Kada je posle izlaganja Dušana Petrovića i njegovih konkretnih pitanja resornoj ministarki, vezanih za budućnost i napredak Šapca, reč uzeo Blaža Knežević, takođe narodni poslanik iz Šapca, svako normalan je očekivao da i on kaže „neku“ o potrebama Šapca i pozove ministarku, tim pre što su iz iste parije, da učini nešto za taj, preko potreban, auto put. Time bi, prvo, podigao ugled sebi – da se zalaže za prosperitet svoga grada, a drugo kad se taj auto put počne da radi (kad tad) zasluge za to pripiše sebi i svojoj Vladi. Međutim, usledio je šok. Posle čitanje tri strane „pripremljenog“ teksta (jasno je da mu je taj tekst neko napisao jer se iz njegovog čitanja (mucanja) jasno videlo da se u to što čita uopšte ne razume a pravo da vam kažem vrerujem da je malo ko to razumeo) usledilo je vređanje kolege. Dno!
Na svu sreću predsedavajući je, pauzom, prekinu sednicu i sprečio da se ime Šapca i dalje bruka.
A kome je u interesu da se poslanicima u Skupštini Republike Srbije, ministrima, građanima Srbije pa i samom premijeru grad Šabac predstavlja na ovakav način i time stvara loša slika o njemu ali i svima nama koji u njemu živimo?