Mihailo Matić, instruktor padobranstva i ronjenja
Dve decenije unazad, spajajući naizgled nespojivo, Mihailo Matić bavi se padobranstvom i ronjenjem. Svoj pohod na nebeski prostor započeo je u avgustu ’94 godine, dok je u vodene dubine zaronio nešto kasnije. Kao pripadnik 63. Padobranske brigade u Nišu shvatio je da je padobranstvo njegova ljubav, da bi po povratku iz vojske otvorio klub u Šapcu koji je nekoliko puta menjao ime i danas nosi naziv Sportska organizacija „Srpski vitezovi“ Šabac. Danas, u svoju biografiju upisuje 4.250 skokova i 3.000 sati provedenih pod vodom.
Član je i instruktor Padobranskog saveza Srbije, instruktor Asocijacije ronilačkih instruktora Srbije koja radi u sastavu francuskog CEDIP-a (European Committee of Professional Diving Instructors). U američkoj organizaciji USPA (The United States Parachute Association) zaposlen je kao instruktor padobranstva za sve kategorije, a od juna ove godine član je Padobranskog američkog tima. Ranije je sedam meseci u vazdušnom tunelu IBA (International Bodyflight Association) radio kao tunel instruktor, gde su trenažeri u kojima i padobranci i ostali koji žele da iskuse slobodan pad mogu da dođu da vežbaju. Za 22 godine bavljenja padobranstvom imao je 4.250 skokova, najčešće u ulozi snimatelja. Sve je počelo kao dečački san…
-Davne ’94 godine želja mi je prvenstveno bila 63. Padobranska brigada. Svi klinci su pričali o Crvenim beretkama- specijalnim jedinicima službe Državne bezbednosti, ali nikad nisam mislio da će mi padobranstvo postati tolika ljubav. Svojevremeno, u aeroklubu „Soko“ radio je čovek koji je kao starešina u 63. Padobranskoj brigadi bio zadužen za obuku u civilstvu i svi koji su kod njega završavali obuku uspešno su završavali i vojsku. Završio sam obuku kod njega ’94 godine i za pet dana u avgustu imao sedam skokova u Subotici. Čim sam napunio 18 godina, u martu ’95 godine otišao sam u Niš i kao pripadnik 63. Padobranske brigade imao sam 12 skokova i tek onda shvatio koliko volim padobranstvo. To više nema nikakve veze sa vojskom, ali od tada skačem- priseća se svojih početaka Matić.
U Ameriku je otišao 2008. godine sa 524 skoka, a sad ih ima 4.250, što znači da je od 2008. godine do danas izbrojao 3.700 skokova. Budući da je ovakva vrsta aktivnosti tamo vrlo rasprostranjena, u sezoni skače i po 100-120 puta mesečno, pa od aprila do oktobra može da skoči od 600 do 700 puta. Zimi se takozvane drop zone uglavnom zatvaraju, izuzev u Floridi i Kaliforniji, gde se u zavisnosti od vremenskih prilika po potrebi otvaraju. U sezoni, preko 300 aerodroma je otvoreno i mogućnosti za zainteresovane da se oprobaju u ovom adrenalinskom sportu ima na pretek.
Obuka ronjenja na gradskom bazenu
Sportska organizacija „Srpski vitezovi“ Šabac organizuje obuku ronjenja na šabačkom gradskom bazenu. Uslov je da polaznici imaju najmanje 16 godina. Ronilačka sekcija postoji dugi niz godina, a obuku je uspešno završilo na stotine početnika, od običnih civila, pa do vojnih lica, vatrogasaca i policajaca. Jedan je od retkih klubova na našim prostorima koji se može pohvaliti velikim brojem početnika i stotinama sati provedenih pod vodom, bez incidenata.
-Postoje dve vrste obuke. Osnovna obuka traje od 5 do 7 dana, koju započinjemo na bazenu, a po usavršavanju osnovnih radnji (pražnjenje maske, bratsko disanje, opremanje i raspremanje pod vodom) i ne toliko obimne teorijske nastave, početnici su spremni za svoj prvi zaron u otvorenoj vodi (reci, jezeru, moru). Dobijaju svoje prvo zvanje- mlađi ronilac P1*. Za sve one koji bi želeli da probaju ronjenje, ali mozda nemaju vremena za ceo kurs, discovery dive je način da se upoznaju sa ronjenjem i zavole ga. Sa visoko obučenim instruktorom i veoma kratkom pripremom, početnici mogu zaroniti na manjoj dubini, u bazenu, reci, jezeru ili moru i osetiti čari Posejdonovog sveta. Svi zaroni se snimaju podvodnim kamerama, tako da ovo nezaboravno iskustvo mogu dobiti i na DVD-u u visokoj HD rezoluciji. Zainteresovani sve infomacije mogu pronaći na Facebook stranici, kao i na plakatima na gradskom bazenu i bilbordima u gradu- kaže Matić, vlasnik i glavni instruktor, a asistent na obuci mu je rođeni brat Vladimir Matić, pripadnik novosadskog odreda žandarmerije.
Detaljnije informacije mogu se pronaći na sledećim sajtovima: http://www.padobranstvo-ronjenje-srpski-vitezovi.rs/ i http://www.extreme-sports-usa.com/.
Svojevremeno je na sajtu www.dropzone.com pronašao posao za sebe i potom godinama odlazio u Ameriku da radi. Sada će kao član Američkog padobranskog tima dobiti državljanstvo te zemlje. Dugogodišnji trud se isplatio, a zanimljivo je da posle više od dve decenije u sportu, može da se pohvali da nije doživeo nijednu ogrebotinu i povredu na radu njega ili učenika. Ljudi se, kaže, najčešće opredeljuju za tandem skokove, jer se ne skače samostalno, nije potrebno lekarsko uverenje i priprema pre ulaska u avion traje svega petnaestak minuta. Učenik padobranac- tandem putnik, mora imati najmanje 18 godina, ne više od 100 kilograma i povezan je posebnim sistemom veza za tandem instruktora. Instruktor koristi tandem padobran, dizajniran za ovakvu vrstu skokova, dovoljno veliki da nosi dve osobe i pritom bezbedno izvede skok i bez problema se prizemlji.
-Tandem skokovi su veoma popularan način uvođenja novih početnika u sportsko padobranstvo i jedan od najlepših adrenalinskih sportova za one koji to žele samo jednom ili više puta da probaju. Oprema i padobrani su toliko uznapredovali da se slobodno može reći da su veoma male šanse da se išta loše desi. Naravno da postoje izuzeci, ali oni su veoma retki. Lekarski pregled i višečasovna obuka nisu potrebni, za razliku od onih koji žele samostalno da se bave padobranstvom- dodaje on.
Let zajedno sa sk
Retki slučajevi povređivanja dešavaju se eventualno prilikom prizemljenja.
-Tandem putnik je pola metra ispod tandem instruktora, na njegovim ključnim kostima. U momentu prizemljenja, on treba da podigne noge ispred sebe, da bi instruktor sleteo na svoje noge. Ako se on uspaniči, pa pokuša da trči, ili ako spusti noge na zemlju pre njega, može da dođe do iščašenja skočnog zgloba ili preloma. Zato im se prilikom pripreme naročito ukazuje na prizemljenje i poziciju u slobodnom padu- objašnjava i dodaje da su tandem padobrani vrlo skupi, što je u ovom slučaju i garancija kvaliteta i bezbednosti.
U velikim drop zonama postoje ljudi koji su dobro plaćeni da pakuju te padobrane, što je takođe veoma bitan faktor da bi sve proteklo kako treba. Iako je zakon ranije dozvoljavao i mlađima od 18 godina da se okušaju u ovom adrenalinskom sportu, danas to nije slučaj. Gornja starosna granica, međutim, ne postoji. Najmlađi učenik sa kojim je Matić skakao, u vreme kad je to bilo dozvoljeno, imao je 16 godina, a bio je u situaciji da se okuša u slobodnom padu sa 76- godišnjim gospodinom iz Virdžinije. Do sada je svake zime skakao u Zefirhilsu u Floridi, jednoj od najpoznatijih drop zona svetu. Radio je u petnaestak najvećih drop zona u Americi, a u to doba godine skače u Mičigenu, Ohaju, Viskonsinu, Čikagu. Od evropskih država, skakao je u Mađarskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Srbiji.
Budući da je i instruktor ronjenja, pre nego što je otišao u Ameriku, radio je na naftnim platformama u Kini, Indiji, Singapuru i Kazahstanu. Reč je o komercijalnom ronjenju koje se po mnogo čemu razlikuje od sportskog, jer uključuje podvodne radove, drugačiju opremu i teške uslove. Čovek je, podseća on, oduvek imao želju da se spusti ispod površine vod
-To nije standardno ronjenje sa maskom i disalicom ili sa regulatorom i bocom na leđima, nego ronilac nosi Kirby Morgan kacigu iza koje se vuče crevo 40 metara dužine, a kroz njega prolazi telefon, vazduh i sve ostalo. Čovek je ušao u vodu u momentu kada radnici sa palube zbog propusta ili loše komunikacije još uvek nisu isključili mašinu. Primetio sam da se stvaraju vrtlozi u vodi i shvatio sam da čovek ide ka mašini koja još uvek radi i koja bi ga samlela. Nisam imao vremena da mu kažem bilo šta, samo sam zgrabio to crevo i počeo da ga vučem, dok ga nisam izvadio na čamac- seća se nemilog događaja sa srećnim ishodom.
Svi ga pitaju šta je lakše, ronjenje ili padobranstvo, a on ima jednostavan odgovor.
-Padobanstvo je teže naučiti u startu, dok za tri sata na bazenu mogu da naučim čoveka osnovne stvari koje treba da zna o ronjenju. Međutim, deset puta je više faktora pod vodom koji mogu da dovedu do smrtnog ishoda, a da uopšte ne znaš šta ti se desilo. Samim tim, mnogo je više opasnosti u ronjenju nego u padobranstvu. U padobranstvu postoji samo jedna mogućnost- da ako ne otvoriš padobran udariš u zemlju malo brže. U procentima, 90 posto udesa se dešavaju na prizemljenju, a samo jedan posto u vazduhu u slobodnom padu- ističe Matić.
U svom rodnom gradu, Šapcu, skočio je nekoliko puta- za vreme Memorijala kralja Aleksandra, Trke grada Šapca i za Malu Gospojinu, jednom iz motornog zmaja, dva puta iz aviona.
D.Dimitrijević