Srednjoškolci u protestima
Impresivno je bilo marširanje srednjoškolaca do Novog Sada na protest u subotu pod nazivom „Onlajn nije rešenje“. Oko hiljadu srednjoškolaca iz raznih mesta, neki su pešačili više od sto kilometara, stigli su na odredište praćeni kišom, gradom, munjama, vetrom, a trijumfalno ušli u Novi Sad, puni entuzijazma, dobre volje, radosti i energije.
Najtopliji prijem priredili su im njihovi domaćini, što je nadoknadilo sve nedaće kroz koje su prošli. Tako, na primer, učenik iz Crvene Reke, opština Bela Palanka, u kabanici i bos, izranjavljenih stopala, obratio se i starijima, rekavši da udaranje u šerpe ne menja ništa: „Železničari napuštajte vozove, radnici – napuštajte fabrike – generalni štrajk!“ Rečeno je i da srednjoškolci ne mogu da ćute, i ne mogu da zaborave.
Do sada su srednjoškolci pružali bezrezervnu podršku studentima, ali je potrebno da se uključe i ostali članovi društva. Građani su nosioci suverene vlasti, ali to pravo ne koriste, i ne mogu društvene promene da se iznesu samo na leđima mladosti. Mnoge škole bile su u blokadi, ali je represija vlasti bila oštro usmerena na prosvetne radnike. Neki od njih primili su mininalne plate a neki, kao što reče predsednik – “krompir“.
Gimnazijalac iz Šapca, Lazar, rekao je da se obustavlja blokada Šabačke gimnazije jer učenici razumeju poziciju u kojoj su njihovi profesori koji dva meseca ne primaju plate, a imaju i oni svoju porodice, kredite… Negde su blokade nastavljene, ali uglavnom stanje je haotično, niti se šta bitnije promenilo posle odluke Ministarstva prosvete o naprasnom prekidu prvog polugodišta, niti je izvesnije da će se nešto urediti. Počev od maturskih ispita do prijemnih na fakultete.
I da nema boljitka dokaz je izbor novog ministra prosvete Dejana Vuk Stankovića, koji se pokazao i dokazao kao glasnogovorik režima, bez trunke tolerancije i onoga što je potrebno za nekog ko nastavlja posao jednog Dositeja Obradovića.
Snažan udarac vlast je zadala neustavnom uredbom odlazeće Vlade da se profesorima univirziteta umanje plate, sa krajnje necivilizacijskom odlukom da im se naučni rad smanji na svega pet časova nedeljno, od ranijih 20 časova. Naravno da režim koristi sve moguće načine da slomi studentske i protest srednjoškolaca, preko finansijskog iscrpljivanja njihovih profesora.
S druge strane pokazan je i zavidan nivo solidarnosti, pa je, na primer, preko Fondacije Kavčić sakupljeno više od miliona evra za pomoć prosvetnim radnicima, ali nedostaju sredstva za barem još dve hiljade prosvetara koji su zatražili pomoć. Da se radi o bespoštednoj borbi režima za očuvanje pozicija, pre svega vladavinom nad državnom kasom i enormnom korupcijom, potvrda je najnovija besomučna upotreba sile, policije i žandarmerije, nad studentima DIF-a u Novom Sadu. Represija se pojačava jer pravih rešenja nema.
U nekim uređenijim zemljama izbori su način za rešavanje krize, ali ovde izbori se masovno kradu. Jedan od predloga sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu su vanredni parlamnetrani izbori sa studentskom listom. Čeka se odluka ostalih studentskih plenuma, ali je studentima jasno da njihovi zahtevi neće biti ispunjeni jer bi rad institucija, pre svega pravosuđa, doveo do masovnog hapšenja vladajuće nomenklature. Jasno je i da režim nikad neće dozvoliti poštene izbore, i cilja da se domogne krupne koke, kao što je EKSPO 2027.
S druge strane pokazana je neverovatna energija i organizovanost najobrazovanije populacije, studenata i srednjoškolaca, koja je neupitno i najača politička snaga, koja uživa podršku više od polovne građana. To je zaista nešto novo u političkom spektru Srbije, jer su do sada studenti i srednjoškolci uglavnom bili pasivni, i rešenja gledali u nekoj drugoj zemlji.
Ovoga puta rešili su da ostanu ovde i da žive u boljoj, pristojnoj i normalnoj Srbiji.
D.Eraković
