U narednih nekoliko objava objasniću kako neko u Azbukovici postaje bogat i „uspešan“ čovek.
Prvo se izvežbaš za što bajkovitije laganje pred izbore. Obećavaš kule i gradove, zapošljavanje svih iz kuće, koji mrdaju. Obećavaš razne subvencije, naravno bespovratne. Ulično osvetljenje, asvalt, kanalizaciju i vodovod do u svaku avliju.
Nađeš „sponzora“ i obezbediš lepu lovu za kupovinu glasova. Kad prođeš na izborima, a garant hoćeš, u razgovorima postizbornim, snimaš razgovore jednih i puštaš snimak drugima, pa snimiš druge i puštaš snimak prvima.
Kad te uzmu u vlast, a hoće sigurno, jer si dokazao „fleksibilnost“, šuneš u džepove, pozamašnu svotu, čoveku „od odozgo“, iz najače koalicione partije, i ugovoriš s njim njegov procenat od budućih, nikad ostvarivih, megalomanskih projekata, koje će on odobriti da ih ti „realizuješ“.
Kad obezbediš „leđa“, malo se pritajiš, i vrebaš momenat za dejstvo.
…Obezbedio si zaleđinu, ušao u vlast kao „važan faktor“ i primećuješ da se sve, u tvom životu, menja.
Ljudi te na ulici srdačno pozdravljaju, rukuju se s tobom, i to sa dve svoje, na jednu tvoju ruku. Oslovljavaju te sa VI, PREDSEDNIČE, ZAMENIČE, VEĆNIČE, DIREKTORE,… Čak ti i ukućani, ponekad, persiraju.
U kafićima ti šalju piće, i kad stigne tura, sedaju za tvoj sto i tope se od miline.
Vreme je za varijantu „IMA LI MENE TU (IMT)“
Svojim ucenjivačkim potencijalom, usloviš koalicione partnere da nekoga od tvojih zaposle. Nekoga, kome si pred izbore obećao. Nemajući kud, oni to i urade.
Naravno, tvoj veliki trud i uticaj košta, i novouposleni se „olakšava“ za nekoliko hiljadica €. Bar 5.000, kud ćeš manje.
Ovo je jako važno, jer em si obećao i ispunio, em i drugi kojima si obećao, i dalje će ti verovati i vekovima će čekati, strpljivo, da dođu na red.
Sreća prati hrabre, pa i tebi se osmehuje. Pružaš ruku, da je ubereš. Ubediš, proste, koji imaju zemlju na atraktivnim lokacijama, da tebi prodaju, kao poljoprivredno, jer, kao, planiraš tu neko leko bilje. Obično pored reke Drine, zbog navodnjavanja. A onda, malo šuške u džepić nadležnim, i očas posla, to zemljiste, postaje građevinsko, sa svim dozvolama za gradnju. Put, struju, vodu i sl., do placeva, će izgraditi građani sredstvima iz budžeta. Prodaš sve, ljudima (turistima).
I eto prve „oho-ho“ gomile novca. Trebaće ti pola dana da prebrojiš razliku, od uloženog da zarađenog.
Boban Smiljanić