Za nekoliko godina okosnicu prvog tima plavih činiće momci iz Šapca
Škola rukometa Rukometnog kluba „Metaloplastika“ okosnica je kluba i pokazatelj kvalitetnog rada godinama unazad. Mladi momci, najbolji su među vršnjacima, a svakom od njih cilj je isti, postati igrač prvog tima „Metaloplastike“. Uspeh ne dolazi slučajno, samo talenat nije dovoljan. Već godinama u školu se ulažu veliki napori, kako bi dečaci prvenstveno imali gde da se kvalitetno bave sportom ali i kako bi Plastičari imali svoj podmladak.
„Često ističem da bez obzira što je prva ekipa izlog svakog kluba, da su nama mlađe kategorije podjednako bitne kao i prva ekipa. Moramo se truditi da što više igrača dođe iz naše škole rukometa u prvu ekipu, da se vratimo našoj tradiciji i da imamo najbolju školu rukometa u Srbiji. Mi smo napravili jasan plan, i tačno se zna ko i u kom trenutku iz druge ekipe prelazi u prvi tim. Planski se radi i rezultati polako stižu. Prva generacija koju smo mi targetirali je bila 2004. godište. Ti momci sada stižu do prve ekipe, sigurno da tu još ima momaka koji će se još istaći“, navodi direktor kluba Slaviša Stojinović za Podrinske novine.
Iz „Metaloplastike“ još kažu i da se nadaju da će kroz dve, ili tri godine imati prvi tim čija će okosnica biti igrači iz Šapca. Uspešnost škole se ogleda i u iskusnim trenerima koji svoje znanje prenose na mlade generacije.
„Džabe nam svi planovi ako nema ko da ih sprovede u delo, treneri mlađih kategorija su najzaslužniji za sve te rezultate. Nadamo se da će u skorijoj budućnosti za ozbiljnije rezultate prve ekipe biće podjednako zaslužni treneri iz škole rukometa kao i treneri prve ekipe“, kaže Stojinović za naš list.
Mlade selekcije su izuzetno uspešne na takmičenjima, Podrinske su posetile jedan trening trenera Miloša Mitrovića i Željka Jokića.
„Kroz ovu školu deca se od malih nogu uče rukometu. U svakom periodu razvoja dete se može naučiti nekom segmentu, ako ga propusti, neće moći da nadoknadi propušteno. Jako je bitno da od malih nogu krenu, pa mi treneri pratimo njihov razvoj. Oni kroz ove treninge uče mnogo više od samog rukometa. Uče šta je to timski duh i šta je želja za pobedom. Ne mogu svi igrači da se dovode sa strane i grad mora da shvati da mi nešto radimo, i da to što radimo jeste kvalitetno, te iz naše škole izađe mnogo kvalitetnih mladih rukometaša“, objašnjava trener Željko Jokić.
Trenutno u školi Rukometnog kluba „Metaloplastika“ ima između 170 i 180 dečaka. Svakako da su svi oni talentovani, neki više, neki manje. Ali najbitniji je rad i predan odnos prema treninzima i sportu.
„Talenat je bitan, ali ne toliko koliko je bitan rad. Nama su veoma bitni uslovi za rad, a imamo podršku i grada i svih struktura. Poslednjih godina unazad imamo dosta bolje uslove što je donelo i rezultate. Dečaci 2008. godište osvojili su prvo mesto u Centralnoj Srbiji, još su ostali Beograd i Vojvodina. Takođe dečaci 2004. godište su prvi, a pre dve godine su bili vicešampioni Srbije. I 2006. godište nam se plasiralo na državno prvenstvo, i oni su pri vrhu, tako da smo u svim kategorijama u školi rukometa uspešni, što po mom mišljenju nije bilo u poslednjih 15-20 godina“, ponosno ističe Željko Jokić.
Ono što nije zanemarljivo jeste što deca imaju gde kvalitetno da se bave sportom. Fizička aktivnost je značajna, posebno u periodu rane mladosti.
„Ja često ističem roditeljima kada razmišljaju da li da upišu svoje dete na rukomet, treba da se upišu što pre, ali pre toga da pohađaju treninge bazičnih sportova. Atletika, plivanje, to je ono što je na početku bitno, da dete nauči da trči ali i da padne. Kasnije da dođe na rukomet ili bilo koji drugi kolektivni sport, neću da kažem da je samo rukomet dobar. Timski sportovi razvijaju kolektivni duh, i to je bitno.”
Trener Jokić kaže i da je treniranje u Metaloplastici prednost zato što dete ima mogućnost da se razvija i usavršava, jer imaju tim u svim kategorijama. „Kada dete najviše želi da trenira, u nekim drugim sportovima mu se ne pruži mogućnost, u rukometu je sasvim druga situacija i zato smo toliko uspešni“, zaključuje trener Željko Jokić za Podrinske novine.
Đ. Mijailović
