Godina do izbora
Po zakonu narednog aprila slede predsednički i beogradski izbori, a po svemu sudeći i parlamentarni. Ma koliko se govorilo o primerenim i pravednim uslovima za izbore, do sada malo šta se promenilo u toj sferi. Možda jedino otvaranje jedne debatne emisije na RTS, ali je tu već došlo do kakofonije i očevidne premoći vladajućih ekipa uz sadejstvo voditelja. Opozicija je bojkotom uspela da nametne nove parlamentarne izbor jer je skupština praktično jednopartijska, ali oslobađanje javnih servisa, fer i pošteni uslovi, da nema favorizovanja vladajuće stranke i funkcionerske kampanje, da nema pretnji, ucena, kupovine glasova, bugarskih vozova… o tome od sada nije bilo reči i bilo kakvih garancija da ih neće biti. Naravno da Ivica Dačić nije taj koji bi doprineo dijalogu sa opozicijom, već i sve čini da pojača opstrukciju. Kako je najavljeno od Vladimira Bilčika, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, posle praznika sledi razgovor predstavnika Evrope sa vanparlamentarnom, bojkotaškom opozicijom. Ali, već iz najave se vidi jedan sivi diplomatski ton prepun eufemizama „ da se uslovi poprave i da izbori budu što slobodniji“. To naravno ne odgovara realnom stanju, jer su izborni uslovi u Srbiji katastrafalni, daleko od dobrog, pre slični onima u Peruu, Kolumbiji… kako je to već pisao Mario Vargas Ljosa. Po svemu sudeći Evropska unija neće mnogo uslovljati ovaj režim, iako postoje zvanične loše ocene o stanju demokratskih i medijskih sloboda. Ono što otežava neki izrazitiji boljitak izbornih uslova je poslovično neposlovna i razjedinjena opozicija, tako da je već došlo do podela. Najpre onih koji ne žele posredovanje evropskih parlamentaraca, kao što su Dveri i DSS. U onom drugom bloku, podele su došle oko broja pregovača, a najviše oko toga ko čini pravu opoziciju.Tu se najviše izdvaja Narodna stranka Vuka Jeremića koja smatra da one stranke koje su izašle na izbore nemaju validnost jer nisu održale reč i bojkotovale izbore. S druge strane predstavnici Stranke slobode i pravde, DS, Nove stranke, SDS, ZZS i neki pokreti zalažu se za široki front opozicije. Kod pojedinih stranaka nema razumevanja za izlazak ZZS na lokalne izbore u Šapcu. Međutim, stranke su tu pre svega zbog građana, i najviše na insistiranje Šapčana ZZS je izašla na izbore. Pokazalo se da je to do sada bila najteža i najduža politička bitka na lokalnom nivou. Ona iz 1996. u Srbiji dobijena je uz pomoć Evrope i Gonzalesove komisije, i priznavanja pobede opozicije u 12 gradova, odnosno i u Šapcu, ali to ovde tada nije sprovedeno. U Šapcu su već nakon 21. juna poništeni izbori na svih sto biračkih mesta, po odluci Gradske izborne komisije. Kasnije je po raznim osnovama delovao Upravni sud u Novom Sadu, sve to ispeglao u korist liste Aleksandra Vučića. Zapravo, jasno je bilo da su izbori od samog početka bili nelegalni, jer je Vučić bio nosilac svih lista, i za parlamentarne i za lokalne izbore. A baš u Ustavu piše da predsednik države oličava državno jedinstvo. Za sada nije odlučeno hoće li biti i lokalnih izbora, s obzirom na neravnopravne uslove, krađu glasova, pretnje, i slično. Naravno da bi bilo demokratski da se razdvoje predsednički od parlamentarnih kao i od lokalnih izbora.
S obzirom da vreme ubrzano teče, pogotovo u uslovima pandemije, gde nema mogućnosti okupljanja, izbori su već na vratima. Čak i da se epidemiološka situacija ubrzo stabilizuje dolaze letnji odmori i izborne aktivnosti mogu da počnu tek na jesen. Teško je očekivati da će opozicija ponovo bojkotovati izbore, to im evropski parlamentarci neće savetovati ni pomoći u tome. Pogotovo ne one beogradske , gde su veće šanse opozicije. Međutim, i kod ostalih izbora je upitno u koliko će kolona opozicija nastupati, ko će biti predsednički kandidat. To je već neki zaostatak u koracima s obzirom da medijska i svaka druga kampanja, kao ona „helikopterska“, Aleksandra Vučića neprekidno traje već godinama, da biva, kao u martu da je samo dva dana izostao sa televizija. Opozicija je napadana svakim danom bez mogućnosti da odgovori i da se brani na te napade, a Evropa isuviše daleka, i sa svojim teškim problemima da bi se bavila Srbijom. Uostalom za demokratiju i slobodu moraju se sami građani izboriti.
D.Eraković
