Ponudićemo publici kvalitetne i raznovrsnije programe
Za novu direktorku Kulturnog centra u Šapcu, istoričara umetnosti Sonju Petrović Jagić, radno okruženje nije se mnogo promenilo, s obzirom na to da u ovoj ustanovi radi dugo godina unazad. Na čelu kolektiva u kome je provela dve i po decenije radnog veka, dobro upoznata sa načinom njegovog funkcionisanja, polako priprema godišnji plan i program rada koji se poslednjih godina, sticajem okolnosti, predaje tokom leta, u avgustu- septembru. Budući da je ovo ustanova upućena i na druge izvore finansiranja osim fondova i konkursa koje raspisuje Ministarstvo kulture, aplikacije za sredstva za projekte slaće i na adrese različitih institucija na nacionalnom i internacionalnom nivou. Takođe, navodi nova direktorka, razmišljaće o mogućim oblicima programske saradnje sa nevladinim sektorom i civilnim organizacijama, ali i zajedničkom radu na projektima koji bi doneli obostrano zadovoljstvo i benefit.
-Mi smo opredelili plan i program rada do kraja godine, ali, sticajem okolnosti, poslednjih godina ga predajemo u avgustu. Imamo ozbiljan kadar koji čini i šest visokoobrazovanih ljudi vrlo spremnih da pronađu svoje pravo mesto i da se zajedno vratimo u neke normalne tokove, da budemo ono što što smo odavno trebali da budemo. Mi smo ipak institucija koja nije okrenuta samo prema mladima, iako smo to svojevremeno bili kao Dom kulture, nego institucija okrenuta prema svima. Otvaramo vrata za sve one koji su zainteresovani za programe koje nudimo i koje ćemo donekle morati da revidiramo i njihov kvalitet podignemo na viši nivo – kaže za „Podrinske“ Sonja Petrović Jagić.
Kakvi su planovi kada je reč o programskim aktivnostima?
Prvenstveno ćemo negovati scene koje imamo: Likovnu, Dečiju, Književnu, Muzičku i Tribinsku. Negovaćemo i dalje tradiciju likovnog programa, kao i književnu nagradu „Laza K. Lazarević“. Saradnja sa Zadužbinskim društvom i Likovna kolonija „Mišar“ će se nastaviti u nešto izmenjenom obliku. Pratićemo savremene tendencije kao što smo to učinili prošle godine kada smo organizovali koloniju na Starom gradu koja je bila okrenuta samo skulpturi. Svoje aktivnosti usmerićemo na to da postanemo urbani kulturni centar koji pretežno okuplja gradsku strukturu. S druge strane, negovaćemo dečije programe i pokušati da ih ponovo vratimo, u pravom smislu reči, pod naše okrilje. Odavno postoji težnja da u našoj ustanovi organizujemo lutkarske predstave za najmlađu publiku. U zgradi imamo Kancelariju za mlade pa se nadamo da ćemo, kao i svake godine, nastaviti programsku saradnju koju imamo sa njima. Redovno im ustupamo prostor na korišćenje. Oni su ustanova na dobrom putu, jer neguju edukativnu liniju rada organizacijom letnjih školica, a istovremeno se bave i sportskim i drugim aktivnostima. Veliki broj mladih pohađa njihove programe, a mi ćemo gledati da to iskoristimo na najbolji mogući način.
U kom smislu?
Moramo poraditi na publici samim tim što ćemo joj ponuditi kvalitetne i raznovrsnije programe. Ipak je Kulturni centar dosta toga radio u proteklom periodu. Prethodnih godina smo se ozbiljno bavili Književnom scenom. Omogućili smo našim sugrađanima da čuju dobitnike NIN-ove nagrade, imali smo na Književni maraton, Mesec mladog autora itd. To su programi na kojima će se i dalje bazirati rad Kulturnog centra. Tokom avgusta ću zajedno sa timom svojih saradnika praviti novi program. Sigurno je da će biti novih ideja i planova o kojima ne mogu još uvek ništa konkretno da kažem, s obzirom na to da smo mi ustanova čije se funkcionisanje bazira na timskom radu i ja sam pristalica mišljenja da je to najbolji put do uspeha.
Po tradiciji, letnje aktivnosti Kulturnog centra će se uglavnom preseliti u baštu?
Koristimo lepo vreme i pogodnosti prostora kojim raspolažemo, a taj prostor godinama je eksploatisan kada su u pitanju letnji programi, ali i početkom jesenjih dana. Najčešće nudimo sugrađanima dečije, književne i izložbene programe. Nedavno smo imali program „Kombinart-a“ i izložbu makedonskog umetnika Zorana Kardule. Predstoji nam Šabački letnji festival, koji predstavlja centralni događaj u gradu tokom letnjih meseci. U okviru pratećeg programa festivala, Kulturni centar će ponuditi izložbu koja će biti omaž Vladi Divljanu, tako da ćemo se uključiti u tu priču kao što smo uključeni u „Čivijadu“ sa izložbama fotografa Dragana Petrovića posvećenim Šapcu i mislim da je to naš dovoljan udeo u važnim gradskim manifestacijama.
Koliko ste zadovoljni budžetskim sredstvima kojima trenutno raspolažete?
Svi smo negde ograničeni budžetom i verujemo da uvek može i treba više. Mi imamo tu sreću da se dopunjujemo sopstvenim sredstvima zahvaljujući knjižari, Galeriji, izdavanju prostora itd. Trudimo se da većina programa budu besplatni sadržaji, s tim što ja lično smatram da to nije baš uvek dobro ni svrsishodno i zato se radujem što ŠLF ove godine ima jednu sasvim drugu konotaciju. Smatram da tu neke stvari dobijaju apsolutno na ozbiljnosti. Svakako, nadamo se da će budžet sledeće godine biti makar malo veći. Osim toga, dobijamo upute da bi bilo poželjno da sve institucije idu na mogućnost da dobiju još novca kroz projektno finansiranje i mislim da je to dobro, jer je danas sve tržišna utakmica i moramo se i mi tako ponašati.
Da li planirate neka infrastrukturna ulaganja?
Planiramo da uložimo u tehniku, koja nam već neko vreme predstavlja problem i onemogućava nas da koristimo pune kapacitete prostora kojim raspolažemo. U tom smislu, ideja je da se ozbiljnije bavimo koncertima. Imamo sasvim dovoljno prostora u sali za neke manje kamerne koncerte. Probaćemo da uradimo kvalitetan projekat i kod nadležnog Ministarstva kulture konkurišemo za sredstva. Davne 2002- 3. godine smo sa udruženjem „Svetlost“ radili zajednički projekat, i tada je deo tehnike pripao njima, a deo nama. Prošle godine imali smo male intervencije u unutrašnjosti zgrade i tu ćemo se za sada zaustaviti, budući da se ona nalazi u relativno pristojnom stanju. Sačekaćemo da vidimo koliki će budžet biti naredne godine. Mi se nadamo da će biti veći nego što je sada.
Da li planirate saradnju sa kulturnim ustanovama u gradu?
Mi već imamo tradicionalno dobru saradnju sa Školom primenjenih umetnosti, Narodnim muzejom, Bibliotekom šabačkom, Šabačkim pozorištem, Međuopštinskim istorijskim arhivom. Najčešće se ta saradnja odvija putem izložbi ili promocija na organizacionom nivou. Mnogo puta nam je pozorište izašlo u susret prostorno i trudimo se da i mi njima pomognemo kada je potrebno. Odavno nismo imali saradnju ni sa jednom od ovih ustanova u pogledu zajedničkih projekata. Mislim da je to ozbiljna mogućnost i uvek je dobro da se kulturne institucije povežu programski, tako da ćemo u dogledno vreme sigurno realizovati i takav oblik saradnje.
Kakve aktivnosti Kulturni centar priprema u narednom periodu?
U utorak uveče na trgu nam je gostovala novosadska grupa artista koja je i prošle godine bila u našem gradu. U četvrtak, 21. jula, imamo promociju knjige „Provincijski Urugvaj“ Aleksandra Đenadića. U ponedeljak, 25. jula, ćemo u Galeriji otvoriti izložbu kao omaž Vladi Divljanu. To je plan do kraja meseca. Neki dalji planovi odnose se na retrospektivu izložbe na Mišaru, s ciljem da im pomognemo da tamošnja galerija zaživi. Od jeseni ćemo krenuti sa školicama slikanja, dovešćemo obrazovane akademske slikare i druge kompetentne saradnike, a potrudićemo se da budućim studentima omogućimo kvalitetnu pripremu za fakultete. Želja mi je da pokrenemo školu lutkarstva u saradnji sa zaposlenom iz PU „Naše dete“ koja radi fenomenalne lutke i da na taj način animiramo decu. Verovatno ćemo raditi zajednički projekat sa udruženjem „Svetlost“, sa kojim smo i do sada dobro sarađivali. Naše izložbe sve više poprimaju međunarodni karakter i imamo uspešnu saradnju sa zemljama na obodu bivše Jugoslavije, a prisutni su i Japan, Meksiko, Engleska, Francuska.
Da li sugrađani mogu da očekuju nastavak Festivala evropskog filma?
Organizatori Festivala evropskog filma su nam se javili pre nekoliko dana i ponudli nam drugi ciklus filmova u okviru drugog dela festivala koji bi 19. septembra svečano otvorio šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport. Ušli smo u grupu od četiri- pet gradova u kojima će biti projekcije i ponudili su nam da izaberemo filmove koji će biti prikazani. Svojevremeno smo imali i Festival arheološkog filma i mislim da je to jedna od mogućnosti da se otvore novi programi. Autorski filmovi koji nisu blokbasteri uvek imaju publiku i smatram da to treba negovati.
Kao istoričar umetnosti, da li ćete staviti akcenat na podršku mladim umetnicima?
Naša saradnja sa njima traje i nastojimo da im, u okviru mogućnosti koje imamo, izađemo u susret, omogućimo neku izložbu ili drugi vid podrške. Mi uvek u septembru imamo Mesec mladog autora. Bez obzira na predviđeni godišnji plan, uvek možemo da nađemo prostor za njih i uključimo ih u naše aktivnosti. Uverena sam da ćemo ideje koje imamo realizovati u dogovoru sa njima i ostalim članovima kolektiva. Mi jesmo ozbiljan tim sa 15 zaposlenih i nastavićemo da u budućem periodu radimo na tome da Kulturni centar funkcioniše na mnogo boljem nivou nego do sada.
D.Dimitrijević
Biografija
Sonja Petrović Jagić je rođena 1964. godine u Šapcu, gde je završila Osnovnu školu i Šabačku gimnaziju, prevodilački smer. Godine 1983. upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, grupa za istoriju umetnosti, gde je diplomirala u martu 1989. godine. Na istom fakultetu 2001. godine upisuje postdiplomske studije na grupi za modernu umetnost. Od 1989. do 1992. godine radila je kao profesor likovne umetnosti u srednjim školama u Koceljevi, Vladimircima i Ljigu. Od 1. oktobra 1992. godine zaposlena je u Kulturnom centru u Šapcu, prvobitno kao glavni koordinator programa, a od 2002. godine kao kustos galerije. Pored likovnog programa u Kulturnom centru, bila je uključena u delovanje svih scena u ovoj instituciji. Pored velikog broja samostalnih izložbi u Galeriji, inicijator je i osnivač serije tematskih izložbi i umetnički rukovodilac Likovne kolonije Mišar. Član je Saveta galerije u Biblioteci šabačkoj, Galeriji „Mina Karadžić“ u Loznici i koordinator Likovne kolonije u Brčkom. Učesnik je mnogih žirija širom naše zemlje i Bosne i Hercegovine. Sarađuje sa velikim brojem umetnika, institucijama kulture, školama, nevladinim organizacijama i predškolskim institucijama. Objavljivala je tekstove u stručnim časopisama, dok su njeni kritički tekstovi zastupljeni u nekolicini biografija eminentnih srpskih autora (Slobodanka Rakić Šefer, Zoran Jovanović Dobrotin, Zoran Stošić Vranjski, Radislav Trkulja i mnogi drugi). Njeni tekstovi prevedeni su na mnoge svetske jezike (engleski, nemački, bugarski, jidiš, poljski, češki…) Govori engleski i nemački jezik.
