Sećanje na „Krvavi marš“- izložba na Trgu šabačkih žrtava

Sećanje na ,,Krvavi marš“ (1941- 2021), jedan od najtragičnijih događaja Drugog svetskog rata u Šapcu, obeleženo je danas. Pre 80 godina, tokom odmazde nemačke vojske u septembru ’41, više od 5.000 muškaraca odvedeno je u improvizovani logor u mestu Jarak, a na putu do tamo oko 120 njih je ubijeno.Stevan Marinković, autor izložbe otvorene na Trgu šabačkih žrtava ,,Krvavi marš 1941- 2021” i istoimenog dokumentarnog filma rekao je da mu je ponuda da uradi ovu izložbu bila veoma zanimljiva, jer se istraživanjem stradanja Jevreja u Šapcu bavi 15 godina.

-Na trgu imamo dve postavke. Jedna izložba je ,,Krvavi marš „1941- 2021” koja govori o stradanju Šapčana koje je počelo 24. septembra, kada ih je nemačka kaznena ekspedicija pokupila i proterala iz grada u neizvesnost. Druga izložba govori o događaju koji se desio 12. i 13. oktobra, a to je streljanje šabačkih muškaraca Jevreja, izbeglica iz transporta Kladovo- Šabac. Ova izložba je dopuna priče iz dokumentarnog filma koji sam uradio pre dve godine. Nadam se da će doprineti da se više bavimo kulturom sećanja, da ona uđe na velika vrata u naše škole, ustanove kulture i da imamo više ovakvih izložbi iz istorije Šapca na otvorenom prostoru na trgu- naglasio je Marinković.

Od 20 hronošloški poređanih panoa, 12 je posvećeno „Krvavom maršu“, jedan je prelazni i sedam panoa prikazuje stradanje Jevreja u Šapcu. Vermahtova 342. pešadijska divizija, kaznena ekspedicija, upadala je u kuće u Šapcu, porušila i opljačkala 780 domova i ubila 47 lica. Paljene su kuće u selima i gradu, a najviše je stradao Kamičak, koji je, prema izjavama svedoka, iseljen, pa zapaljen. Prikazano je dovođenje seljaka iz Mačve, ispred „Tržnice“, streljanje u Benskoj bari. Iz Jarka, Šapčani su vraćeni u novoosnovani logor na senjaku. Prikazane su gotografije kako je izgledao logor, slike logoraša, otpusnica koja je spasavala život, priča o seljacima iz okoline Šapca, njihovoj sudbini, zarobljavanje, streljanje po selima, posebno tamo gde je bio pružen otpor partizana i četnika, ekshumacija žrtava posle rata.

-Žao mi je što sam uspeo da skupim samo jedan pano učesnika „Krvavog marša“, jer lica ljudi govore više od svake statistike. Nadam se da ću za 90. godišnjicu imati bar desetak panoa učesnika. Nedostaje još 4.376 heroja- navodi Marinković.

Drugi deo izložbe prikazuje Jevreje iz srednje Evrope, Beča, Berlina, Gdanjska i Bratislave, koji su, bežeći od nacističkog progona, došli u Jugoslaviju, zadržani, jer nisu imali dozvole za prelaz kroz Rumuniju, ostali u Kladovu, pa odatle prebačeni u Šabac.

-Prati se njihovo putovanje brodovima do dolaska u grad, gradonačelnik Mile Petrović je pružio zaista svu moguću pomoć Jevrejima. Prati se njihvov život ovde, smeštanje u logor, kada su Nemci došli ovde. To je bio prvi jevrejski logor u Srbiji, prikazano je njihovo stradanje i ekshumacija u Zasavici na kraju imamo kamen spoticanja- spomenici koje je jedan nemački umetnik osmislio- bakarna ploča 90 puta 90 milimetara i na nju utisnuto samo ime prezime i gde je osoba završila. To se stavlja na pločnike ispred kuće i tako se obeležava da je ta osoba stradala u holokaustu. U Srbiji to imamo u Zrenjaninu, postoji inicijativa da se to uradi i u Kikindi, a u dogovoru lokalne samouprave i Saveza jevrejskih opština, i Šabac bi to mogao da ima- objašnjava Marinković.

Otvarajući izložbu na trgu, gradonačelnik je istakao da je to veliki dan za Šabac i jedan od najpotresnijih datuma u istoriji grada.

-Programom upriličenim povodom 80. godišnjice ,,Krvavog marša“, Šabac i Šapčani sećaju se jedne od najtragičnijih epizoda Drugog svetskog rata u našem gradu. Ustanak koji je otpočeo u Srbiji 1941. godine, ubrzo je doveo do nemačkog odgovora. Šabac su 24. septembra bili prinuđeni da napuste svi muškarci starosti između 14 i 70 godina i krenu preko Save, na put ka krajnjem odredištu, logoru u sremskom mestu Jarak. Deonicu dugu 23 kilometra, na koju su Šapčani povedeni 26. septembra, prešli su gotovo u trku, za manje od četiri sata, uz pretnje, zastrašivanja i ubistva. Iako živih svedoka ovih događaja gotovo da više i nema, naša je dužnost kao zajednice da negujemo sećanje na prošlost i događaje koji su ostali zapamćeni u kolektivnoj svesti našeg naroda. Moramo izvući pouku iz prošlosti, kako bismo mogli da izgradimo lepšu i svetliju budućnost, kako za grad Šabac, tako i za Srbiju- rekao je gradonačelnik.

Tokom obeležavanja 80. godišnjice ,,Krvavog marša“ organizovan je javni čas za učenike osnovnih i srednjih škola u sali Kulturnog centra, pomen žrtvama Krvavog marša u Sabornoj crkvi Svetog Petra i Pavla u Šapcu, stručni skup ,,Koliko poznajemo lokalnu istoriju” za profesore istorije, a večeras od 19 sati biće prikazan dokumentarni film ,,Krvavi marš“ u Šabačkom pozorištu.

D.Dimitrijević