Ne postoje mišljenja, već ljudi koji iskazuju svoje mišljenje. To znači da ili imate svoje mišljenje i jeste neko ili nemate svoje mišljenje i niste niko ili ponavljate tuđe mišljenje i onda ste prepisivači (živi mrtvaci). Ovo poslednje je, uglavnom, odlika većine. Većine koja se prepustila lenjosti i parazitizmu. Ne žele da rade već žive od prepisivanja (krađe) od drugih. Ne žele da preuzmu odgovornost za sopstveni život već žive nečije tuđe živote ili dopuštaju da neko drugi živi njihove. Prazni sudovi u koje svako može naliti šta hoće i kada hoće. I koji se diče svojom prazninom. Koji sa ponosom, strašću i ubeđenošću prenose tuđe reči, misli, ideje, potpuno se poistovećujući sa izvorom. Mrze isto, vole isto, misle isto. Ali ne žive isto. Ne oblače se isto. Ne jedu isto. Jer su samo kopije. I kao takvi mogu da kopiraju tuđi život. Da nose kopije. Da jedu otpatke. Da, izgubili smo, uglavnom, autentičnost i postali kante u koje svako odlaže svoje đubre. Smetlište Evrope. I sveta. Ponoviću: uglavnom.
Jovica Radović
