Hemijska škola „Boris Kidrič“ 60-tih godina, 20-tog veka, u kojoj je školovanje učenika, samo muškog pola trajalo tri školske godine promenila je ime u Tehničku školu „Boris Kidrič“ jer je Ministarstvo prosvete Srbije, odobrilo da se učenici, koji su završili osmorazrednu osnovnu školu, mogu upisati u smerove Tehničke škole za: hemijske tehničare pogonske struke, samo učenike muškog pola, analitičarske hemijske struke, samo učenice ženskog pola, građevinske tehničare, učenike oba pola i mašinske tehničare učenike oba pola. Međutim prva generacija učenika, dva odelenja mašinske struke u sastavu odelenja, nisu imala upisane učenice.
Prva generacija mašinaca I-8 i I-9, šabačke Tehničke škole, svake godine do kraja juna meseca sastaje se i evocira uspomene na školske dane, profesore i ostale događaje, pod krilaticom: „Od kolevke pa do groba, najlepše je đačko doba“. Ove godine 29. aprila 2021. godine, došli su po mene, odveli su me, gde su zakazali proslavu, i vratili me sa proslave, i ovekovečili ovom fotografijom proslavu mature za sva vremena. Pored porodice najviše sam voleo svoje učenike, moj poziv, moje zanimanje, jer sam za razvoj sporta u Šapcu, za koje postoje validna dokumenta, koji su objavljivali lokalni i državni mediji, ostavio mnogo. Živeće ovaj narod i Srbija.
Za upis u Tehničku školu „Boris Kidrič“, za građevinske i mašinske tehničare, bilo je veliko interesovanje učenika, konkurencija velika, pa su u te smerove upisivani učenici koji su osnovnu školu završili sa odličnim uspehom. Pre osnivanja, i upisa ovih novih smerova tehničara, hemijska škola „Boris Kidrič“ nastavu je obavljala u prizemnoj zgradi. Kada je Ministarstvo prosvete donelo odluku da škola, upiše tehničare, hemijske struke: pogonske tehničare, analitičare, građevinske i mašinske tehničare, zbog povećanja broja odeljenja i učenika, škola je na prizemnu zgradu dozidala sprat. Takođe, uprava Tehničke škole „Boris Kidrič“ raspisala je konkurs za prijem u stalni radni odnos: inžinjera tehnologa, inžinjera mašinske i građevinske struke i za ostale predmete, profesore, srpskog jezika, istorije, biologije, matematike, fizike, hemije, tako da se pored postojećeg nastavnog kadra, prijemom novog nastavnog kadra, nastavni kadar u Tehničkoj školi „Boris Kidrič“ znatno se uvećao. Pored navedenog nastavnog kadra, koji je na konkursu, konkurisao i primljen u stalni radni odnos u Tehničku školu “Boris Kidrič“, škola je angažovala i inžinjere, stalno zaposlene u HI „Zorka“ u Šapcu, a u školi su radili kao honorarni profesori. Sećam se kao honorarni profesori zaposleni u HI „Zorka“ kao inžinjeri raznih struka, stručne predmete predavali su u Tehničkoj školi učenicima, budućim pogonskim tehničarima, mašinskim i građevinskim tehničarima, honorarni profesori, inžinjeri: Milena Mandić, Dušan Mandić, Aca Mitrović, Conev, Mira Vasilić, i dr. Inžinjeri zaposleni u Tehničkoj školi „Boris Kidrič“ u radnom odnosu na neodređeno vreme, stručne predmete učenicima budućim mašinskim tehničarima predavali su: Đorđe Žegarac, Ivan Vasilić, Bogdan Hrnjak, Mita Vujković, Pera Morela, Pera Ristivojević, Smilja Haznađev, Zdravko Đurić, a učenicima budućim građevinskim tehničarima stručne predmete predavali su inžinjeri građevinske struke: bračni par Dabetić, Zlatija Mesatović, Vukosav Madić, Bugarčić, Vujković i Cvijanović. Stručne predmete učenicima i učenicama budućim tehničarima hemijske struke, predavali su inžinjeri, tehnolozi i profesori hemije: Milutin Krnjajski Puškašev, Ružica Janković (Toškov), Zoran Stojanović, Dragoslav Sibinović, Janko Krstić, Ljiljana Lukić, Vera Đurđević, Dragan Subotić, Gordana Isaković, Miša Badnjar, Miroslav Bjelik, Brana Suvajdžić, Zora Velimirović, Zora Subotić, Radmila Ninković, Dušanka Banovac – Paskota, Mihailo Paskota, Slobodan Andrić, Dragica Novaković, Ljubica Pavlović, Radovan Raća Maričić, Predrag Perković, inž. Milić Mijatović, Marija Vujasinović, Dragoljub Josipović, Dragan Janković, Slavko Radivojević, Krsta Radišić, Đorđe Tršić, Slobodan Milićević, Buba Berić, Milanka Josić, Živorad Isaković. Najduže vreme dužnost direktora Tehničke škole obavljao je, od osnivanja škole, Veselin Tomašević, učitelj i Milovan Lukić, a svi ostali direktori Tehničke škole „Boris Kidrič“, koji su obavljali sužnost direktora, neki od njih, i ako su bili u sukobu sa zakonom, imenovani su po političkoj liniji, a jedan od njih „BILBIOTEKA“, polupismen nije znao, nikad da kaže biblioteka. U to vreme učenici i učenice škole nosili su uniforme. Taj polupismeni direktor uđe u odelenje učenica, analitički, gde sam ja bio razredni starešina, i učenice koje nemaju uniformu kazne ih „Ti si neispravna“! Na času razrednog starešine, učenice mi se obraćaju (Biljana Marinković) i žale mi se: „Profesore, kako direktor može da kaže da sam ja „neispravna“ otkud on to zna“? Od ovih navedenih profesora, koji su bili dugo godina profesori u Tehničkoj školi „Boris Kidrič“, mnogi od njih više nisu sa nama. Da ih njihovi, učenici, kojima su predavali ne zaborave, a takođe i njihove kolege, sada uglavnom kao penzioneri. Ova kolumna-zapis, neka bude moj „SPOMENIK“ njima i mojim učenicima koji nisu više sa nama, kojima sam bio profesor i razredni starešina biologija je čudo, ko se rodi godine i starenje ne mogu da se zaustave. Starenje je jedina pravedna stvar čovečanstva – svaki minut, sat, dan, nedelja, mesec, svaka osoba koja se rodi, od rođenja stari do kraja života. Statistički podaci stručnih ljudi dokazali su da u životno doba ljudi, ima, mladih starih i matorih mladića. Ova krilatica ne odnosi se na oba pola, i poštovanje svake osobe, prema samom sebi. Svakodnevno bavite se rekreativno sportom, jer ko se bavi sportom, sport je eliksir za dugi život svake osobe!! Moj odnos prema ljudima je poštovanje prema svakome isto, bez obzira na njihovo, zanimanje, obrazovanje. Prosvetni radnici, vaspitani, koji su zaposleni u dečijim ustanovama i rade sa predškolskom i školskom decom, učitelji nastavnici, profesori, takođe sa decom, učenicima osnovnog i srednjeg obrazovanja u osnovnim i srednjim školama, treba da imaju isti tretman, isti odnos, iste kriterijume prema svakom učeniku. Ako takav stav i odnos imaju to su pravi pedagozi, psiholozi a prave razredne starešine, bili su drugi roditelji, advokati svojih odelenja. Kada je trogodišnja hemijska škola „Boris Kidrič“, šezdesetih godina, počela sa radom kao Tehnička, sa upisana, po dva razreda hemijskih tehničara: jedno odeljenje pogonskih tehničara samo učenika i jedno odelenje analitičara samo učenika. U smer tehničara građevinske struke, kada je počela sa radom Tehnička škola, u prvi razred, prve te generacije, tih smerova a posle četiri školske godine, u prvi razred tehničara, sva četiri smera, upisivano je i po 35 učenika. I ako sam u trogodišnjoj hemijskoj školi „Boris Kidrič“ imao razredno starešinstvo, a kada je škola promenila naziv u Tehničku školu „Boris Kidrič“ i upisivala u školu, prve generacije tehničara: hemijske struke pogonaca i analitičara, građevinskih tehničara i mašinskih tehničara! Nastavničko veće pred početak nastave, na sednici pod tačkom: Podela razrednih starešinstava, mene je odredila da budem razredni starešina odeljenju I-9, tako da sam ja, kao razredni starešina vodio dva odeljenja. Drugom odeljenju mašinskih tehničara I-8 bio je saobraćajni inžinjer Ivan Vasilić školski drug iz gimnazijskih dana. Pored toga što sam u Tehničkoj školi, kao profesor fizičkog vaspitanja imao 22 časa, istovremeno sam, nepune 4 godine obavljao dužnost pomoćnika direktora na Višoj hemijskoj školi, koja je tada bila u sastavu Tehničke škole „Boris Kidrič“, studentima hemijske škole u Šapcu i Loznici, kao rezervni oficir-kapetan prv klase, od odgovornih dobio sam izborno zvanje, da na Višim školama i fakultetima, mogu kao predavač da predajem predmet „Odbrana i zaštita“. Tada se u prosveti u školama i fakultetima lični mesečni dohodci uplaćivali po izvršiocu. Međutim, taj posao obavljao sam samo nekoliko godina a škola na moje ime dobijala tri lična dohodka, a ja sam dobijao jedan bez ikakvog honorara. Kada se Viša hemijska odvojila od Tehničke škole „Boris Kidrič“, tada direktor Više hemijske škole Brana Suvajdžić, pozvao me je da i ja pređem u Višu hemijsku školu, da kao profesor – predavač predajem studentima, predmet „Odbranu i zaštitu“. Ja sam taj Branin predlog, apriori odbio, i ako je fond časova Odbrane i zaštite nedeljno bio 2 (dva) časa, i rekao sam mu: „Brano, bolje vrabac u ruci, nego golub na grani“! U to vreme mnoge Više strukovne škole su ugašene. Kada sam ja predlog Brane Suvajdžića odbio, Brana je za predmet „Odbrana i zaštita“, angažovao Momčila Jevtića „Džaula“. Kada je direktor, tada Tehničke škole „Boris Kidrič“ otišao u Beograd, moj školski drug iz gimnazijskih dana, potpredsednik tada opštine Šabac, Ivko Petrović pravnik, došao je u Tehničku školu „Boris Kidrič“ i rekao mi da ja konkurišem na mesto direktora škole. Ja sam Ivkov predlog odbio i rekao sam mu: Ja ti se neizmerno zahvaljujem što mislite na mene. Hvala ti ali mi to mesto ne odgovara ne interesuje me. Da Vama političarima zanosim levu i desnu ruku i da lažem narod (nastavno osoblje i ostale zaposlene u školi).
-NASTAVIĆE SE-
Pavle Pavlović-Paja „Labud“