Pre Drugog svetskog rata i po njegovom završetku, nekoliko godina, u Šapcu su postojale samo 4-tri srednje škole: gimnazija, učiteljska škola, ratarska škola i građanska škola. Nekoliko godina po oslobođenju Šapca, počele su da se otvaraju nove srednje škole: ekonomska škola, veterinsrska škola, hemijska škola „Boris Kidrič“, medicinska škola, škola učenika u privredi „Kosta Abrašević“ i muzička škola. Od ovih navedenih i novootvorenih škola, ove škole, koristile su prostor i prostorije drugih škola i drugih šabačkih ustanova. Ekonomska škola počela je sa radom i nastavom u OŠ „Vuk Karadžić“, a posle nekoliko godina ekonomska škola se preselila u zgradu gde se sada nalazi šabački Muzej. Veterinarska i poljoprivredna škola počele su sa nastavom u zgradi ratarske škole, gde je sada poljoprivredna škola koja ima više smerova. Škola učenika u privredi „Kosta Abrašević“ počela je u zgradi gde je sada Viša poljoprivredna škola. Muzička škola koristila je prostorije Zanatskog doma – šabačkog pozorišta na prvom spratu. Medicinska škola pčela je sa radom u novim zgradama (njih tri) koje su prve izgrađene posle oslobođenja Šapca 23. oktobra 1944. godine a nalaze se u Jovana Cvijića odmah do „Rode“. U prvoj zgradi do trotoara ulice od tri nove zgrade, medicinska škola, kratko vreme se nalazila. Preselila se u „Zelenu školu“, zadužbinu dr Andre Jovanovića, gde se i sada nalazi na „Bair“-u, u ulici Cara Dušana. Sve do školske 1962/63 godine, uslovi za upis u medicinsku školu bio je završena osmogodišnja osnovna škola i dva razreda gimnazije. U to vreme u medicinsku školu upisivale su se samo učenice i bila je ženska škola. Po završenoj školi učenice su dobijale zvanje medicinske sestre. Škola je sve do kraja 50-tih godina 20-tog veka bila internatskog tipa. U to vreme sve učenice medicinske škole bez obzira, da li su bile iz drugih mesta, republika, naglašavam i Šapčanke, morale su da stanuju u internatu koji se nalazio u prostorijama škole, sve vreme u toku školske godine. Zato je u to vreme tih godina, šabačka medicinska pkola po obučenosti i samostalnosti i znanju medicinskih sestara, bila tada poznata u gradovima tada celovite Jugoslavije, Evrope i drugih kontinenata. Uspehu, ugledu, šabačke medicinske škole, najviše je doprinela direktorka škole Mileva Jevtić Vitas, koja je stanovala u školi kao „Majka“ sa svojim učenicama. Kod direktorke Mileve nije bilo tajni jer je znala sve o svakoj učenici. Prvenstveno o školskim obavezama učenika, a mnogo je znala i o privatnom životu svakog svog učenika, u tim godinama odrastanja. U to vreme nijedna šabačka osnovna škola u kolektivu nije imala, pedagoga i psihologa. Za redovno pohađanje škole i saradnju sa roditeljima, bio je za svoje odeljenje, odgovoran razredni starešina, koji je bio „drugi roditelj“ učenika, svog odelenja. Razredni starešina je znao i sve pozitivne i negativne osobine svakog svog učenika. Pored toga dužnost i obaveza razrednog starešine bila je da u toku školske godine dva puta obiđe gde učenik stanuje i pod kojim uslovima živi, ako nije stanar internata. Tih 60-tih godina 20-tog veka predmet fizičko vaspitanje u šabačkoj medicinskoj školi predavali su, Šapčanka, Zdenka Nikolić (Jevtić), koja je završilau Šapcu učiteljsku školu i Vladan Marelj Juta rođeni Koceljevac. Pored ostalih sportova koje su upražnjavale učenice, glavni sport bila je odbojka. Od sportskih igara Vlada Marelj igrao je odbojku za OK „Radnički“ iz Koceljeve, a pored toga bio je uspešan trener odbojkaškog kluba. Odbojkaški klub „Radnički“ iz Koceljeve takmičio se u ligama, koje je organizovao Odbojkaški savez Srbije. U Podrinjsko-kolubarskom regionu znala su se mesta gde se igrala odbojka, a centri odbojke bili su: Šabac, Krnule, Draginje, Koceljeva, Debrc, Provo, Petlovača. Zahvaljujući Zdenki Nikolić (Jevtić) i Vladi Marelju Juti učenice šabačke medicinske škole Šapca bile su prvakinje Šapca nekoliko godina. Posle Zdenke i Vlade Marelja, predmet fizičko vaspitanje predavali su: Slavko Milovanović i Žića Gavrilović. Napominjem da u to njihovo vreme, medicinska škola nije imala salu za fizičkog vaspitanja. Po mom saznanju i iskustvu od svih sportskih igara, odbojka jer za žensku polulaciju pravi i prvi sport, da rekreativno treniraju, još od ranog detinjstva a kasnije i takmičarski. Po statističkim podacima, prilikom igranja odbojkaških utakmica, nema povreda, jer nema fizičkih dodira, jer ekipu od ekipe deli odbojkaška mreža. Zatim ko trenira on i igra odbojku, kod odbojkaša i odbojkašica, nema telesnih deformiteta i od svih sportista su najlepše građeni, jer u treningu i igranju utakmica, ima dosta elemenata iz atletike, gimnastike, akrobatike i dr. Zato preporučujem roditeljima da decu od ranog detinjstva usmeravaju a i sve ostale da se u toku života rekreativno bave bilo kojim sportom. Naučnici, lekari i stručnjaci dokazali su da sport svakoj osobi produžava život minimum desetak godina. Vežbe treba dozirati svojim godinama, ali vežbajte bar svaki dan obavezno, od pet do deset minuta jer sport je eliksir života. Trudite se da živite bez poroka, alkohola, duvana i kocke, sigurno ćete duže živeti! Do 60-tih godina 20-tog veka medicinska škola upisivala je samo žensku populaciju u smer medicinske sestre. Od 60-tih godina 20-tog veka pored ženske populacije, šabačka medicinska škola upisuje i mušku populaciju – učenike, medicinske tehničare i dva nova smera: laborante i zubne tehničare. Od šesdesetih godina prošlog veka, Ministarstvo prosvete Republike Srbije, donelo je Zakon da se u prvi razred medicinske škole u sve smerove medicinske struke mogu upisivati učenici oba pola koji su završili osmorazrednu osnovnu školu. Pored šabačke medicinske škole, koja je jedno vreme bila škola internatskog tipa, druge šabačke škole koje su u sastavu svojih škola imale internate bile su: hemijska škola „Boris Kidrič“, poljoprivredna škola i učiteljska škola. Šabačke srednje škole, koje od svog osnivanja u sklopu svojih škola nisu imale internate bile su: gimnazija, ekonomska i škola učenika u privredi „Kosta Abrašević“. U školama koje su imale internate brigu o učenicima vaspitanju, učenju o uspehu vodili su vaspitači, iskusni prosvetni radnici, pravi pedagozi. Šabačka hemijska škola „Boris Kidrič“, bila je od osnivanja trogodišnja, smer izrađivači hemijskih proizvoda sve do 1961. godine bila je muška škola, upisivala je samo učenike. Škola je bila državna tada Socijalističke države Jugoslavije. U školi je bilo upisanih učenika iz drugih republika: Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Hrvatske. Moram da naglasim da je najviše upisanih učenika bilo iz Bosne i Hercegovine, koji su po završetku škole ostali u Šapcu zaposlili se u HI „Zorka“i postali, mnogi od njih, glavni rukovodeći ljudi fabrike HI „Zorka“ i glavni ljudi gradske uprave Šapca. Od 1961. godine škola „Boris Kidrič“ upisuje hemijske tehničare -pogonski smer i prvi put učenice tehničare – hemijske struke analitički smer, koje po završetku škole rade u hemijskim labaratorijama. Pored tih navedenih smerova u Tehničkoj školi „Boris Kidrič“ tih godina osnovana su dva nova smera tehničara prvi put u Šapcu: građevinski i mašinski tehničari, samo po dva odeljenja prvog razreda. U toj prvoj generaciji, građevinskih i mašinskih tehničara, pri upisu, za upis, konkurencija je bila velika, jer je ta prva generacija osnovnu školu završila sa odličnim uspehom. U internatu brigu o učenicima vodili su vaspitači koji su bili iskusni prosvetni radnici. U svakom šabačkom školskom internatu, pored vaspitača, bio je i upravnik internata sa pomoćnim osobljem kuvaricama i higijeničarkama, koje su bile odgovorne za svakodnevni posao za koje su bile zadužene da u roku i na vreme završe. Svaki vaspitač zaposlen u internatu imao je svoju vaspitnu grupu učenika o kojoj je vodio računa: prvenstveno da se poštuje kućni red internata, o zdravlju, učenju i uspehu i redovnom pohađanju časova. Učenici, stanari internata imali su svakodnevno, u određeno vreme, satnicu, časove učenja. Tim časovima obavezno je prisustvovao vaspitač. Svi zaposleni u internatu bili su u radnom odnosu u školskog kolektiva, imali dohodke primali na blagajni škole. Sednicama razrednog veća i Nastavničkog veća škole prisustvovali su i vaspitači. Pored Medicinske škole i hemijske škole „Boris Kidrič“, internate od srednjih škola imale su internate Podrinjska učiteljska škola. Internat je bio odvojen od školske zgrade u Masarikovoj ulici u zgradi Zadužbine Stane Milanović. U toj zgradi gde je bio internat učiteljske škole, već duže vreme od ukidanja učiteljske škole u tom prostoru se nalazi šabačka ekonomska škola, i škola učenika u privredi „Kosta Abrašević“. Koliko se sećam 70-tih godina prošlog veka kada je Ministarstvo prosvete Srbije donela je odluku da šabačka učiteljska škola prestane sa radom. Tih godina, takođe odgovorni u prosveti, da sve šabačke srednje škole ostanu bez internata. Po meni školski internati, pored škola bili su vaspitne ustanove i velika pomoć učenicima putnicima koji su svakodnevno putovali u školu iz okolnih mesta. Moram da napomenem i da naglasim da je uprava, kolektiv, poljoprivredne škole doneo odluku da se za učenike otvori internat. Od svih srednjih šabačkih škola danas poljoprivredna škola jedina ima internat. Bravo!
NASTAVIĆE SE-
Pavle Pavlović-Paja „Labud“