ŽENE NA SELU: Olga Popović – Selanac
Olga je učiteljica, koja je poreklom iz ovih krajeva, ali odseljena za Šabac, gde je završila učiteljsku školu i vratila se u Selanac gde je zasnovala porodicu. Veći deo radnog veka je provela van Selanca, u brdima Azbukovice, ali se ne kaje. Njen umetnički talenat i inspiracija su bili uz nju pa su nastale brojne slike oslikane raznim tehnikama sa motivima prirode, života na selu. Pored slikanja Olga piše pesme, gaji cveće, promoviše zdravu hranu, lekovito bilje, bavi se izradom raznih vrsta sireva (kačkavalj) učestvuje u društveno kulturnom životu i doprinosi sponi života gradske i ruralne sredine. Svojim grafikama, vinjetama oslikala je zbirku pesama „leptiri iz moje duše“ autora Bogdana Topalovića, a slike su na stalnoj postavci UŽ “Vila“ Ljubovija. Ovim potvrđuje da iako na selu uz obavljanje svakodnevnih poslova u domaćinstvu, na imanju, razvija svoj talenat i kreativnost i život na selu čini lepšim. Olga se bavi i humanitarnim radom, a zapažena je njena uloga i u očuvanju običaja i tradicije, spomenika kulture, pomoći oko realizacije izgradnje parohijskog doma i centra za kulturne aktivnosti u Selancu. Sve su ovo drugi rekli o Olgi kako ona voli da kaže „seoskoj učiteljici“.
-Pošto potičem iz ravne Mačve naučila sam sve poslove u poljoprivredi vrlo rano. Otac se odselio 1956. godine iz Selanca u Majur. Imali smo oko 5 ha zemlje. Roditelje i nas petoro dece je sve to stizalo. Poljoprivredom sam se i dalje bavila kada sam došla u očev rodni kraj. Tu sam se udala i 29 godina radila kao učiteljica u selančkoj školi. Nikako nije bilo lako da se sve to stigne. Bila bi to veoma duga priča kako sam uspevala, kada sam legala a kada ujutro ustajala. I svoju sam decu ja učila. A danas? – U očevom zavičaju živim a u maminom radim. Mnogo posla za vikend me čeka. Mnogo je obaveza i zahtevan je rad učitelja. Trudim se maksimalno, pozitivna sam osoba i u duši sam borac.
Teško je što nije organizovan otkup proizvoda iz sela. Mnogo toga propadne jer ne može da stigne da se uspremi. A i kome da se proda? Apelujem da se preduzme oporavak sela u Srbiji, da se pomogne kome je pomoć potrebna. Normalno je da postoje službe koje mogu pomoći u pravljenju projekata. Nama je poljoprivreda važna grana. Plate nisu dovoljne da podmire naše potrebe. Kada već živim na selu šteta je da se ništa ne radi. Mi smo dugo i kravu držali. Muž je naučio da muze i velika mi je pomoć. I on mnogo radi, i u firmi i kod kuće.
Po vašem mišljenju kakav je položaj žene na selu?
Selo je mnogo zapostavljeno, žena posebno, radi od jutra pa do sutra. To znači da legne da spava posle ponoći. Penzije su male kada ih dobiju. Samo praznikom odmor i to samo od njive. Kada bi se više uložilo u poljoprivredu moglo bi solidno da se živi.
Život u selu u odnosu na grad?
Ipak se nikad ne bi menjala za grad. Priroda je čarobna na selu, što proizvedem sve je zdravo i ukusno. Sama berem lekovite trave i ostavljam za naše potrebe i za meni drage osobe. Ako je žena vredna i sposobna ona je stub kuće zaista. Mora biti puna razuma i tolerancije prema okruženju u porodici i naravno mužu. Ako je i on takav kuća napreduje. Sloga i saradnja čuda dobra čini. Nikad ne bi zamenila grad za selo. (R.T.)
B. Petrović
Projekat „Bez žena nema opstanka sela“ sufinansiran je iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.