Moj prvi radni odnos u prosveti bila je OŠ „Vuk Karadžić“ školske 1957/58 godine, od 6. septembra. Uslovi za nastavu fizičkog vaspitanja nisu bili nikakvi. Škola u to vreme bez sale za fizičko vaspitanje. Školsko dvorište veliko neograđeno bez ijednog izgrađenog terena za sportske igre: odbojku, rukomet, košarku. Pre mog dolaska u OŠ „Vuk Karadžić“, školske 1956/57 godine, u školi fizičko vaspitanje nije bilo zastupljeno. Do te 1956/57 godine u OŠ „Vuk Karadžić“ fizičko vaspitanje predavali su: „Kekelja“ Marković iz Šapca otišao je u Beograd, i Nemanja Panić iz „Vukove“ škole prešao je u šabačku gimnaziju. Nemanja Panić i Milan Antonić Kljeza predavali su vrlo stručno i uspešno fizičko vaspitanje u šabačkoj gimnaziji. Navedenih godina za predmet fizičko vaspitanje, nastavnika, profesora sa odgovarajućim diplomama i Šapcu bilo je malo pa su, u šabačkim osnovnim i srednjim školama, predmet fizičko vaspitanje predavali prosvetni radnici, drugih predmeta. Jedno vreme u šabačkoj Poljoprivrednoj školi, fizičko vaspitanje predavao je nastavnik geografije, a u velikom broju od 1961. godine u šabačkim osnovnim školama, predmet fizičko vaspitanje predavali su učitelji, bilo je osoba bivših sportista sa završenom srednjom školom i osoba koji su pre Drugog svetskog rata bili članovi Sokolskog društva „Sokolice i Sokolci“, jer je to u vreme Zakon dozvoljavao? Ove podatke koje iznosim su tačni i verodostojni, a njihova imena neka ostanu tajna, jer više nikoga nema među nama i neka počivaju u miru! Posle Drugog svetskog rata prosvetni radnici – učitelji, nastavnici, profesori rangirani po svojim kvalifikacijama, rad u prosveti pominjali su iz svog platnog razreda. U vreme Kraljevine Jugoslavije, prosvetni radnici, svoj rad, takođe su počinjali po platnim razredima, što je bilo sasvim opravdano. Tih 50-tih i 60-tih godina 20-tog veka moj rad u prosveti počeo je sa platnim razredom. Svi prosvetni radnici po svojim kvalifikacijama zvanju, pominjali su svoj rad, u prosveti po Zakonu iz svog platnog razreda. Svake tri godine, rad u prosveti, učitelja, nastavnika, profesora, platni razred, za svakog radnika u prosveti se menjao u korist prosvetnog radnika. Na kraju svake školske godine, prosvetni radnik, učitelj, nastavnik, profesor, za svoj rad u toj školskoj godini ocenjivan je pismenom ocenom: naročito se ističe, ističe se, vrlo dobar, dobar, zadovoljava i ne zadovoljava. Prosvetni radnik ocenjivan je od prosvetnog savetnika uz prisustvo direktora škole. Savetnici su bili zaposleni u Prosvetnom pedagoškom zavodu u Šapcu, koji se u to vreme nalazio u Gospodar Jevremovoj ulici u kući poznatog i čuvenog šabačkog hirurga Teodora Božina, odmah do šabačkog Kulturnog centra. Prosvetnih savetnika bilo je u stalnom radnom odnosu, a bilo je spoljnih saradnika, koji su bili zaposleni kao prosvetni radnici u šabačkim školama. Prosvetni pedagoški zavod imao je savetnike za učitelje, a za nastavnike i profesore posebno imali su za svaki predmet. Kada je šabački prosvetno-pedagoški zavod bio u Gospodar Jevremovoj ulici, direktor Zavoda bio je Racan Urošević a sekretar Žika Ignjatović. U to vreme zavod je funkcionisao besprekorno i njih dvojica ne treba da se zaborave. U vreme ocenjivanja učitelja, nastavnika, profesora koji su ocenjeni ocenom „naročito se ističe“, prosvetni radnik je vanredno unapređen u novi platni razred. Negde 70-tih godina su ukinuti platni razredi, pa su prosvetni radnici lične dohodke primali svi isto po stručnoj spremi, bila je to uravnilovka, što je mnogima koji su radili u prosveti odgovaralo. Od nekih prosvetnih radnika, često se čulo: „Toliko radim, kolika mi je plata“. O platnim razredima odgovorni već duže vreme govore, kako će se uvesti i da će zaposleni lične dohodke primati po platnim razredima. Decenije prolaze a od platnih razreda, da se uvedu, za sada nema ništa! Da li će platnih razreda biti? „Možda da, možda ne videćemo“?? Savetnici šabačkog prosvetno-pedagoškog zavoda obilazili su osnovne i srednje škole u mestima tada Podrinjsko-kolubarskog regiona u: Šapcu, Debrcu, Koceljevi, Vladimircima, Provu, Bogatiću, Mačvanskom Prnjavoru, Krivaji, naime svim mestima, selima koje su imale školu, Pocerine, Mačve, Posavotamnave, Tamnave. Posao savetnika nije bio lak i zahvalan a u školama pojedine predmete, zbog nedostatka stručnog kadra, predavali su prosvetni radnici nestručni za taj predmet. Samo da se zadovolji forma! Za predmet fizičko vaspitanje, direktor prosvetno-pedagoškog zavoda Racan Urošević, angažovao je mene, kao spoljnog saradnika, honorarno. Raspored gde će koji savetnik u koju školu ići, određivao je direktor zavoda Racan Urošević, a tehnički administrativni posao, putni nalog, dnevnice spoljnom saradniku, obavljao je sekretar zavoda Žika Ignjatović. Dužnost spoljnog saradnika za predmet fizičko vaspitanje obavljao sam šest meseci, a mogao sam da budem u Zavodu u stalnom radnom odnosu. Kao savetnik odlazim u osnovnu školu u Koceljevi, da vidim i ocenim kako se izvodi nastava fizičkog vaspitanja. U Koceljevi, u OŠ nastavu, časove fizičkog vaspitanja, obavlja nastavnica fizike! Nisam imao šta da kažem i vidim i napišem. Odlazim u Provo u osnovnu školu, direktor OŠ, tada Slobodan Nikolić, a fizičko vaspitanje u školi obavlja samo nastavnik Birmančević, stručan, spreman, iskusan za predmet fizičko vaspitanje. Čas koji je Birmančević održao sa učenicima, od prvog dela časa, zagrevanja, drugog dela časa, vežbi oblikovanja, treće glavnog dela časa metodska jedinica elementi odbojke – „čekić“, i četvrtog dela časa, opuštanje i smirivanje je urađen po metodskom postupku, kako treba, stručno i sa puno iskustva. Po rasporedu prosvetno-pedagoškog zavoda, odlaskom u pocersko selo Krivaju da u osnovnoj školi testiram fizičke sposobnosti učenika VII i VIII razreda. Nastavu fizičkog vaspitanja u školi obavlja učitelj Jevda, koji je završio šabačku učiteljsku školu, a bio je rodom iz Bogatića. Za testiranje učenika škola nije pripremila potrebne rekvizite. Sećam se bio je potreban konopac za penjanje pa iz škole u Krivaji šalju familijaza (poslužitelja) da iz sela Bukora donese konopac. Kada sam bio u Krivaji setio sam se da moj otac tu još u vreme Kraljevine Jugoslavije bio učitelju. U šabačkoj Poljoprivrednoj školi moj predmet fizičko vaspitanje nekoliko godina predavao je nastavnik geografije. Inače taj nastavnik geografije, sve do 1961. godine, predavao je geografiju u OŠ „Laza K. Lazarević“ dok se škola nalazila u zgradi šabačke gimnazije. Tog nastavnika geografije lično sam poznavao a i on mene, jer je moja majka bila učiteljica u OŠ „Laza K. Lazarević“ u istom periodu kada i taj nastavnik geografije. Nastavnik geografije 60-tih godina 20-tog veka prešao je u šabačku poljoprivrednu školu za predmet fizičko i zdravstveno vaspitanje!!? Kao honorarnog savetnika prosvetno-pedagoškog zavoda za predmet fizičko vaspitanje, obaveštava me sekretar prosv. pedagoog Zavoda, Žika Ignjatović da odem u šabačku poljoprivrednu školu, da vidim i podnesem zavodu pismeni izveštaj, kako se u školi obalja nastava fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Sećam se, dan lep, sunčan, škola okružena, uređenim školskim parkom, pokošenom travom i crvenim pejzažom. U parku klupe za odmor učenika, roditelja i radnika koji su zaposleni u školi. U blizini školskog parka nalazili su se tereni za sportske igre za fudbal, rukomet, košarku i odbojku. Po rasporedu, čas fizičkog, ima, drži. Na času učenici u opremi a metodska jedinica bila je: Odbojka, elementi, serva, igra na mreži itd. Za vreme toga časa, u toku igre učenici se potuku i taj čas je prekinut. Nastavnik bez autoriteta, učenici ga ne slušaju i ponašaju se prema njemu nepristojno i pokazuju krajnju neposlušnost. Tim događajem bio sam iznenađen, odlazim sa terena škole, u povratku svratim u Pros. pedag. Zavod kod sekretara Žike Ignjatovića, vratim dnevnicu – honorar i kažem: „Da na mene kao honorarnog, spoljnog savetnika više ne računaju, a izveštaj o nastavi fizičkog vaspitanja u poljoprivrednoj školi ne mogu i neću napisati. Posle mene, za savetnika za fizičko vaspitanje u prosvetno pedagoški zavod, u stalni radni odnos primljen je profesor Veljović. 70-tih godina 20-tog veka Ministarstvo za prosvetu donelo je Zakon da predmet fizičko vaspitanje u osnovnim mogu da obavljaju nastavnici koji su završili Višu pedagošku školu – grupa fizičko vaspitanje i profesori koji su završili Visoku školu za fizičko vaspitanje. U isto vreme donet je Zakon i za srednje škole, da predmet fizičko vaspitanje nastavu mogu da obavljaju samo oni koji su završili fakultet, Visoku školu za fizičko vaspitanje. Pre donošenja ovoga Zakona, nastavu u šabačkim školama, obavljali su učitelji, osobe sa srednjom fiskulturnom školom i bivši talentovani sportisti i nastavnici drugih predmeta. Takođe i u srednjim šabačkim školama, nastavu fizičkog vaspitanja obavljali su učitelji, osobe koje su završile srednju fiskulturnu školu, nastavnici fizičkog vaspitanja, nastavnici drugih predmeta (geografije) i sportisti koji su završili gimnaziju. Mnogi iz Šapca, koji nisu imali zvanja, koje je Zakon uslovljavao upisali su Tuzlansku Višu pedagošku školu, u Mačvanskom Prnjavoru grupa fizičko vaspitanje!!!
-NASTAVIĆE SE-
Pavle Pavlović-Paja „Labud“
