Legendarni šabački sportski novinar
Slobodan Kašiković (1970-2021)
Preminuo je Kašika! U Šapcu se Šapčani prepoznaju pre svega po nadimku, a Kašiku su znali brojni Šapčani. Herojski je nosio svoju bolest, nije se žalio, a pobedu nad njom odnosio je humorom, lucidnošću, vedrinom, detinjim osmehom… U gimnaziji je stekao široko obrazovanje, kasnije nastavio tehološke studije, a svoja znanja pokazao je u i “Slagalici”, jedinstvenom ispitu obrazovanja i interesovanja. Osnovno zanimanje novinar: i to u sportu. Radio je u najstarijem sportskom listu na Balkanu, „Sportu“, sa oštrim kriterijumima i rokovima. Sportski novinar sve vreme, zbog izuzetne dinamike, predan je utakmici, i ono što je posebno stresno, izveštaj se odmah prosleđuje, i to iz rukopisa, i telefonom. Ne ovim mobilnim, gde je sve moguće, već onim sa gajtanom, slušalicom i mikrofonom. U ovoj veoma širokoj oblasti, od individualnih do kolektivnih sportova, Kašika je posebno voleo rukomet, a najviše onaj ženski. I u ostalim oblastima bio je dobar poznavalac, a umeo je da iznenadi kladionice u fudbalskim mečevima. No, “Medicinaru” se predao svim srcem. Mimo onih rezultatskih utakmica Kašika je voleo i onu lepšu stranu sporta, pa je tako godinama predlagao kandidatkinje za najlepšu sportistkinju. Onda je odlazio na veliku svečanost, kada ja “Sport“ uručivao nagrade, i to u jednoj moćnoj i brojnoj redakciji.
Kao takav priključio je najpre “Šabačkoj reviji”, a kasnije “Podrinskim”. Bio je to redak primer da su gro ove redakcije činili dopisnici, i to: “Slobodne Evrope”, Dojče velea, Bete, Danasa, Blica, i na retkim zajedničkim okupljanjima Kašika je pokazivao svoju duhovitost, šalio se na svoj i na tuđ račun, i nikada se nije žalio na svoju sudbinu. Imao je i jednu retku, a u ovom vremenu zaboravljenu osobinu: dobro domaće vaspitanje, koje je poneo iz porodice. Pre pet godina bolest je neumoljivo uzela maha, i Kašika je smešten u Dom za stare na Dumači. Nije mogao da hoda, onaj koji je životni i radni vek posvetio sportu, gde se trči, skače, udara… No, junački se držao, nije se jadao, čitao je i koristio društvene mreže. U tome je imao zaista veliki broj prijatelja, a za rođendan dobijao je više desetina hiljada čestitki. Kao pravi Čivijaš učestvovao je na tradicionalnim mečevima novinara i političara, a retke trenutke radosti doživeo je, kao potvrdu da nema ništa “tužnije od tužne sreće“, kada je redakcija „Podrinskih“ nagrađena Aprilskom nagradom. U invalidskim kolicima radovao se sa svojom redakcijom. Nažalost, zbog pandemije u bloku gde je bio smešten vladale su stroge mere, posete su bile zabranjene… I onda, tako, u najtoplijem danu, u noći između 31. jula i prvog avgusta preminuo je Slobodan Kašiković Kašika. Kako su mnogi rekli: odmorio se mučenik i heroj, odmorio se od ovog i takvog života. A kako njemu i priliči, otišao je sa svojom dušom, zrelom od bajki.
Sahranjen je u sredu na Donjošorskom groblju u Šapcu uz prisustvo rodbine i prijatelja.
D.E.
