Dogodilo se baš ono što je i trebalo da se dogodi. Opet smo ispali smešni, bedni i jadni. I poniženi. Sve zbog lične sujete osobe koja za sebe smatra da je Bog i gomile udvorica (da se grublje ne izrazim mada bi im taj i takav izraz više pristajao). Da li je iko normalan mogao da pretpostavi da će Putin pristati da se obrati „rulji“ koja ga je „iz velike ljubavi prema njemu“ dočekala ispred Hrama. Skupljena „s konca i konopca“, naterana, prevarena… Ceo dan dovožena autobusima… Za sendvič i još po nešto.
Kad bi Putin stvarno poverovao da su svi ti „jadnici“ u Beograd došli samo da bi njega videli onda on, sigurno, ne bi bio predsednik Rusije već samo neki Marko Đurić ili Vulun, na primer.
Ovako, baš na kraju ove značajne posete, udaren nam je pečet srama kakav dugo nećemo zaboraviti.
Ali, smirite se, uskoro očekujem „brutalni“ veleobrt. Onaj koji još uvek misli da je predsednik Srbije, pa makar i te ponižene, bez imalo stida reći će da on nije znao da se ljudi dovoze autobusima u Beograd ili da je on apsolutno bio protiv takvog scenarija. I okriviće nekog „nesavesnog“ člana svoje stranke…
A to što su mnogi prevoznici danas „zavijeni u crno“ (jer im prevoz neće biti plaćen) i što su mnogi opštinski budžeti „olakšani“ za neko dečje igralište niko neće snositi odgovornost.
Nadam se ne zadugo.
A predsedniku velike Rusije, Putinu, možemo samo da kažemo jedno veliko SPASIBA jer je prepoznao i video stvari onakve kakve jesu. I stavio nam to do znanja… Kao i ono što dalje treba da činimo…
Vidimo se u petak u Šapcu, pa u Beogradu i u svim drugim gradovima Srbije.
Da spreemo sramotu…
