Diogen iz Sinope (412 – 323. god.st.e), antički filozof, jedan je od osnivača i najpoznatujih pripadnika kiničkog pravca u antičkoj filozofiji (iz kojeg se razvila reč cinizam). Usvojio je jednostavan način života, živeći na pijaci, u buretu. Priču o Diogenu prate mnoge zanimljive anegdote. Pored verovatno najpoznatije, po kojoj je usred dana šetao sa svećom u ruci i upitan zašto to čini, odgovorio: “hominem quaero” (tražim čoveka), posebno je zanimljiva sledeća, koja se možda nije ni desila.
Opisuje Diogenov susret sa Aleksandrom Velikim, kraljem starogrčke
Makedonije. Već poznatog i proslavljenog Diogena mladi kralj upitao je šta želi da učini za njega. Diogen je, leškareći, odgovorio: ”Skloni mi se sa sunca ”. Oduševljen odgovorom kralj je odgovorio da bi, da nije ono što jeste, voleo da je Diogen.
Mnogi drevni narodi pripisivali su suncu božanske osobine, pa i do danas sunce je simbol života. Diogenov poziv shvatamo simbolično i višeznačno.
Sledeći davno izgovorenu maksimu, tragamo za svojim smislom života, ne osvrćući se na druge. A ako su nam ti drugi prepreka za pronalazak svog mesta pod suncem, od njih samo tražimo da se uklone i ne smetaju nam. Sve bi to išlo mnogo lakše da uspešno traganje ne podrazumeva kako je tragač pred sobom iskren i maksimalno spreman da se traganju posveti. Ponekad je mnogo lakše okriviti druge za mogući neuspeh i u tom napadu na “krivce” tražiti smisao.
Ovakav pristup naravno rađa protivnike, netrpeljivost i različite oblike sukoba.
Koliko smo spremni da dan potrošimo drugačije nego uobičajeno – samo za sebe, i braneći isključivo i jedino svoje interese?
Nije li u današnjoj Srbiji, podeljenoj možda više nego ikad, u kojoj postoje barem dva sunca, (a u kojoj većinu čine pravoslavni hrišćani), apsolutno zaboravljen Hristov poziv “ činite dobro onima koji vas mrze”(jevanđelje po Mateju 5:44)?
Priznajte da nam danas ovaj poziv deluje kao da je sa neke druge, daleke planete.