LIČNI STAV: Hanibal Kovač
Naravno, nije ništa novo da politika odlučuje o sudbini kulture, niti je novo da se na upravnička i direktorska mesta u ustanove kulture, postavljaju ljudi preko politike. Nismo ni mi ovde u Šapcu bili izuzeti od tog pravila a niti ćemo biti. Lepo je to što je ovih dana toliko bilo reči o kulturi u Šapcu i što su naprednjačka usta bila puna kulture i brige za istu u našem gradu. Hvala je Bogu, umesto “ Usta puna zemlje“ (Branimir Šćepanović) sada imamo „usta puna kulture“ i to ona žvalava, neprosvećena, neupućena i ne… da ne nabrajam. Smeniše direktorke muzeja i pozorišta, što je i bilo za očekivati i postaviše nove persone, koje će nas još bolje i još kulturnije i još umetničkije voditi u bolje kulturno sutra. Protiv novopostavljene, obrazovane i pametne dece nemam ništa i ne mora da znači da će njihova buduća rukovođenja u takvim ustanovama biti loša, nego me više tangira i boli to, što su ta i takva deca – novi direktori, pristali da budu deo priče i kolaboracionisti neprosvećene naprednjačke stoke, kojima je escetski kulturni model „Zadruga“, „Parovi“, koncerti onog Lukasa i Maje Berović, literatura Kije Kockar i Baćić – Alimpić. Hoću da kažem, da smo se proteklih godina, evo skoro deceniju, nagledali i naslušali te naprednjačke kulturno-umetničke estetike. Raduje me, doduše, što će i nama u narednom periodu doći u Šabac veliki umetnici poput Mocarta, da nam nešto odsviraju a ako su raspoloženi, po potrebi i zapevaju. Kad mogu u Jagodinu kod Palme, što ne bi mogli u Šabac?! Draga gospodo, pričamo o kulturi, o umetnosti i sad samo zamislite likove poput šabačkog tria poverenika, koji o istoj brinu… jebem li ti sunce! Pitam javno, a znam šta pitam, kada su one dve bitange, doktori nauka, poslednji put bili u pozorištu bilo kom da odgledaju neku predstavu na primer? Ajde ovaj som što ne zna da pliva i da mu je sportska kultura problematična stvar, al’ od kad posta čovek stručnjak za muzej i pozorište? Ne izlazi mi slika iz glave, da u prvom redu neke šabačke premijere, ugledam kako napilritani sede Birma, Mićić i dakako najznačajniji među njima, utripovani kvazi gradonačelnik, kulturni djelatnik glavom i bradom, Aleksandar, Acika Aca Pajić zvani Saša. Dobri su i ovi savetnici njihovi za kulturu, što se konačno dohvatiše fotelja i što se i oni ekstra razumeju u istu. Nemam ništa protiv, ali neka ba primer Mijušković, gospodin član veća, kaže javno, kada je poslednji put u Šapcu odgledao neku predstavu? Neću više ništa da govorim a sada će ti stručnjaci da nam seru šta je pozorište, kako treba da funkcioniše i koja je uloga pozorišta uopšte… Ma, sram vas bilo!
P.S.
U istoriji šabačkog pozorišta, na rukovodećim funkcijama, samo je dvoje ljudi bilo ovenčano Sterijinim nagradama. To vam je otprilike, što se znanja i talenta tiče, kao kada bi Mesija ili Ronalda postavili da vode FK „Mačva“. Konji jedni!