Prošle nedelje iz štampe je izašla knjiga „Savski vuk Milorad Rajšić i porodica Rajšić“ o kojoj priređivač ove knjige, Ivan Kovačević, kaže:
– Harizmatična, kontroverzna i enigmatična ličnost kakav je Milorad Rajšić, Rajša, Miško ili Ćora, kako ga zovu prijatelji, nije ni mogla biti drugačije predstavljena nego ovako kao što je to učinjeno u ovoj knjizi.
Višegodišnji rad na pisanju knjige, koja je trebala da bude samo biografija Milorada Rajšića, pretvorio se u pisanje istorijata šabačkog plivačkog maratona koji svoje osnivanje, postojanje, održanje i popularnost duguje upravo Miloradu Rajšiću.
– Sve što sam radio za ovaj maraton, Trku mira Jarak – Šabac, radio sam iz velike ljubavi prema plivanju ali i zbog svih onih koji su streljani 1941. godine i koji su proterani iz Šapca u Jarak. Najlepšu svoju mladost, najlepši deo mog života, utkao sam u tu trku i nije mi žao. Ponosan sam što je moja mladost posvećena ljudima koji su trčali „Krvavi marš“ – priča Rajšić.
Ova knjiga je svojevrsna rekapitulacija koja sagledava sve ono što se u periodu od pedeset godina, zahvaljujući upravo Miloradu Rajšiću, dešavalo sa plivačkim maratonom “Jarak – Šabac”. Između šabačkog plivačkog maratona i Milorada Rajšića je tanka ali neraskidiva nit. Rajša je bio ne samo učesnik i takmičar u trkama nego i najveći promoter ove plivačke manifestacije.
Knjiga se sastoji iz četiri dela. U prvom delu je kraća Rajšićeva biografija zasnovana uglavno na njegovim sećanjima koja se mogu shvatiti i kao subjektivna jer je prošao znatan vremenski period od mnogih događaja koji se u ovom delu knjige opisuju.
– Trka mira“ mora da živi u ovom gradu jer to je spomen na sve one Srbe i Jevreje koji su u toku Drugog svetskog rata ubijeni i bačeni u reku Savu. To je naša velika obaveza ali i obaveza za generacije koje će posle nas doći jer se ta tradicija mora održati. Ja sam ponosan što sam, evo, već četrdeset godina davao svoj skromni doprinos tom sećanju i dok god budem mogao trudiću se da dajem svoj doprinos – kaže Rajšić.
Drugi deo knjige predstavlja hronologiju i istorijat šabačkog maratona koji je napisan na osnovu sećanja Milorada Rajšića ali i brojnih novinskih članaka i dokumenata do kojih sam mogao da dođem sa mnogo fotografija. A sve ono što je u ovom delu knjige napisano je verodostojno tačno i istinito. Tako da će nekom budućem hroničaru i istraživaču plivačkog sporta u Šapcu ova knjiga biti značajan materijal.
Međutim, dok sam skupljao dokumentaciju o plivačkom maratonu vezanom za Milorada Rajšića shvatio sam da se on nije bavio samo plivanjem nego je bio aktivan i u mnogim drugim sportovima. Pre svega u boksu. Takođe, on se iskazao i kao dobar sportski radnik u rukometu i fudbalu a posebno je fascinantno na koji je način, posle smrti svog brata Živorada, vodio bokserskih klub. Zato je bilo neminovno da se i taj deo njegovog života zabeleži u ovoj knjizi. Kao treći deo.
Atina Bojadži i Milorad Rajšić
U četvrtom delu predstavljeni su članovi mnogobrojne porodice Rajšić koja je ostavila dubok trag u sportskom i društvenom životu našeg grada. Ovaj deo čine brojne kraće pojedinačne biografije svih Rajšića i fotografije iz njihovog porodičnog albuma.
I na kraju hteo bih da objasnim i razlog zašto sam se prihvatio da priredim ovu knjigu. Namerno kažem „priredim“ jer je knjigu svojim radom i delima svesno ili nesvesno napisao sam Milorad Rajšić.
– Ostalo je u sećanju da sam na jednom od proglašenja pobednika udari šamar Vojislavu Mijuću. Mnogi su smatrali a verovatno smatraju i danas da nisam sportski mogao da podnesem poraz. Međutim, prava istina je da me je čamac, koji je njega pratio, skoro pegazio za vreme trke. Ispod starog mosta Franke me je pregazio gliserom. Malo je falilo da se udavim. Potonuo sam do samog dna i osetio sam elisu kako je proletela iznad moje glave. Mislio sam da sam mrtav. Do tada sam ja bio prvi i vodio trku. Uhvatili su me strahoviti grčevi kada sam isplivao na površinu. Nisam mogao noge da pomerim. Pratioci, moj brat Pera, Zlaja i njegova supruga Jovanka, iz čamca koji me je pratio, bili su zgranuti mislili su da sam poginuo. Tražili su od mene da napustim trku i da uđem u čamac. Nisam ih poslušao, zatražio sam iglu od Jovanke i bockao sam nogu dok grčevi nisu malo popustili. Nastavio sam da plivam ka cilju na Starom Gradu i uplivao sam kao drugi – seća se Rajšić.
Vojislav Mijić, Milorad Rajšić i Dragan Filipović
Dakle, ovom knjigom sam hteo da pokažem da Milorad Rajšić nije samo „galamdžija“ u bermudama i atlet majici što mu je, kod onih koji ga ne poznaju, stvorilo loš imidž. Već da iza te i takve spoljašnjosti stoji jedna dobra, poštena i plemenita duša, u šta sam se i sam mogao bezbroj puta da uverim, uvek spremna da pomogne. Nažalost, tu njegovu pravu stranu znaju samo njegovi najbliži prijatelji i porodica. I, upravo, ako oni, kojima ova knjiga dođe u ruke, budu bar malo mogli da shvate šta je i ko je Milorad Rajšić smatraću da je sav trud i vreme potrošeno na pisanje ove knjige imalo smisla. Ali, bez obzira na sve, Milorad Rajšić je bio i ostaće velika šabačka legenda. A to se, nažalost, samo za mali broj ljudi u Šapcu može reći.
