Za šest decenija: Životopis Osnovne škole “Nata Jeličić”
Monografijom Dragoslava Mićića šabačka Osnovna škola „Nata Jeličić“ obeležava šezdeset godina postojanja. “Natina škola je kolevka i rasadnik umnih glava”, kaže direktor Zoran Starčević. A daruući životopis škole, đak njene prve generacije, Dragoslav Mićić ističe da mu je cilj bio „da đaci još više zavole svoju školu, da shvate prave vrednosti po kojima će odrastati i postati ljudi, po kojima će biti upamćeni u budućim vremenima“
Na inicijativu Socijalističkog saveza 1958.godine, na zborovima birača donete su odluke o uvođenju mesnog samodoprinosa za izgradnju dve škole u Šapcu. Prvo zvono u Osnovnoj školi “Nata Jeličić” oglasilo se u septembru 1960.godine.
-Osnovna škola “Nata Jeličić” slavi poseban jubilej – šezdeset godina postojanja. Pre više od godinu dana počeli smo postepeno da se pripremamo za ovaj dan. Izgradnja nove fiskulturne sale bila je sjajan uvod u jubilarnu godinu. Ovaj dosanjani san svih generacija naše škole dao nam je novu energiju, da se trudimo više i ulažemo u sebe. Uspeli smo da uredimo i oplemenimo enterijere škola u Šapcu i Drenovcu, trudili smo se da obezbedimo prijatno okruženje našim đacima i radnicima, za učenje i rad. Potpuno smo digitalizovali školu, opremili sve učionice, što je omogućilo kvalitetniju i sadržajniju nastavu”, na predstavljanju monografije rekao je direktor Zoran Starčević.
Škola ponosno nosi ime Natalije Nate Jeličić, koja je u legendu ušla datim životom za antifašističke i slobodarske ideale. Delić sačuvanog od zaborava, u nezaborav pretočio poznati šabački publicista, novinar, profesor, ekonomista, Dragoslav Dragan Mićić, za sve u “Natinoj” školi – komšija Dragan, đak prve generacije “Natine” škole. Autorska radost i odgovornost.
-Istovremeno sam osetio ne samo čast nego i veliku odgovornost, kao đak prve generacije u ovoj školi u koju sam zakoračio sa 12 godina, a danas, naravno, imam 60 godina više. Da napišem ovu knjigu i da se na neki način odužimo našim učiteljima, ne samo ja, nego sve generacije do sada – nastavnicima, profesorima, za svo ono neprocenjivo blago koje su nam darovali za čitav život. Takva prilika se veoma retko ukazuje, nekome i nikada . Utoliko je i moja radost veća. Cilj mi je bio da pripremajući ovu knjigu, ne upadnem u zamku šablona “slična izdanja”, nego da dam neku posebnost ovoj knjizi u toj vaspitnoj i obrazovnoj funkciji škole”.
Dragoslav Mićić: Svojevrsni udžbenik istorije
-“Natinu” školu je od početka do danas pohađalo više desetina hiljada učenika i nekoliko stotina nastavnika. Mnogi prosvetari odavno nisu sa nama, a njihovi učenici su se razišli po svetu. Ali, ovom knjigom, školom na dlanu, čućete ih i videti kadgod to zaželite. Pokatkad, kao da uzvikuju, opominju, savetuju, traže odgovore ili ga daju pre postavljenog pitanja, lagano se gubeći u uspomenama i snovima, pa iznenada kao da iskrsavaju na javi. Trepere u jasnim ili naslućenim nijansama, u ritmu mladalačkih htenja…” “Mnogo toga je, ipak, zatureno, zaboravljeno ili nije zapisano. Proredili su se i svedoci i akteri ranijih doba i događanja. Zato knjige ove vrste nikada ne zastarevaju. Svojevrsni su udžbenici istorije. Zaustavljaju vreme u njegovom rušilačkom toku i, istovremeno, označavaju novi početak…”
Škola uvek draga i najdraža, a ovakve jubileje, s razlogom, uvek prate lepe knjige. “Cilj je bio da našu školu još više zavolimo. Ovde se to odnosi na “Natinu”, a to važi za sve škole”, kaže autor “Škole koju volimo”.
-Svako je imao svoju školu, a ja sam imao sreću da sam pohađao ovu školu, da sam tu prvi komšija, da sam znao šta je bilo na mestu današnje škole, dok škole i nije bilo (i to je opisano jednim delom u knjizi), pa neka ostane za buduće generacije. Kad smo već kod budućih generacija ja sam uveren da će one ovu knjigu sigurno dopisivati, jer, kao što su ove sadašnje, i prošle, želele da ostave neki svoj trag o školi, tako će sigurno i buduće hteti neki svoj pečat da ostave za opet neke buduće generacije”.
Životopis škole posveta svim bivšim i sadašnjim đacima i radnicima “Natine” škole. Zbog epidemiološke situacije proslava simbolična. Uz druženje sa novinarima, baš na Dan škole ( a to je 21.decembar, Dan rođenja Nate Jeličić). Za sada monografija “Škola koju volimo” Dragoslava Mićića (zapisana na oko 300 strana), i dokumentarni film, autora Milovana Đenadića, dostupni na sajtu škole, društvenim mrežama i medijskim izveštajima.
-Ponosni smo na svih prethodnih 60 godina, na uspehe naših učenika i nastavnika. Verujem da je ova monografija, i rečju i slikom, pokazala koliko imamo prava na taj ponos. Želim da zahvalim svima koji su pomogli da monografija ugleda svetlost dana a posebnu zahvalnost dugujemo svima kojima je “Natina” škola uvek u srcu”. “Mnogo toga se menjalo i smenjivalo: nastavni planovi, program, zaposleni, učenici. Težilo se novom, boljem, naprednijem, ali da ostanemo isti, a opet drugačiji, kako se to i očekuje, uz šest decenija trajanja “Natine” škole”, poruka je direktora Zorana Starčevića.
Zabeležila Svetlana Ljubić
