Уставобранитељи на погрешној страни
У оваквој Србији мало шта функционише онако како би требало, по закону и по стандардима савременог света. Једна од најважнијих институција, Уставни суд, неславни је пример нерада и удворичког понашања према извршној власти. Чудно је и гротескно да се коначно овај Суд огласио, али на једном готово баналном примеру, а што показује прави његов карактер. Уставни суд званично је потврдио пресуду Апелационог прекршајног суда да се са 10.000 динара казни виновник и „уништитељ“ предизборних плаката. И све то у режији полиције, која је била задужена да чува плакате, и то једне странке. Овај случај као и многи други наћи ће се на Суду у Стразбуру, јер очигледно да у Србији са правосуђем нешто дебело није у реду. У Уставном суду ради 15 судија и зато добијају, за српске услове, баснословну месечну плату од око 300.000 динара, дупло више од председника дражаве, премијера и министара. Некада је Маркс зараду рачунао по сложености рада, али овде очигледно да су побркани лончићи. Устав, као најважнији правни акт једне државе, писан је да га разуме највећи број грађана, који су носиоци суверенитета. И, наравно, у Уставу је наведено је да је Србија заснована на владавини права и да признаје међународне правне норме. Такође, јасно су наведени чланови о подели и вршењу власти. И зачудо, Уставни суд се још ниједном није огласио о готово свакодневном кршењу Устава на који се заклео председник државе Александар Вучић. Ту јасно пише да унутрашњу и спољну политику води Влада Србије, а да председник одражава јединство државе, и да не може обављати другу јавну функцију. Па кад тако пише и што се учи у школама, а наравно и на правним факултетима, зашто се онда уставобранитељи праве “блесави“, како се већ изразио председник о Косову. Већ годинама Вучић искаче из тих уставних норми. Он је одређује трасу путева и развој земље, висину плата, пресуђује без доказа, брани човека са потернице, изјашњава се о докторатима… Поврх свега вређа и прети неистомишљеницима а грађанима ове државе. Најочигледнији пример је да неће прихватити ни предлог пет милиона грађана. Мало ли је пет милиона, од укупно седам?! За своје политичке циљеве користи и функцију председника странке, која је итекако јавна функција. Све то као врстан студент права би требало да зна и да примењује, а ту су они који би требало да заштите Устав од кршитеља. Није се Уставни суд огласио ни за умањење пензија, а то је стечено право, нити о Бриселском споразуму, нити о малом државном удару приликом рушења у Савамали. Постоји јавни извештај тадашњег омбудсмана да полиција није изашла на позив грађана. А спречавано им је кретање, одузимана имовина, везивани су и малтретирани… Чак је и Вучић изјавио да су то урадили “комплетни идиоти из градске власти“. Уставни суд се не оглашава што се не извршавају правоснажне пресуде по захтевима радника за неисплаћене зараде, и све то завршава у Стразбуру. Дуга је листа безакоња, почев од драстичног кршења Закона о јавном информисању, обавези медија да објективно, павовремено и целовито информишу грађане. И кад је то тако онда је јасно да корупција и криминал цветају, да грађани Србије губе поверење у институције државе. Државу чине закони, почев од старих Латина који су имали сентенцу: “Тврд закон, али закон!“ Но, овде ни они који су задужени за спровођење закона не раде свој посао. Ту је и републичка тужитељка Зогорка Доловац, која се већ годинама не оглашава. А много тога указује на огромне пљачке народа и државе. Од Београда на води, учешће осуђених криминалаца у изградњу путева, до афере „Хеликоптер“, „Тетка из Канаде“, изградње и нерушење ресторана на врху Копаоника, куповина авиона за Владу Србије од власника „Галенике“, ту су и лажне дипломе и докторати… У таквом колоплету од државе ништа није остало, чак ни онај темељ кога је поставио цар Душан са тадашњим Закоником. И све се ово дешава у Србији, двадесетих година 21. века, и то у Европи!? У томе најневероватније звучи да енормно плаћени правни стручњаци у пракси не бране своје дипломе нити достојанство професије, а због тога су, наводно, именовани на високе функције.
Драган Ераковић