Sluga pokorni

Kako smo od narodne milicije stigli do partijske policije

Verujem, poštovani čitaoci, da se i mnogi od vas, kao i ja uostalom, često pitate kako smo do ovoga došli?

Sećam se, u vreme „narodne milicije“, milicionera Brke koji je sve znao pa i ko je od nas klinaca obrao komšijsku trešnju. Dođe ujutro i kaže: „Polomili ste dve grane, nemojte to više da radite“. Ako bi nekom bila obijena šupa već sutradan bi Brka doveo lopova. Kuće je malo ko zaključavao. Mogao si mirno da spavaš na klupi pored plaže u Makarskoj ili Rovinju. Da stopiraš… Bilo je neko „bezbedno“ vreme…

A onda su došle „demokratske“ promene, takozvano Slobino vreme, i „milicija“ je postala „policija“. Državna. Zadatak joj više nije bio da čuva građane od lopova i kriminalaca već da čuva „državu“ od građana. Danas su nekadašnja „narodna milcija“ a potom „državna policija“ prerasle u „partijsku policiju“, kojoj zadatak više nije da čuva ni građane ni državu već kriminalce koji državom rukovode.

Ne tako davno govorilo se o uvođenju pozornika. To, nažalost, nije urađeno jer očito da bi to bio „udar“ na kriminalce koji su pod zaštitom partije na vlasti. Mada niko tačno nije ni znao, ili nije hteo, da to na pravi način objasni građanima.

Pa ću, evo ja, to pokušati ukratko da objasnim.

Pozornik, takođe poznat kao patrolni oficir ili patrolni policajac, obično obavlja osnovne zadatke očuvanja reda i mira na terenu. Razlike između pozornika i običnog policajca često zavise od specifičnosti njihove uloge u policijskoj organizaciji. Evo nekoliko ključnih karakteristika koje razlikuju pozornika od običnog policajca:

1. Rad na terenu:

–      Pozornik: Pozornici često provode veći deo svog vremena na terenu, patrolirajući određenim područjem ili određenom zajednicom. Njihova prisutnost na terenu ima preventivni karakter, a često reaguju na situacije koje se dešavaju u realnom vremenu.

–      Policajac: Ovi službenici takođe mogu raditi na terenu, ali njihove odgovornosti često obuhvataju i druge aspekte policijskog rada, poput istraga, hapšenja ili specijalizovanih funkcija unutar organizacije.

2. Očuvanje reda i preventivno delovanje:

–      Pozornik: Glavni fokus pozornika je očuvanje reda, sprečavanje krivičnih dela i reagovanje na incidente u zajednici. Oni često uspostavljaju kontakt s građanima, grade odnose u zajednici i rade na sprečavanju potencijalnih problema.

–      Policajac: Osim očuvanja reda, obični policajci mogu biti angažovani i na rešavanju ozbiljnijih krivičnih dela, sprovođenju istraga, saslušavanju svedoka i žrtava, i obavljanju drugih složenijih zadataka.

3. Obuka i specijalizacija:

–      Pozornik: Obično imaju osnovnu policijsku obuku, fokusiranu na osnove očuvanja reda i komunikacije s javnošću. Neki pozornici mogu proći dodatne obuke u vezi sa specifičnim aspektima rada u zajednici.

–      Policajac: Očekuje se da obični policajci prođu sveobuhvatniju obuku koja obuhvata širi spektar policijskih funkcija, uključujući istrage, upotrebu sile, rad sa zakonom i druge specifičnosti policijskog rada.

Važno je napomenuti da ove razlike nisu strogo definisane i da se u različitim policijskim organizacijama i zemljama uloge pozornika i običnih policajaca mogu razlikovati. Takođe, neke organizacije koriste izraze poput „policajac na ulici“ ili „patrolni policajac“ umesto „pozornik“, ali su principi slični.

I , tako, reforma u policiji nije sprovedena u interesu građana. Osim policije vladajuća partija „privatizovala“ je i sudstvo i tužilaštvo pa i ne čudi da nam se dešava to što nam se dešava. Nasilje.

Ali najgore od svega je to što su policajci postali sluge pokorne vladajućeg režima. I što to više i ne kriju. Da se zna i da svima bude jasno.

Po mom, skromnom, mišljenju sunovrat policije zapčeo je onog trenutka kada je Slobodan Milošević ponizio vojsku a počeo da naoružava policiju. Mizerne i nedostojne plate, nedovoljne da se preživi, koje je policija tih devedesetih godina imala, nadoknađene su „širokim“ ovlašćenjima. Policajci su tada, mirno i bez posledica, počeli da, za svoj račun, naplaćuju kazne za saobraćajne prekršaje, reket švercerima benzina, cigareta i kojekakve druge robe…

Režim Aleksandra Vučića otišao je korak dalje… Enormno je povećao plate policiji, neprimereno za uslove i vreme u kojima živimo, ali i takozvanim „specijalnim jedinicama“ kojima je plata veća od 200.000 dinara. A za te pare policija je, kao sluga pokorni, stavljena u službu sitnog i krupnog kriminala kojem se sve gleda kroz prste ali koji održava ovaj režim na vlasti.

Koliko je jaka i plodonosna veza policije, kriminalaca (batinaša) i vlasti najbolje se moglo videti prilikom onog sramnog događaja na šabačkom mostu posle kojeg je sankcije imao jedino momak koji je zaustavio utovarivač da ne pregazi građane koji su mirno stajali na mostu.

Da su policajci sluge pokorne ovoj vlasti pokazuje događaj od pre neki dan kada je načelnik šabačke policije sedeo je u prvom redu na konvenciji Srpske napredne stranke u Šabačkom pozorištu. Iako je političko delovanje pripadnika policije protivzakonito.

Zašto?

„Da se zna ko kosi a ko vodu nosi“! Na to mesto postavljen je „milošću“ Kuma sa Uba a ta „čast“ se ne ukazuje zbog „sira i krompira“. Nije mu smetalo ni što iza njegovih leđa sedi rukovodilac „batinaša“ sa šabačkog mosta. Nije mu smetalo iako ga je to kompromitovalo…

Ali, kao „sluga pokorni“, morao je javnosti da stavi do znanja da je partijska knjižica „jača“ od zakona, da se građani pomire sa tom činjenicom i da se u skladu sa tim tako počnu i ponašati.

Međutim, šta se dešava sa onim građanima koji razmišljaju svojom glavom i veruju svojim očima a ne saopštenjima političkog vrha ovog režima? I koji istinski vole svoj grad i državu!

E, oni su u problemu!

U četvrtak je urednici „Podrinskih“ ponovo stigla pretnja u kojoj se kaže da će od ponedeljka morati da se iseli iz svog rodnog grada (poternice očito nisu ispunile cilj).

Više od dva sata trajalo je „maltretiranje“, prvo u dežurnoj službi šabačke policije, potom razgovor sa nadležnim inspektorom da bi na kraju vrla tužitelja rekla da to nije ništa i da to ne spada u pretnju nego uvredu. I, nikom od njih nije palo na pamet da bi, bar zbog očuvanja ugleda i renomea plicije, trebali da pronađu lice koje je tu pretnju (uvredu) izreklo. Što sigurno nije teško mada, iskreno, uveren sam da oni to i znaju… I da ga štite i kriju…

Šta kaže Krivični Zakon, član 13. stav 3

Ugrožavanje sigurnosti

Ko zna zakon zna da je član 138 KZ krivično delo za koje goni tužilaštvo po službenoj dužnosti i to po stavu 3 prema kojem je predviđena kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina.

Ali tužitelja bi to da „izokrene“…

Iako sam svestan sve nakaradnosti društva u kojem živimo i duboko poremećenih vrednosti ne mogu da izdržim (ma koliko me te skupo koštalo) a da se ne obratim tužiteljki lično:

Poštovana,

ako po vašem mišljenju najava proterivanja iz rođenog grada znači uvredu da li bi, recimo, samo primera radi, kad bih Vas ja nazvao da ste obična guska, to moglo da se okarakteriše kao pretnja. Jer, možda sam ja nekakav čarobnjak pa bih Vas u gusku pretvoriti mogao!

Ipak, šalu na stranu jer vreme nije za šalu, pa ni u „Čivijaškoj Republici“, već moramo svi  zajedno da se upitamo: Kuda nas sve ovo vodi?

Šabac je nekad bio grad u kojem su živeli i radili ozbiljni milicioneri, ili policajci kako god vam je drago, vrhunski inspektori, ugledni načelnici… (neću da ih imenujem da im, ni krivim ni dužnim ne navučem bedu na vrat jer ko zna kako, ovi sadašnji, to mogu da protumače)

Ipak, jednu osobu bih morao nešto da upitam:

„Kako Vi, gospodine, Branko Đonoviću, gledate na sve ovo što se u našoj, ali i vašoj, policiji danas događa?“

Razumem da Vas „zavet čutanja“ sprečava da javno iskažete svoje mišljenje ali bih ipak voleo da znam šta, ponekad, govorite sami sebi, u tišini svoje sobe.

I kako iz ovog zla koje nas je obavilo i steglo poput anakonde, da se izbavimo.

Razmišljajte malo o ovome i vi, poštovani sugrađani… U kakvoj zemlji (gradu) želite da živite…

Ivan Kovačević, sluga pokoran svojim sugrađanima