Sa šabačkim književnikom Ivanom Glišićem, povodom 40 godina stvaralaštva
Ivan Glišić, šabački književnik, novinar, prosvetni radnik, rođen u Pirotu 1942. godine. Krajem četrdesetih je sa roditeljima prešao u Ševarice, u očev zavičaj, iz kojeg su mu preci otišli pred austrougarkim genocidom u Mačvi. U školi na Oridu, predavao je pet predmeta, a potom bio omiljeni nastavnik srpskog jezika generacija učenika osnovne škole „Sele Jovanović“ u Šapcu. Bavio se i novinarstvom, a autor je preko trideset knjiga raznih žanrova, koje su bile inspiracija slikarima i muzičarima. Mnoge njegove pesme i danas su hitovi, a pevaju ih Cakana, Đerdan, Zafir Hadžimanov, Beti Đorđević, Darko Domjan, Dalibor Brun, Josipa Lisac. Prve stihove objavio je pre 40 godina a uz jubilej stvaranja – pričamo samo o „prvinama“.
Prva pročitana knjiga?
– „Breza“ Slavka Kolarića, dobijena za uspeh u prvom osnovne.
Prvi posao?
– Zabit u Crnoj Gori. Roditelji su me krstili i postali nepodobni, pa i ja. Tada se još posao dobijao preko saveznih organa pa im je to bila neka vrsta kazne. Prvi posao u šabačkom kraju bio je na Oridu, odeljenje „Selove“ škole. Zaposlio me Vlada Jovičić, uz muke. Zašto ja, odličan učenik da idem u crnogorsku zabit, a odande podobni dobijaju najbolja mesta po Srbiji, a ovde škole vape za prosvetarima. Predavao sam pet predmeta.
Prva druženja?
– Šabačke rok grupe, Klub mladih stvaralaca, Zavičajni klub studenata, Grupa boje i reči.
Prvi stihovi?
– Minijatura „Noseća žena“ za koju sam dobio nagradu Radio Beograda (Dežurni studio) 1968. godine.
Prva objavljena knjiga?
– „Svadbarenje“ (1974), zavičajna, Mačvanska poezija. Odmah je stopirana jer su korice i recenziju radili nepodobni, Milić od Mačve i Miroslav Antić. Odgovarali su i momci koji su je objavili, Zavičajni klub studenata – Bane Moskovljević, Đorđe Popović i Miomir Grujić Fleka.
Prvi rad na filmu?
– Vodio sam Kino klub u „Selovoj“ školi i u Domu omladine, uz pomoć Tomislava Kekića. Imam mnogo diploma širom ex JU
Prvi muzički festival?
– Subotica, 1969. „Trenutak sreće“. Pevao je Dalibor Brun, muzika Rej Ruić. Prvi strani muzički festival, iste godine, Takmičenje muzičke omladine Evrope Burgas – Bugarska. „Zamak od lišća“, pevala Josipa Lisac, muzika Rej Ruić, osvojili smo sve nagrade.
Prvi hit?
– „Ulica jorgovana“, pevao Darko Domijan, muzika Ruić.
Prvi hit u inostranstvu?
– „Laku noć Katarina“ pevao Zafir Hadžimanov u Rusiji. Za te dve pesme i „Naći će se neko ko će da me voli (Beti Đorđević) i „Veče u luna parku“ (Josipa Lisac), bio sam najbolji JU tekstopisac za 1974/5/6
Prvi roman?
– Jer znala je mama mene će skrckati Levi elementi, 1976, „Džuboks“. Organi rasturili slog, rukopis uništen, a pisao sam uz pomoć Bna Moskovljevića. Deset godina kasnije napišem nov, koji je objavio Slobodan Mašić. Levi elementi tumačeni kao – komunisti!
Prva nagrada za prozu?
– Za feljtonje (pod šifrom) o Crnjanskom i Bori Stankoviću, Večernje novosti 1986. U Šapcu su me optužili za velikosrpski šovinizam. Crnjanski i Bora monarhisti! Pa pišem o Kosovu, Ceru, Mišaru, Mačvi (Ratni album“ i „Strahinjina kula“). Saslušavali su me dva sata u biblioteci „Selove“ škole, i tako izletim iz škole, ali me prihvata liberalna struja „Glasa Podrinja“. Tu sam bio urednik lista „Drugar“ Studija Š i noćnog programa Radio Šapca.
Prvo pomirenje sa tužiocima?
– Zbilo se 1990. godine. Oni koji su me optuživali sad su se molili da napišem scenario i da režiram „Čivijadu“, besplatno, nemaju para. Tada sam se družio sa Branislavom Lečićem, dođe i on, glumio je Tita koji silazi s neba (balkona Doma omladine) kranom i dobija štafetu – čiviju.
Prva promocija?
– Roman „Ura, ura, matura“ kod Mašića. Bez mog znanja organizovali su je Mašić, Milan Vasić (Dom omladine), Stana Munjić i Branko Jelić (Glas Podrinja“. Na promociji u podne, u knjižari Doma, organi nisu dozvolili da uđu rokeri iz Šapca i sa strane. Mašić i promoteri Raša Popov i Peca Popović bili su šokirani. Uveče „Glas“ priredi promociju u svom desku, uz zakusku i izvinjenje rokrima.
Prva nagrada na radnom mestu?
– Najbolji novinar „Glasa“ dvaput 1991. i 1993. ali kada sam 1996. otišao u penziju, nisam dobio otpremninu, rekoše nema para. Imam i plaketu Doma omladine iz 1994. i neke pohvale za vođenje Art Otpor Scene 2001/3.
Prvi hitovi narodne muzike?
– Mačvani / Stari zvuci, Žubor voda žuborila“ (Đerdan i Cakana)“Nema ništa bez Milene“ (Duško Tešić). Muzika Radoslav Graić i Milutin Popović Zahar. Malo sam pisao „narodnu“, a za sve ove se misli da su izvorne narodne.
Prvi bendovi?
– S mojim učenicima „Selove“ imao sam bend „Mudra Sova“ S Ljubišom Lolićem Lolijom, bend Rondo s Mišom Aleksićem – S.O.S. a sa Stevanom Marinkovićem „Bogalji“
Prvi čitaoci i slušaoci?
– Listom mladi, eks JU i pank scena
Prvi CD?
– Emisija Radio Beograda „Od zlata jabuka“ sat vremena moje stihove kazuje šabački glumac Cane Firaunović, na izvornu mačvansku muziku koju je odabrao Mića Pantelić. Piratski CD. Kupio sam ga na buvljaku i ne znam postoji li original.
Prve pesničke instalacije / fajnart?
– U inostranstvu poslednjih godina Dani Hermana Hesea/Nemačka, Dani Pabla Nerude/Čile, Svetski dani džeza/Španija, Barselona.
Prvi prijateljski saveti?
– Kada je u Šapcu zabranjena „Čivijada“, zabranjen je i klub mladih stvaralaca, Zavičajni klub studenata, „Boje i Reči“, a neki šabački glumci i pesnici su me ubeđivali da napustim Šabac, kao oni. Od lokalnog patriotizma nema „leba“. Da sam ih poslušao, izbegao bih ona saslušanja i optužbe.
Prvi a životni postulat?
– Nije važno šta govore o tebi i šta ti rade već ko to govori i ko ti to radi.
Prvi među onima kojima skidaš kapu?
– Svetlana Velmar Janković i Ljubomir Simović. Prošle godine dobili su nacionalnu penziju, odbili je, nisu je tražili. Neće da glume sirotinju i uzimaju narodne pare. Ova penzija je u stvari socijalna pomoć za najsiromašnije pregaoce. Zapanjeni su bili pohlepom, ko ju je sve uzeo, oni koji imaju filmske, muzičke, izdavačke, modne kuće, štampparije, butike, medije. Simoviću se smučilo oni koji su njega i Vaska Popu nekada proganjali zbog pisanja o Kosovu, srpskim manastirima, o Bogu, a ne pišu o najvećem sinu naših naroda. Sada su se ovi raspisali o srpskim svetinjama i o Tajni Krsta, Raspeća, pravoslavlja i slavi Božjoj… Koje licemerje?
Živana Vojinović, 18. septembar 2008.
