Sloboda medija u vanrednom stanju

Izveštaj MFRR misije u Srbiji:

Danas je svetski dana slobode medija a stanje slobode medija u Srbiji ocenjuje se kao alarmantno, navedeno je u izveštaju platforme Media Freedom Rapid Response (MFRR) koji je sačinjen nakon misije podrške u Srbiji. Kako se navodi u izveštaju, poslednjih meseci, pritisci i napadi na medijske radnike dostigli su nivoe kakvi nisu viđeni decenijama, ugrožavajući nezavisno i istraživačko novinarstvo i produbljujući dugogodišnju krizu slobode medija.

Izveštaj beleži da su pretnje eskalirale nakon studentskih protesta povodom tragičnog urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, a oštar odgovor vlasti dodatno je pogoršao političke tenzije, koje su se prelile na ulice i reflektovale u napadima na novinare koji izveštavaju sa terena.

Navodi se da su novinari bili izloženi fizičkim napadima, pretnjama smrću, targetiranju od strane visokih državnih zvaničnika, špijuniranju i orkestriranim kampanjama blaćenja. Sve to, kako piše u izveštaju MFRR-a, odvija se u atmosferi nekažnjivosti, uz hronično odsustvo reakcije nadležnih institucija.

“Rad u neprijateljskom okruženju ostavlja ozbiljne psihološke posledice po novinare, dodatno opterećene finansijskim troškovima samoodbrane od zlonamernih tužbi koje za cilj imaju zastrašivanje i diskreditaciju njihovog rada”, piše u ovom izveštaju.

MFRR naglašava da se akutni bezbednosni izazovi odvijaju u širem kontekstu sistemskog zarobljavanja medija, koji je postao centralno pitanje protesta za demokratske reforme u Srbiji.

U znak solidarnosti, partneri evropske platforme Media Freedom Rapid Response (MFRR) organizovali su misiju podrške Srbiji, tokom koje su između 7. i 9. aprila posetili Beograd i Novi Sad. Tokom misije sastali su se sa novinarima iz različitih medija – od lokalnih do nacionalnih, iz privatnog i javnog sektora – kao i sa sindikatima, predstavnicima civilnog društva, policije, tužilaštva i međunarodnih organizacija poput OEBS-a, Saveta Evrope i Delegacije EU u Srbiji.

Nakon ove posete Srbiji, MFRR je objavio izveštaj čije zaključke i preporuke možete videti u nastavku teksta, a originalna verzija na engleskom jeziku dostupna je na sledećem linku.

 Ključni nalazi

Bezbednost novinara

MFRR primećuje da je bezbednost novinara u Srbiji u stanju krize, što zahteva hitne mere kako bi se osigurao slobodan pristup javnosti pouzdanim informacijama u zemlji. Do 2. maja 2025. godine, MFRR je već dokumentovalo 64 kršenja slobode štampe usmerena na 128 osoba ili entiteta povezanih sa medijima u 2025. godini. To uključuje osam slučajeva fizičkog napada, 12 napada na imovinu (npr. opremu za snimanje), 40 verbalnih napada (uključujući pretnje smrću i kampanje blaćenja), 14 incidenata vezanih za cenzuru i pet sudskih slučajeva. Ovi brojevi, zabeleženi tokom prva četiri meseca 2025. godine, pokazuju značajan porast u odnosu na 2024. godinu, kada je ukupan broj registrovanih incidenata bio 84 za celu godinu.

Od tragedije u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, bilo je najmanje 60 napada na novinare/ke i medije, uključujući i mladu generaciju novinara/ki, zbog njihovog izveštavanja o fatalnom incidentu i kasnijim protestima koji su se proširili širom Srbije. Tokom misije MFRR-a, delegacija je saznala da su istraživački novinari koji rade u lokalnim ili regionalnim zajednicama verovatno izolovaniji i izloženiji napadima, uključujući i samocenzuru.

Među zabeleženim kršenjima slobode medija od 1. novembra, 15 napada poteklo je od državnih zvaničnika, uključujući predsednika Vučića, kroz opasne javne izjave koje podstiču dodatne pretnje na internetu, kampanje blaćenja i fizičko nasilje. Državni zvaničnici ne ustručavaju se da šire neistine kako bi ućutkali kritičke glasove, bez obzira na rizik po bezbednost novinara.

Zloupotreba špijunskog softvera protiv novinara

Srbija je među evropskim zemljama – i jedina zemlja kandidat za EU ​​- u kojoj postoje značajni dokazi o zloupotrebi špijunskog softvera od strane državnih vlasti protiv novinara, prema monitoringu MFRR-a, što predstavlja ozbiljnu pretnju slobodi medija i zaštiti novinarskih izvora.

Misija MFRR-a je u poseti konstantno pokretala pitanje špijunskog softvera glavnim zainteresovanim stranama u Srbiji, uključujući Delegaciju EU. Nakon objavljivanja izveštaja Amnesty International-a, Kancelarija ombudsmana i Poverenik za zaštitu podataka su pokrenuli svoje istrage. Međutim, s obzirom na nivo zarobljavanja države u Srbiji, malo je verovatno da će ove istrage doneti rezultate. Istovremeno, međutim, tužiocu je podneta krivična prijava za visokotehnološki kriminal. Misija se raspitala o ovom konkretnom slučaju. Policija je potvrdila da je primila slučaj od tužioca i da se slučaj trenutno istražuje i da prikupljaju dokaze. Ni policija ni tužioci nisu mogli da potvrde kada će prikupljanje dokaza biti završeno, jer su izjavili da ne postoji striktni rok za završetak istrage. S obzirom na nedostatak konkretnih rokova, prethodni stav Ministarstva unutrašnjih poslova o upotrebi špijunskog softvera i preovlađujuću nekažnjivost napada na novinare, ne treba mnogo očekivati od ishoda istrage. I dalje je važno dati visok prioritet slučaju i stalno vršiti pritisak na vlasti da nastave ovu istragu.

SLAPP tužbe

Pored fizičkih napada i zastrašivanja, strateške tužbe protiv učešća javnosti (Strategic Lawsuit Against Public Participation – SLAPP) su glavna briga mnogih nezavisnih novinara i medija u Srbiji. Ove tužbe, čiji je cilj da se ućutkaju javni nadzornici, uključujući medije, ne samo da imaju zastrašujući ili obeshrabrujući efekat, već i opterećuju budžete pogođenih medija. U svom godišnjem izveštaju o SLAPP-ovima za 2024. godinu, Koalicija protiv SLAPP-ova u Evropi (CASE) je uvrstila Srbiju među tri zemlje sa najvećim brojem SLAPP-ova.

Iako je KRIK najekstremniji primer (u nekim slučajevima, koordinisanih) pokušaja ućutkivanja novinara putem suda, mnogi drugi nezavisni mediji u Srbiji se takođe bore sa uticajem koji SLAPP-ovi imaju na njihove resurse i kapacitete. To je očigledno iz kontinuiranog praćenja SLAPP-ova u Srbiji od strane Nacionalne radne grupe za borbu protiv SLAPP-ova u Srbiji, MFRR-a i CASE koalicije.

Tokom misije MFRR-a, novinari iz različitih medija istakli su ovo pitanje. Posebno su primetili da čak i kada se što više „zaštite od SLAPP-a“ kroz rigorozne provere pre objavljivanja i razrađene procese „prava na odgovor“, ne postoje mehanizmi – kao što su rano odbacivanje, ubrzani postupak ili nalog za pune troškove – koji bi ublažili uticaj na vreme i resurse medija ako stranke u postupku ipak pokrenu SLAPP postupak. Ovaj uticaj se posebno oseća zato što su dotični mediji, u mnogim slučajevima, već napadnuti i na druge načine.

Ekstremni pritisak koji ove tužbe vrše na resurse i kapacitete nezavisnih medija da izveštavaju u javnom interesu dodatno naglašava hitnu potrebu da srpske vlasti sprovedu efikasne mere za suzbijanje SLAPP-a. Takve mere treba da idu dalje od puke obuke pravosuđa i medija. Iako je obuka relevantna, ona ne sprečava destruktivni uticaj mnogih trenutnih SLAPP slučajeva, jer ne utiče na sposobnost npr. javnih službenika i članova pravosuđa da pokrenu SLAPP-ove i ne ograničava troškove i uticaj ovih tužbi na medije i civilno društvo u celini.

Zarobljavanje medija i medijsko zakonodavstvo

Sloboda medija, medijski pluralizam i nezavisno novinarstvo u Srbiji i dalje su potkopani jednim od najjačih sistema zarobljavanja medija bilo gde u Evropi. Politički uticaj na privatne medije, državnog emitera, sistem regulacije medija i sistem za raspodelu državnog oglašavanja ostaje visok. Ovi akutni nivoi kontrole u ​​medijskom ekosistemu su dugo ukorenjeni, ali su poslednjih meseci dospeli u centar pažnje usred protesta i njegovih poziva na demokratsku reformu medija.

Među rezultatima ove dugotrajne medijske zarobljenosti u Srbiji su uporno slab medijski pluralizam, netransparentna i nepravedna raspodela državnog oglašavanja medijima bliskim vlasti na račun istraživačkog novinarstva, nejasno vlasništvo nad medijima, visoko kontrolisan javni servis koji uglavnom zastupa stavove vlasti, kao i veoma neefikasna regulacija medijskog prostora, što doprinosi lošoj medijskoj etici, širenju dezinformacija, proruskoj propagandi i kulturi nasilja, naročito u tabloidnim medijima.

Preporuke

Bezbednost novinara

• Državne vlasti moraju okončati svaki verbalni pritisak i opasne kampanje blaćenja i ocrnjivanja novinara i medijskih kuća. Javni diskurs treba da promoviše poštovanje slobode medija i bezbednosti medijskih radnika.
• Vlasti moraju da prekinu sve nezakonite policijske akcije protiv medija i novinara, uključujući racije u kancelarijama.
• Medijske organizacije treba da ojačaju mere unutrašnje bezbednosti u redakcijama i razviju prilagođene protokole bezbednosti, uključujući strategije za ublažavanje rizika i mehanizme za reagovanje u vanrednim situacijama.
• Vlasti bi trebalo da sprovedu specijalizovane programe obuke za policijske službenike i pravosudne službenike kako bi se poboljšala njihova reakcija i obezbedila dosledna primena zaštitnih mera usmerenih na digitalnu i fizičku bezbednost. Za ovu svrhu treba izdvojiti dovoljna sredstva.
• Vlasti moraju da unaprede transparentnost i komunikaciju u istrazi proaktivnim pružanjem ažuriranja o istragama vezanim za novinare. Novinar ili njihovi pravni timovi ne bi trebalo da snose teret traženja informacija.
• Organi za sprovođenje zakona trebalo bi da obezbede odgovornost u procenama bezbednosti. Novinari/ke trenutno ne dobijaju objašnjenje kada Ministarstvo unutrašnjih poslova odbije zaštitne mere. Čak i ako je negativna procena bezbednosti klasifikovana kao poverljiv dokument, trebalo bi da se obezbedi pisani rezime ili standardizovani obrazac za obaveštenje, što omogućava žalbe bez otkrivanja osetljivog sadržaja.
• Policija treba da istraži sajber uznemiravanje i da pozove tehnološke platforme na odgovornost. Onlajn kampanje, uključujući lažno predstavljanje i digitalne pretnje, moraju biti temeljno istražene. Tehnološke platforme treba da budu obavezne da brzo i transparentno reaguju na ilegalni sadržaj. Svaka akcija mora biti u skladu sa međunarodnim standardima slobode izražavanja. Vlada mora da uskladi svoje odgovore sa Zakonom o digitalnim uslugama EU (DSA), osiguravajući da platforme rade sa jasnim procedurama, transparentnošću i efikasnim mehanizmima pravne zaštite.
• Srpske vlasti moraju da obezbede pravdu za  ubistva novinara u prošlosti. Ovo bi trebalo da uključi temeljnu istragu ubistava Dade Vujasinović, Milana Pantića i da nastavi rad na obezbeđivanju pravde u slučaju Slavka Ćuruvije.

Zloupotreba špijunskog softvera protiv novinara

• Vlasti u Srbiji treba da sprovedu nezavisnu, nepristrasnu i transparentnu istragu svih prijavljenih slučajeva špijunskog softvera, uključujući i one pomenute u izveštaju Amnesty International-a. Takođe bi trebalo da obezbede efikasan pravni lek za žrtve nezakonitog nadzora i da pozovu počinioce na odgovornost.
• Obaveštajne službe Srbije, policijski organi, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vlada treba odmah da obezbede transparentne informacije o kapacitetima za sajber nadzor kojima raspolažu i njihovoj upotrebi protiv novinara, kao i informacije o svim važećim ugovorima sa privatnim firmama za nadzor, od kojih bi bilo koji mogao predstavljati kršenje zakona zemlje.

Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu podataka trebalo bi da pozovu građane da prijave njihovim kancelarijama slučajeve sumnje na korišćenje špijunskog softvera i da pokrenu sopstvenu istragu po službenoj dužnosti.

• EU bi trebalo strogo da prati napredak u istrazi slučajeva špijunskog softvera kako bi procenila napredak Srbije u odnosu na obaveze preuzete u skladu sa Poglavljem 23.
• S obzirom na sve veći broj dokaza o korišćenju Pegasusa od strane srpskih vlasti, NSO grupa bi trebalo da pokrene hitnu internu reviziju svih postojećih ugovora sa srpskim vlastima, razmotri ponovljena kršenja uslova korišćenja i brzo opozove sve postojeće ugovore, kao i da hitno preispita svoje procedure zaštite od zloupotrebe svojih proizvoda od strane država.

SLAPP tužbe

• Vlada Republike Srbije trebalo bi u potpunosti da implementira standarde protiv SLAPP-a uključene u Direktivu Evropske unije protiv SLAPP-a, kao i Preporuku o SLAPP-ovima Saveta Evrope, kako bi se poboljšala zaštita novinara i medija od SLAPP-a. Takvi standardi trebalo bi da uključuju mehanizme koji omogućavaju metama SLAPP-a da zahtevaju rano odbacivanje slučaja, zahtevaju odštetu za podnošenje SLAPP tužbi, zahtevaju punu nadoknadu troškova u SLAPP slučajevima i zahtevaju ubrzani postupak kako bi se ograničio uticaj slučaja.

Srpske vlasti trebalo bi da se uzdrže od zloupotrebe sudskih postupaka protiv svojih kritičara i trebalo bi da javno osude i sankcionišu korišćenje SLAPP-ova od strane javnih službenika protiv javnih nadzornih tela, uključujući novinare i medije.

Zarobljavanje medija i medijsko zakonodavstvo

• Odbor za kulturu i informisanje Republike Srpska i parlament moraju da obezbede da se novi proces imenovanja članova Saveta REM-a sprovede na pravedan, nezavisan i transparentan način, bez političkog uticaja. Kandidati treba da budu izabrani na osnovu njihovih relevantnih veština, iskustva, dokazane nezavisnosti i posvećenosti slobodi medija, a ne na osnovu njihove političke pripadnosti.
• Vlada mora da obezbedi da REM ima potrebna finansijska sredstva kako bi njegovo administrativno telo moglo da obavlja svoj mandat na profesionalan i održiv način.
• Vlada Srbije trebalo bi postepeno da uskladi REM i Savete za štampu sa odredbama Evropske direktive o audiovizuelnim i medijskim uslugama i sa nedavno usvojenim Evropskim zakonom o slobodi medija (EMS).
• Kada se imenuje novi Savet REM-a, on mora da obezbedi da se proces imenovanja za izbor Upravnih odbora RTS-a i RTV-a sprovede na pravedan, nediskriminatoran, profesionalan i transparentan način, na način koji vodi pozitivnim reformama emitera i povećanju pluralističkog izveštavanja.
• Politički lideri i stranke moraju se uzdržati od bilo kakvog političkog mešanja u slobodno i nezavisno poslovanje RTV-a i RTS-a kako bi se osiguralo da oba javna medija posluju na uravnotežen i profesionalan način, obezbeđujući pravednu raspodelu vremena emitovanja različitim političkim stavovima i strankama i adekvatno izveštavajući o pričama od javnog interesa.
• Vlada bi trebalo da implementira sistem za transparentnu raspodelu državnog oglašavanja na pravedan i ravnopravan način, zahtevajući ažurno objavljivanje svih vladinih i državnih rashoda za oglašavanje, razvrstanih po iznosu i primaocu, na javno dostupnoj platformi. Objavljivati izveštaje o uticaju državnog oglašavanja na medijski pluralizam, uključujući svaki uticaj ili narušavanje konkurencije.
• Vlada i Parlament treba da reformišu Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima kako bi uklonili kontroverznu odredbu koja dozvoljava potpuno ili indirektno vlasništvo nad medijima od strane države ili preduzeća u delimičnom državnom vlasništvu, kako je predviđeno Medijskom strategijom.
• Političke vlasti treba da pojačaju zahteve za transparentnost vlasništva nad medijima ažuriranjem postojećeg zakonodavstva kako bi se uključili eksplicitni zahtevi za potpuno otkrivanje vlasničkih struktura i svih oblika stvarnog vlasništva.
• Vlasti treba da poboljšaju Registar medija Agencije za privredne registre Republike Srbije i Registar elektronskih medija REM-a kako bi se osiguralo da su oba bolje u mogućnosti da pruže ažurirane i lako pretražive informacije o transparentnosti vlasništva nad medijima.

Svi politički zvaničnici i stranke moraju se uzdržati od svih oblika neprimerenog uticaja na vlasnike privatnih medija i poštovati nezavisnost svih medijskih kuća, uz istovremeno uzdržavanje od vršenja pritiska na uređivačke politike i odluke putem ličnih odnosa ili političkih veza.

Preporuke Evropskoj uniji

Javno osuditi sve napade na novinare/ke i aktere/ke civilnog društva koji dobijaju pretnje, fizičke napade i pravne pretnje kao rezultat svog rada.

Javno i dosledno postavljati pitanja srpskim vlastima o statusu istraga o napadima na novinare.

Javno osuditi nezakoniti digitalni nadzor i upotrebu špijunskog softvera protiv novinara/ki i organizacija građanskog društva i pokretati to pitanje na sastancima na visokom nivou sa visokim zvaničnicima, uključujući predsednika Srbije.

• Razmotriti obustavu pregovora sa srpskim vlastima o Poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava) procesa pristupanja EU dok se ne sprovedu značajne i održive reforme u vezi sa slobodom medija, medijskim pluralizmom i bezbednošću novinara, u skladu sa preporukama datim u godišnjim izveštajima EU o proširenju i vladavini prava, kao i izveštajima mnogih organizacija za slobodu medija i civilnog društva.