Reč urednika projekta
Da je stanje duha bitnije od broja godina pokazuju brojni primeri. Veliki broj ljudi je posle odlaska u penziju shvatio da zna da slika ili ima talenta za pisanje kao i za pevanje ili za nešto drugo što nikada u životu nije radio. Takođe, penzioneri moraju da treba da budu aktivni, da vode računa o svom fizičkom i mentalnom zdravlju kako bi u penziji što duže uživali.
Fizička aktivnost osoba te životne dobi bitan je faktor za svakog ko pripada toj grupi. Najvažniji pozitivni efekti fizičke aktivnosti i fizičkog vežbanja je to što utiče na psihofizičku ravnotežu čoveka, te njenu ulogu u socijalizaciji i u vezi sa prirodnim okruženjem svrstavaju se u sadržaje zaslužene za opšte stanje čovjeka, a samim tim i za zdravlje. Shvatanje sadržaja fizičke aktivnosti određeno je društveno – ekonomskim prilikama, stečenim navikama i potrebama stanovništva, ali i vaspitnim, obrazovnim, kulturološkim i drugim faktorima.
Odlazak u penziju je i prilika da se svi oni koji za to nisu imali vremena intenzivnije bave sportom, da plivaju, voze bicikl, igraju u nekom kulturno-umetničkom društvu, da se bave ribolovom, baštovanstvom, da gajite organsku hranu što značajno može da doprinese poboljšanju njihovog vizičkog zdravstvenog ali i mentalnog stanja.
San mnogih ljudi je da ima mogućnost da putuje i da upoznaje neke druge gradove ali zbog obaveza na poslu ili nedostatku vremena to sebi nisu mogli da priušte. Međutim, odlaskom u penziju ta mogućnost postaje realna. Iako su putovanja skopčana sa značajnim troškovima postoji mogućnost da se u banju ode o troški PIO fonda, ili da se pronađu neki povoljni aranžmani preko turističkih organizacija. Putovati se može i sa planinarima, što ne iziskuje neka veća materijalna sredstva a i dobar je vid fizičke aktivnosti.
Projekat “Penzija nije kraja života već novi početak” je sufinansiran iz Budžeta
Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Organa koji je dodelio sredstva.