NIKOLA DRAGOVIĆ: ( Intervju za fanzin ‘Luvatua Maa/ Obećana zemlja’)
Najčuveniji nezavisni izdavač na prostorima bivše federacije bio je Slobodan Mašić, sa svojom suprugom Savetom. Oni su, pored ostalog, osmislili mnoštvo plakata za Fest, Bemus, Bitef. Mašić je isticao da je najveći broj knjiga objavio Mići Danojliću, i Šapčaninu Ivanu Glišiću.
Ivane, kako je došlo do tvoje saradnje s Mašićem?
- Ja sam krajem šezdesetih, uz ‘dobacivanja’ Bana Moskovljevića, napisao rnr roman o prvoj i drugoj beogrdskoj Gitarijadi. Junaci su bili Zoran Mišević i članovi benda ‘Siluete’. Nosio sam rukopis zvaničnim izdavačima i svi su me odbili zbog naslova ‘Jer znala je mama mene će skrckati Levi elementi’. Mislili su pišem o komunistima. A ja sam uzeo rečenicu moje majke koja mi je govorila da se manem ‘levih elemenata’, to jest rokenrola i hipi pokreta. Onda me Zoran Mišević uputio na Mašića. Poslao sam rukopis, nije bilo odgovora. Kad sam postao urednik za rnr poeziju u ‘Džuboksu’, urednik časopisa Peca Popović mi rekao ‘Džuboks’ će objaviti roman. U štampariji je partijska ćelija zaključila da je to provokativano, i uzeli su rukopis. ‘Džuboks’ je objavio sam jedno poglavlje. Imao sam rukopis u dva primerka, pod indigom, na pisaćoj mašini.
Da li si ipak nastavio da pišeš romane o našoj ondašnjoj stvarnosti?
- Jesam, zahvaljujući ‘Omladinskim novinama’. Raspisali su konkurs za roman o srednjoškolcima, moja tematika, radio sam kao prosvetar. Bio je to roman ‘Zdravo Kolumbo ovde Amerika’. Opet provokativna tema, Plan i program neprilagođen uzrastu i interesovanjima učenika, sastavljaju ga oni koji nikada nisu ušli u razred, pa jadni učenici uče ono što se uči na faksu, a ne prigalođeno za osnovcve i srednjoškolce. Profani se bore za veće plate a ne i za izmenu nastavnog plana i preobimne školske lektire. Žiri me nagradio ali ne smeju da objave, dali su mi novčanu nagradu, pa da tražim izdavača. Nosio sam u ‘Slovo ljubve’, ali zabranjen im rad. U ‘Zapis’ Ratka Zakića, i oni zabranjeni. Onda su mi moj drugar Miša Aleksić, budući basista ‘Riblje čorbe’, i njegov otac Jova, novinar, opet rekli za Mašića. Sad sam lično odneo rukopis. Mašić reče da je davno dobio roman nekog pisca iz Šapca o rokenrolu ali da je rukopis zaplenjen. To sam ja, rekoh. ‘Jer znala je mama mene će skrckati Levi elementi’. I Mašić i Saveta navališe da ga ponovo napišem, jer nemem original. Pa će prvo to objaviti. Štampao ga je u 4000 primeraka.
Šta je bilo sa romanom ‘Zdravo Kolumbo ovde Amerika’?
- Njega smo godinu dana kasnije, pa smo od prodaje štampali još tri: ‘Dogfaker’, ‘Ura ura matura“ i ‘Ponoćni očajnik’. U planu je bilo još, ali usledio je raspad federacije, ratovi, najveća inflacija na svetu, Mašić je ugasio svoje nezavisno izdavašto, uskoro je i preminuo.
Kako je zvanična kritika prihvatila romane?
- Dobili smo diplomu ‘Politikinog zabavnika’ za ‘Kolumba’, potom drugu nagradu za ‘Ura ura matura’.
‘Ura ura matura’ promovisana je u Beogradu, 1993., ‘Prosvetina knjižara’.
- Nismo očekivali toliki odziv. Nekoliko stotina mladih. Reklamirao nas je Rado ‘202’ i književni kritičar Čedomir Mirković u školskom programu Trećeg program RTB. A jedan od junaka romana, koji je i na koricama, Predrag Spasić, i ja gostovali smo na tom kanalu dva sata pred promociju. Morali smo da promovišemo u nastavcima, mala knjižara, ulazilo se po pedesetak, pa je promocija trajala od 17 časova do 23. O knjizi su govorili, uz Mašića, Peca Popović, Raša Popov i Momo Dimić.
A došla je i policija. U isto vreme bile su protesti SPO na Brnkovom mostu, protiv Miloševića, policija je mislila i ovde protest. Začudili su se da je promocija, uz dozvolu organa. Poklonili smo im po knjigu, a oni su nas na kraju, uz rotaciona svetla, otpratili do autoputa, povratak u Šabac. Šef knjižare nam se zahvalio, nije ukradena ni jedna knjiga s polica, a dan pre toga neki pisac, državni, imao je promociju, pa je malobrojna elitna publika mnogo toga ukrala.
Kako je protekla promocije u Šapcu?
- U to vreme maturanti širom Srbije imali su proteste protiv stroge mature. Nosili su moju knjigu. Novica Prstojević u ‘Glasu Podrinja ‘ objavio je šaljivu opasku da sam ja pokrenuo proteste, a šabački organi mislili su da je to istina, a ne čivijaška pošalica. Rasterali su rokere i pankere koji su došli iz mnogih gradova, pa je promocija održana u ‘Prosvetinoj’ knjižari za desetak starijih. Moje kolege iz ‘Glasa’, Branko Jelić, Stana Munić, Zoran Brkić i Hanibal Kovač rekli su mladima da se ne razilaze. Priredili su promociju u desku, i posle poslužili goste pečenjem i sokovima. Na jutubu ima snimak s promocija, Tv Šabac, Hanibal Kovač i ja. Raša Popov i Moma Dimić voleli su moje knjige, predložili me za člana Udruženja književnika, pa sam primljen.
Poromocija u Glasu
Iz tvoje knjige ‘Ura ura matura’, veliku popularnost stekla je tvoja pank pesma ‘Jedva čekam treći svetski rat’.
- Da, snimio ju je tada na kaseti šabački pank bend ‘AOI’ (Brana Petrović, Slobodan Jovanović Čarli, Milan Kadijević Surla, Aljoša Kašiković), čak su me naterali da je otpvam. Nažalost, kaseta nije sačuvana, a nemam ni fotke sa snimanja. Jedno vreme bila je hit među tadašnjim šabačkim srednjoškolcima. Ovih dana kontaktirao me iz Nemačke panker Ned O’ Millik. Kaže pesma je još aktuelnija. Putin preti nuklearnim ratiom Amerima, Ameri prete njemu. Barod se podelio u dva tabora, jedan viče Putinu da baci bombuz, je3dan da je bace Ameri. Aki ne shvataju da će i Putin i Bajden u atomsko sklonište a da ćemo mi obrati zelen bostan, kao svojevremeno stanovnici Hirošime i Nagasakija. Ned planira da je komponuje i snimi sa slovenačkim starim, kultnim, pank bendom ‘Pankrti’. Videćemo šta će biti, naslovili bi sa ‘Work of Devil/Đavolova,tj Antihristova posla’.
Naslovna fotografija: Knjige kod Mašića
JEDVA ČEKAM
TREĆI SVETSKI RAT
Jedva čekam treći svetski rat
Imam malu laboratoriju
Imam malu atomsku bombu
Imam malo atomsko sklonište
Pa kad bacim atomsku bombu
Pa kad uđem u atomsko sklinište
Svi mrtvi, a ja živ
Jedva čekam treći svetski rat
Ivan Glišić
