У стваралаштву Јулијане Протић су изражене универзалне теме природе и човека и односи међу њима, на тим основама она гради форме. То су скулптуре експресивних и стилизованих облика слојевитих садржаја, често са акцентом на финој обради површине где материјал у додиру са природом уметника даје садржаје који нас фасцинирају непосредношћу и финим пулсирањем светла на површини скулптуре. Најчешће се, ликовним језиком, истражује дуалност феномена материје и духа, али и појмова везаних за перципирање уметничког дела на значењском нивоу као што су нежно и брутално, пуно и испражњено и др.
Скулптуре које нам Јулијана Протић приказује на изложби у Шапцу су настале у циклусима. Циклус „Нежне скулптуре“ су форме стилизованог плода и асоцијације на оплођавање у којима Јулијана Протић темом, материјалом и њиховим третирањем успева да дочара суштину намере и у нама покрене емоцију. Ове форме су толико личне, да иако се ослањају на искуства традиције, колико год покушавамо да их ставимо у однос са потенцијалним узорима, схватимо да то није могуће, јер су Јулијанина креативност и доживљај теме упечатљив искорак. Оне су стваране у духу традиције ликовних промишљања у којима Јулијана досеже до нивоа трајних вредности и кроз ове скулптуре ауторка афирмише женски принцип прегнантне форме чија је површина третирана „нежном моделацијом“ у складу са промишљањем теме.
Скулптуре из циклуса „Веселе скулптуре“ и „Самоходно семе“ су настале апстрактним промишљањем. То су мање или више разуђене композиције грађене комадима разних метала и предмета у којима ауторка, као и код претходних скулптура, на особен начин гради „нежне“ садржаје.
Вукашин Миловић