Rijaliti Srbija
Prelaze preko mosta slon i miš i mišonja sav ponosan uzvikne: „Ala trupćemo“!
E, ovaj vic je realnost u zemlji Srbiji već neko vreme a prošle nedelje je došlo do kulminacije ove nezdrave situacije, reč je o odnosu naše male zajednice na brdovitom Balkanu i velike i moćne zemlje Kine i bratske (zašto ne sestrinske?) ljubavi između dva naroda, odnosno njihovih vođa, obojica diktatori po vokaciji i praksi, Si Đinpinga i Ace Srbina.
Kineski moderni mandarin, Gazda i robovlasnik, stigao je u zvaničnu i prijateljsku posetu vršiocu dužnosti Upravnika kolonije Srbistan i ovaj mu je upriličio doček kakav veliki kolonizator i zaslužuje – Crveni tepih se podrazumevao, splet narodnih igara i pesma na kineskom jeziku u čast dragog gosta takođe ali najlepše od svega su bile hiljade robova dopremljenih autobusima sa svih strana naše zemlje ponosne i bačenih pred noge Gospodara, da mašu domicilnim i kineskim zastavama, kruna i zvezda petokraka ruku pod ruku, da kliču iz sve snage i jednom i drugom vlasniku njihovih tela i duša, da aplaudiraju dok im ruke ne otpadnu a sve to iz ljubavi i za samo jedan praznjikavi sendvič i sokić (pivce).
Hipnotisana gomila bila je oduševljena jer taj dan nisu morali na posao, uglavnom u javnim preduzećima gde se vode kao zaposleni, a i da im dupe malo vidi put a i kao dobar trening za predizborne skupove koji ih očekuju u narednom periodu. Čelično prijateljstvo između Srbije i Kine, kako to gordo zvuči (zveči). Svetska sila (čitaj: Slon) koja se na globalnoj političkoj, ekonomskoj i vojnoj sceni bori sa SAD za primat na planeti prihvatila je, tačnije primila je u svoj čelični zagrljaj jednog malog, umiljatog i pokornog miša i voli ga i pazi i mazi i zove Đoka-Đole.
U međuvremenu je pokupovala (otela, prisvojila) skoro sve što je ovaj mališa posedovao, gradi na još uvek zvanično njegovoj teritoriji puteve i mostove ali tako da se mišonja za te infrastrukturne radove zadužuju kod brata slona pod simpatičnim kamatama koje ni neprijatelju ne bi poželeli a kineski džin profitira maksimalno i na lahak način.
Kineske kompanije i kineska država sada imaju u svom vlasništvu mnoga prirodna bogatstva Kolonije, rudnike, železare i svašta nešto, tretiraju domaće radnike kao stoku koja treba samo da radi i ćuti i da mora da bude srećna ako je gazda srećan i zadovoljan. Kinezi su ovde uglavnom bahati i bezobrazni (bezobzirni), što bi se na srpskom jeziku reklo „našli pa zašli“.
Svaka njima čast na hiljadugodišnjoj istoriji i tradiciji i velikom doprinosu svetskoj civilizaciji u kulturi i nauci ali ova kapitalistička država sa Komunističkom partijom na čelu u sadašnjem vremenu i sa ovakvim rukovodstvom predstavlja potencijalno veliku opasnost za celi svet, naročito onaj slobodni i demokratski a mi smo u toj gužvi tek lagana užina za golemog kineskog sisara. Ne kaže se badava da je ljubav slepa. Zato naš mudri (ludi) Vođa, sav usran i upišan od sreće što mu je Gospodar Si došao u goste i to baš u vreme pred još jedne istorijske izbore u Srbiji, balavi o ljubavi nas i Kineza (milijarda i po glava), o slobodnoj trgovini između ove dve države kao da to može biti u našu korist (svako selo u Kini ima više stanovnika nego cela naša dežela), laže o velikim kineskim investicijama u Srbiju a radi se, najvećim delom, o kreditiranju sa pomenutim visokim kamatama dok je najveći investitor u našu zemlju omražena EU i to skoro duplo više od braće Kineza, zamazuje oči svojim podanicima da ne vide da polako i sigurno tonemo u kolonijalni status kao u živo blato i da je to istinski „čelični zagrljaj“ koji će nas, pre ili kasnije, ugušiti.
I opet jedna narodna mudrost: „Ljubav za ljubav a sir za pare“.
Našu zemlju, naše društvo, gotovo ništa suštinski ne veže za Kinu, geografski smo vrlo udaljeni, koliko su oni veliki toliko smo mi mali, ne može Bata Živojinović kao Valter da bude ta „tajna veza“ između dva naroda jer i to pripada nekom prošlom vremenu, ovo što se sada dešava zasluga je Jednog i Jedinog koji zbog svoje guzice gura tu priču o „čeličnoj braći po materi“ jer je u Evropi i Americi gotovo istrošio sve adute i popušio većinu kredita pa stvara sebi odstupnicu na Istoku, ranije (pre rata u Ukrajini) sa majčicom Rusijom a sada sa Kinom, ružičastim slonom u staklarskoj radnji.
Stanovnici ove najsiromašnije zemlje u Evropi, naše domovine i bla, bla, Srbije postali su zatočenici te lukave i sulude politike našeg dragog Firera koji rasprodaje sopstvene građane i građanke kao belo roblje u vidu jevtine radne snage koju uveliko reklamira po belom svetu a braća Kinezi su to oberučke prihvatili i zato naši ljudi kod njih rade dan i noć bez predaha za sitne novce, uništavaju sopstveno zdravlje i budućnost svoje dece zarad ogromnih profita kineskih komunističko-kapitalističkih tajkuna u sprezi sa našim naprednim lopovima.
I šta je pouka iz svega ovoga?
Drugarice i drugovi, braćo i sestre, sužnji ovdašnji, počnite polako da učite kineski jezik i običaje. Trebaće vam. Vakcinišite se zlu ne trebalo (iz Kine uvek, uvek, vreba neki virus sličan ozloglašenoj Koroni). A možete i tiho, bez glasa, da trupćete zaljubljeno zagledani u svog omiljenog slona iako duboko u sebi znate gorku istinu da „ko ne plati na mostu platiće na ćupriji“…
Piše: Dragan Karalazić