Školske 1959/60 godine, pre mog dolaska, u hemijskoj školi „Boris Kidrič“ u Šapcu za predmet fizičko vaspitanje bio je angažovan nastavnik iz jedne srednje šabačke škole. Ja sam tog mog starijeg kolegu lično poznavao a i školu u kojoj je bio zaposlen. Te srednje škole u Šapcu nažalost više nema kao i kolege koji je preminuo pre nekoliko decenija. Tu srednju školu ni po koju cenu ne bih identifikovao a posebno ime mog kolege i neka počiva u miru.
Kada sam došao u hemijsku školu, sekretar škole me je dobronamerno upozorio i rekao mi: „Dijete, ako ne zadovoljiš „gazdu“ (direktora škole) kupi kofere, dobićeš šut kofere, kao što je tvoj kolega dobio!“
Po završetku Drugog svetskog rata 9-tog maja 1945. godine u Socijalističkoj FNR Jugoslaviji, proslavljao se Dan mladosti 25-ti maj, rođendan Josipa Broza Tita. Dan mladosti 25. maj, proslavljao se u lokalu, u svim mestima i gradovima koji su imale osnovne i srednje škole i Savezni slet koji se održavao svake godine u Beogradu na stadionu JNA. Na tom saveznom sletu učestvovali su učenici odabranih škola iz svih republika i vojnici JNA. Sletske vežbe u lokalu i na Saveznom sletu u Beogradu izvodile su se uz muziku. Toga dana 25-tog maja u prepodnevnim časovima u svim gradovima održavane su parade, a na paradama su učestvovali svi učenici, iz svake škole, odeveni u sportsku opremu. Učenici šabačkih škola paradirali su glavnim ulicama od hotel „Jugoslavije“, Jevremovom ulicom do centra, a od centra Šapca Karađorđevom do Narodnog pozorišta (nekada zgrade Zanatskog doma) i tu se parada završavala. Učenici su paradirali u ešalonima – kolonama u jednom redu po četiri učenika, uvežbanim korakom uz muziku čuvenih svetskih kompozitora. Parade učenika pratio je veliki broj gledalaca, koji su paradu posmatrali sa trotoara sa leve i desne strane ulica, Gospodar Jevremove (u to vreme Maršala Tita) i Karađorđeve. Gledaoci su gromoglasnim aplauzom, sa oduševljenjem, pozdravljali učenike koji su prolazili pored njih. U vreme kada su se u Šapcu organizovali sletovi i sportska takmičenja za 25. maj, Dan mladosti, učenici svake osnovne i srednje škole, od početka svake školske godine od 6-tog septembra, do 25-tog maja te školske godine, bili su angažovani, da pored redovnih časova fizičkog vaspitanja dolaze u zakazano vreme i na određeno mesto da uvežbavaju sletsku vežbu koju će prikazati 25-tog maja kada se proslavljao Dan mladosti. Mesta gde su učenici šabačkih škola, dolazili sa svojim profesorima i nastavnicima da uvežbaju sletske vežbe bile su tada „zelene oaze“ Šapca: „Trkalište“, „Letnjikovac“ i „Dudara“. Dudara je bila pravi, otvoreni rekreacioni centar za sve Šapčane, a posebno za one koji su dolazili na kupanje na Savu – Mačvinu plažu, koja se nalazila, sa desne strane reke Kamičak, gde se Kamičak ulivao u Savu. U to vreme plaža na „Starom gradu“ nije ni postojala. Na „Dudari“ se nalazilo igralište FK „Železničar“-a, i na tom igralištu igrane su prvenstvene fudbalske utakmice. Za izgradnju i formiranje tog igrališta, najzaslužniji je bio dugogodišnji predsednik FK „Železničar“ Brana Gavrilović, koji je dugo godina bio šef šabačke železničke stanice. Tu, šabačku, Dudaru “zelenu oazu“ grada, pluća grada, tada odgovorni u gradu, od „zelene oaze“, napravili su deponiju đubreta, jednog od najvećeg šabačkog zagađivača, bilo je dana, da se od smrada đubreta sa Dudare nije moglo proći, a najviše bili su ugroženi građani Šapca, koji su stanovali u ulicama: Janka Veselinovića, Cara Dušana, Mike Mitrovića (sada kralja Aleksandra) i dr. U prvo vreme sletovi i sportska takmičenja šabačkih osnovnih i srednjih škola održavani su na stadionu FK „Mačva“, a zadnji slet koji je održan u Šapcu, održan je na „Gradskom stadionu“ i nosio je naziv „Po Titu se vek poznaje“. Svim šabačkim sletovima prisustvovao je veliki broj gledalaca Šapčana. Prva moja godina službe u prosveti, bila je šabačka OŠ „Vuk Karadžić“ školske 1957/58 godine. Rezultati mog rada sa učenicima za predmet fizičko vaspitanje u školi u Šapcu, bio je zapažen jer su učenici na sportskim takmičenjima između tri škole bili najbolji, a OŠ bile su tada samo OŠ „Vuk Karadžić“, OŠ „Janko Veselinović“ i OŠ „Laza K. Lazarević“. Tada od 1957. do 1961. godine u šabačkim osnovnim školama, za predmet fizičko vaspitanje bio je angažovan po jedan nastavnik. U OŠ „Vuk Karadžić“, Pavle Pavlović Paja „Labud“, u OŠ „Janko Veselinović“, Sonja Ulardžić i u OŠ „Laza K. Lazarević“ Petar Perić. Po oslobođenju, završetku Drugog svetskog rata u prosveti, prosvetni radnici lične dohodke primali su po platnim razredima, a na kraju svake školske godine, prosvetni radnici su ocenjivani ocenama: nedovoljan, dovoljan i dobar, ističe se i naročito se ističe. Tog ocenjivanja prosvetnih radnika odavno više nema, a takođe ni platnih razreda, o kojima se već odavno govori i trebali bi ponovo da se uvedu!? Po mom odlasku iz OŠ „Vuk Karadžić“ 1958. godine u JNA u školu za predmet fizičko vaspitanje, angažovan je Lozničanin Joviša Gajić, vratar (golman) beogradske „Crvene zvezde“ i reprezentativac Jugoslavije u atletici, atletskoj disciplini bacanje kladiva, a u Šabac je došao da brani za šabačku FK „Mačvu“. Pored Joviše Gajića za atletsku reprezentaciju Jugoslavije kladivo je bacao i atletičar – kladivaš poznati Ivan Gubijan. Joviša Gajić oženjen Beograđankom Cicom, zubnim tehničarom, sportiskinjom koja je bila reprezentativka, tada Jugoslavije u hokeju na travi. Porodica Gajić, Joviša i Cica, po dolasku u Šabac stanovali su u Gospodar Jevremovoj ulici (tada Maršala Tita) u stambenoj zgradi, preko puta opštine. Jovišina supruga Cica, kao zubni tehničar, radila je u zubnoj ambulanti, koja se nalazila u kući Milana Banjca u Masarikovoj ulici gde je sada „Erste“ banka.
U Šapcu 25-tog maja, 1960. godine na igralištu FK „Mačva“ održan je slet učenika osnovnih i srednjih šabačkih škola koji je posmatrao veliki broj gledalaca. Po određenom rasporedu organizatora Sleta, na teren FK „Mačva“ izlazile su škole, jedna po jedna, uz odabranu muziku i prikazivale svoje vežbe. Na ovom sletu 25-tog maja 1960. godine učestvovale su sve tri osnovne škole a od srednjih šabačkih škola na sletu su učestvovale: Gimnazija, Učiteljska škola, Medicinska, Ekonomska, Poljoprivredna, Hemijska i ŠUP „Kosta Abrašević“. Škole za umetničke zanate, tada u Šapcu nije bilo.
Kada se, na igralištu FK „Mačva“, 25-tog maja 1960. godine završio slet, moji učenici Hemijske škole „Boris Kidrič“, po oceni merodavnih, bili su najuvežbaniji. Moje kolege, profesori i nastavnici fizičkog vaspitanja, prilazili su mi čestitali i govorili da su moji učenici, od svih učenika osnovnih i srednjih škola, najbolje izveli svoju vežbu. Sećam se da mi je moj kolega Joviše Gajića, koji je posle mog odlaska u JNA došao u OŠ „Vuk Karadžić“ i bio učesnik ovog sleta prišao rekao: „Kolega, čestitam Ti. Ovakvo vežbanje može da se vidi smo na Saveznom sletu u Beogradu. Samo vojska JNA može da vežba kao što su vežbali tvoji učenici“. Pored izgleda: sportska oprema, šorcevi i majice bile su iste – bele boje, jer je za sve moje učenike, krojio i šio isti majstor, ekonom šabačke „Mačve“ Žića Jovanović, po mustri sportskih gaćica, Bebice – Bebule Milošević, Valjevca, koji je igrao za FK „Mačvu“ kada je FK „Mačva“ bila član Druge Savezne lige Jugoslavije. Tada 25-tog maja 1960. godine, hemijska škola bila je muška škola. Kada sam došao u hemijsku školu doneo sam odluku da na časovima fizičkog vaspitanja učenici imaju belu opremu. Šorceve -sportske gaćice, sašivene od belog „atlas gradl“-a i sportske pamučne atlet majice bez rukava, bele, sve iste iz iste fabrike koja je proizvodila majice (učenici su kupovali u istoj sportskoj radnji, u kojoj je radio Slavko Brodić). Ta sportska radnja nalazila se u Karađorđevoj ulici 60-tih godina 20-tog veka, posedujem fotografiju, nastavnika i profesora fizičkog vaspitanja osnovnih i srednjih škola koji su učestvovali na sletu u Šapcu 25-tog maja na igralištu FK „Mačva“. Nastavnici i profesori fizičkog vaspitanja, osnovnih i srednjih škola, postrojeni u jednoj vrsti, okrenuti prema tribini, organizatorima sleta i brojnim gledaocima, čekali su da slet bude „otvoren“ i da učesnici škola, po unapred određenom rasporedu organizatora sleta, prikazuju uz muziku, velikom broju gledalaca, svoju vežbu koju su uvežbavali malte ne cele školske godine. Od početka školske godine 6-tog septembra do 25-tog maja iste školske godine. Na fotografiji, profesori i nastavnici sa ovog sleta, postrojeni u jednoj vrsti po visini da se ne zaborave, bili su: 1.Pavle Pavlović-„Paja“ Labud hemijska škola „Boris Kidrič“, 2. Ljubomir Milošević –Batko, ŠUP „Kosta Abrašević“, 3. Joviša Gajić OŠ „Vuk Karadžić“, 4. Miodrag – Biba Šešić ŠUP „Kosta Abrašević“, 5. Draga Lukić i 6. Zoran Stefanović, obojica „Poljoprivredna škola, 7. Sonja Ulardžić, OŠ „Janko Veselinović“, 8. Dragoljub Kiš – ŠUP „Kosta Abrašević“, 9. Petar Perić OŠ „Laza K. Lazarević“ 10. Sole Panasijuk OŠ „Vuk Karadžić“, 11. Nemanja Panić Gimnazija 12. Vlada Marelj Medicinska škola , 13. Zora Vasić (Topalović) OŠ „Mileva Kosovac“ 14. Ljubiša Todorović – Ljuši, Podrinska učiteljska škola. Od ovih mojih navedenih kolega, koji su po oslobođenju Šapca, završetku Drugog svetskog rata dali mnogo razvoju sporta u Šapcu, već su svi zaboravljeni jer svi koji dolaze posle nas, misle da sve počinje od njih, a u sportske klubove uvlače se po političkoj liniji, jer sport najbolje afirmiše, a to se najviše dešavalo od 2000. godine do sada. Od ovih 14-est profesora i nastavnika fizičkog vaspitanja ostao sam ja i Ljubomir Milošević Batko, ostalih 12-est već odavno nisu među nama, svi su upokojeni. Ali ih ja ne zaboravljam. Ovim prisećanjem ostavljam njima SPOMENIK njihovim porodicama i Šapcu. Ovu kolumnu i moje druge kolumne biće odštampane u mojoj drugoj knjizi „Šabačke priče“
-NASTAVIĆE SE
Pavle Pavlović-Paja „Labud
P.S. U listu „Podrinske novine“ 22. 04. 2021. godine potkrala se greška u kolumni, Sećanje na moj rad i 7 godina provedenih u SAD kao penzioner. Piše agronom Andrija Popović i Matija Popović, a ispravno je Matija Popović. Takođe, piše Ljubičinog muža agronoma Matiju, a Ljubici je Matija bio ujak. Ljubica se nije udavala Tadija umesto Matija!!!
