Košarkom do vrha Evrope: Vlatko Arsenović
Na nedavnom završenom Prvenstvu Evrope u Malagi, Španija, u konkurenciji ekipa starijih od 65 godina, reprezentacija Srbije osvojila je zlatnu medalju. U finalu su pobedili Italiju, dok su prethodno, u polufinalu, pobedili Sloveniju, a najzaslužniji za tu pobedu bio je Šapčanin Arsenović. Na poluvremenu Slovenci su vodili sa devet razlike da bi poslednju četvrtinu Srbija dobila čak sa 24 razlike. Arsenović je, pre svega, svojom sigurnošću motivaciono uticao na posustalu ekipu. Inače, ova svetska i evropska prvenstva organizuje FIMBA, što je pandan FIBI, a takmičenja su podeljena po godištima: starijim od 50, 55, 60, 65 i 70 godina. U ekipi može da bude najmanje devet igrača, a ovogodišnji prvaci Evrope u konkurenciji plus 65 bili su, pored ostalih: Marić, bivši igrač „Partizana“, i Sarjanović, bivši igrač “Crvene zvezde“. Naredne godine čeka ih Svetsko prvenstvo u Argetnini. Prethodno su košarkaši Srbije bili peti na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju. Ovi košarkaši ozbiljno prilaze svojim obavezama, tako da treniraju dva puta nedeljno. A Vlatko je košarkom počeo da se bavi u prvom razredu Gimnazije, dok je prethodno igrao rukomet i fudbal. Tih sedamdesetih godina bilo je vreme uspona tadašnje jugoslovenske košarke, bili su prvaci Evrope 1975, i prvaci sveta 1978. u Manili, srebrni na Olimpijadi u Montrealu… Domaća liga bila je izuzetno jaka: „Bosna“ iz Sarajeva, a kasnije „Jugoplastika“ , koja je čak tri puta bili su prvak Evrope, i to se završilo sa „Partizanom“, u vreme raspada Jugoslavije. Takođe, razvijala se i šabačka košarka: „Mačva“ je stigla i do Prve lige, a u početku su igrali na otvorenom terenu u DTV “Partizan“.
Vlatko Arsenović igrao je zajedno sa Solom, Trojom, Uglješom, Đokom, Fokom, Cerovcem… Posle prelaska u Halu “Zorka“ bilo je znatno lakše, i za treninge i za utakmice. Zvaničnu klupsku karijeru Arsenović je završio 1988. godine, ali praktično nikada nije prestajao da igra košarku. Naravno, tu je i nezaobilazni basket, tri na tri, što je omiljena igra za većinu košarkaša, ali i za većinu šabačke omladine. Basket se igrao i ulično, na primer, u Šuvakovićevoj ulici, u prvom delu, bio je postavljen koš na drvenoj konstrukciji, dok je u drugom delu ulice tabla bila na stubu za električnu energiju. Igralo se danju i noću, a posebna priča je „Koš klub“. To je bio „šabački Harlem“, uvek pun ekipa, pobednik ostaje, a pored žestoke borbe za svaki koš bilo je i komičnih i atraktivnih poteza, ali se stalno pričalo o košarci, i uživalo u tome. Međutim, danas nije to taj “Koš klub“, iako je postavljena izuzetna podloga, teren dobro osvetljen – ali nema igrača, kao i na terenu na Starom gradu.
Arsenović nije dvometraš, ali igra sve pozicije od beka do centra. Krasi ga dobar pregled igre, i ono što je važno za ovu igru – upošljava svoje saigrače, bodri ih, nikad se na mlađe ne izdire zbog promašaja… On je sve ovo postigao uz stalan rad. Nakon smrti svoga oca preuzeo je domaćinstvo zajedno sa majkom, koje se bavilo povrtarstvom. Posla uvek mnogo, a povrće se dobro prodavalo i u Hrvatskoj i Sloveniji. Devedesetih godina sa povrtarstva prelazi se na žitarice, registruje PP “Arsenović“ koje se bavi i trgovinom, najviše sredstavima za zaštitu bilja. U poslednje vreme značajne površine zasejane su pod uljanom repicom i sojom. U svemu tome Vlatko je ostao skroman, postojan, zadržao prijatelje, i, naravno, mnogo radi, a košarka mu nije samo rekreacija, već ono što ga prati celog života, bezgranična ljubav prema ovoj igri.
D.Eraković
Naslovna fotografija: Ekipa Srbije (očekujem bolju fotku koju ću ti poslati)
