlasti, pa čak i kad postoji zakonska obaeza da se raspišu konkursi za medijske sadržaje, polovina od ukupno 160 gradova i opština to ne učini. Jeste veliki značaj javnog informisanja, propisan i Ustavom, da objektivno, pravovremeno i celovito izveštavaju, ali propaganda je moćno sredstvo za očuvanje vlasti. Ali najviše trpe novinari i redakcije koji ove poslove obavljaju baš po tom Ustavu i Zakonu, a posledice, u onoj konačnici, trpi celo društvo.
D. Eraković
