Branko Obradović – Kuba
(1972 – 2001)
Branko Obradović, zvani Kuba bio je perspektivni fudbaler, tačnije golman. Sve je počelo u školi fudbala FK „Mačve“, docnije je nastupao za seniorsku ekipu u ovom klubu. Oprobao se i u klubovima „Karađorđe“ Mišar, „Pocerina“ Jevremovac i „Metaloplastika“. Ali ovaj dečački san prekinuo je odlazak u vojsku. Tad nije ni slutio da će za kratko vreme otkriti sve tajne moćnog protivavionskog artiljerijskog sistema kalibra 30 mm. Iz vojske se vratio sa činom mlađeg vodnika kog je pratio glas nepogrešivog nišandžije-protivavionca. Obradović je bio pripadnik šabačke PVO jedinice, preko sedam godina veoma aktivan rezervista koji nije nikada izostao sa vežbi, a pre svega veoma stručan nišandžija.
Pred otpočinjanje NATO agresije 1999. godine, Obradović se javio u svoju jedinicu i od prvog dana se nalazio na borbenim položajima protivvazdušne odbrane i na taj način branio je svoju otadžbinu i štitio stanovništvo. Svoju stručnost i oštro oko mlađi vodnik Obradović pokazao je kada je u jednom danu, u razmaku od samo pola sata, oborio dve krstareće rakete i tako sačuvao živote ljudi. O svom delu govorio je skromno, ali sa neskrivenim zadovoljstvom zbog uspešne zaštite građana i objekata, tako je pisao časopis „Vojska“ o Obradovću u aprilu 1999. godine, za koji je rekao: „Uočio sam krstareću raketu kako velikom brzinom dolazi bočno od našeg položaja, ali vrlo blizu. Pokušao sam da je uhvatim u nišanski sistem, ali kad zbog njene brzine i blizine to nisam uspeo, odmah sam nanišanio mehaničkim nišanom i radi sigurnosti ispalio tri kratka rafala. Raketa je trenutno eksplodirala u vazduhu, uz zdušno navijanje i aplauz kompletne posade. Veoma bučno slavlje i čestitanje drugova prekinula je pojava još jednog zločinačkog projektila, koji je, nažalost, leteo van dometa. Svi smo pažljivo nastavili da prtimo situaciju u našem reonu i ugledali raketu iz drugog pravca koja je letela na nešto većoj daljini od one koju smo već oborili. Brzo sam nanišanio u njenom pravcu i kada sam je „urakljio“ otvorio sam vatru kratkim rafalima. Sve je trajalo nekoliko sekundi, zbog velike udaljenosti prvi rafali su je promašili, ali morao sam da budem uporan, jer je raketa već počela da zamiče na nebu iznad mog rodnog grada. A onda sam je pogodio… Kada je napad agresora prošao, svi su mi čestitali, mada bi meni bilo još draže da sam oborio nekog zlotvora u avionu, njih posebno čekam.“
Mađi vodnik Obradović bio je prvi iz jedinice koji je za vreme bombardovnja 1999. godine oborio prvu raketu koja je išla na Šabac, čime je spasao desetine ljudskih života i velika materijalna razaranja. To je bila njegova stručnost, a njegova hrabrost iskazana na ovaj način dokazala je njegovu ljubav prema sugrađanima. Iskazivao je sve ljudske i vojničke osobine, bio je veseo i raspoložen, druželjubiv, spreman da se našali i pruži pomoć svakome. Za herojsko držanje u ratu, za najboljeg nišandžiju i za prvu oborenu raketu nad Šapcem, Skupština opštine Šabac nagradila ga je medaljom, ručnim časovnikom sa posvetom, novčano i knjigom.
Ali, tog 7. oktobra 2001. godine Vojska Srbije izgubila je najboljeg nišandžiju, mnogi su izgubili velikog druga i prijatelja. Tog 7. oktobra preminuo je sin i brat, Jelena je izgubila supruga, a Jovana i Dalibor izgubili su oca, koji nikad neće dozvoliti da Branko Obradović – Kuba bude zaboravljen, živi u mislima i srcima.