Glineni golubovi
Novinar! U današnje vreme zanimanje novinara nosi sa sobom veliku odgovornost, ali i visoki rizik. Da bi se pojedinac bavio poslom novinara, od njega se očekuje da bude osoba posebnih “sposobnosti”. Njegov životni izbor je potraga za istinom, bez obzira na cenu. Od novinara se očekuje da kao objektivan prenosilac vesti i novinar – istraživač bude profesionalan, te da svoj posao obavlja sa strašću i posvećenošću.
Sa druge strane, opet, vlast očekuje da novinari pišu, rade i intervjuišu samo u korist vladajuće pozicije, da slušaju i rade po instrukcijama i da vlast potpuno diriguje njihovim aktivnostima. Nažalost to se u Srbiji i dešava mnogo češće, nego što bi smelo. Poniženi, omalovaženi, slabo plaćeni i gurnuti u stranu, novinari se savijaju kao slamke na vetru. Veliki broj njih. Oni ne rade za istinu, već za novac. Mnogi pristaju da udovolje potrebama vlasti, gazeći elementarno ljudsko dostojanstvo.
Istražujući psihologiju naroda, novinari na ključnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, koje imaju širok spektar delovanja i veliki frekeventni doseg, koriste dirigovane vesti za manipulaciju narodom. Oni “moraju” da prenose onako kako im je naloženo i kod njih je uvek sve u savršenom redu, sve spakovano onako kako bi narod voleo da čuje i vidi.
Kada ne lažu, novinari režimskih televizija prećutkuju ili minimiziraju događaje, vesti, rekacije naroda i opozicije. Posledice takvog novinarskog rada su nesagledive.
Stanovnici Srbije u manjim mestima su nikad ili vrlo malo informisani o pravim i istinitim događajima i dešavanjima. Najsvežiji primer je neobjektivno izveštavanje o urušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Bez obzira na sistemsku korupciju koja je dovela do smrti 14 nedužnih ljudi, režimski novinari su samo izvestili da se urušila nadstrešnica, i da se ispituju uzroci. Zatim su stavili akcenat na ponašanje i delovanje opozicije, potpuno zanemarujući ogromnu odgovornost, potrebu i opravdanost zahteva da se krivci nađu iza rešetaka.
To se u profesionalnom svetu novinarstva zove spinovanje ili skretanje od istine i objektivnosti. Moral, istina i hrabrost su nedostižne osobine režimskih novinara.
Govor mržnje koji podržava Vlast je potpomognut delovanjem velikog broja novinara, jer su oni postali subjekti politike koji prenose i informišu narod, onako kako im je naređeno. Srećom i među novinarima se povremeno probijaju oni kojima su pravda, istina i moral ipak važnije od prodaje duše i istine u poslu kojim se bave. Oni se uglavnom nalaze u nemilosti ove vlasti. Oni ne odustaju i ne pristaju na laži, obmane i na formiranje pogrešnih informacija. Bez obzira na godine rada i života, oni ostaju dosledni i prate put istine i čestitosti.
Žrtve novinarstva su teške i velike. Još uvek nisu “ugašena” imena Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović. Još uvek nam padaju na um strašne žrtve novinarstva. Značajan broj novinara u Srbiji su žene i one se smatraju lakšim metama. Žene novinari profesionalno rade svoj deo posla, ali im je mnogo teže da se u Srbiji bave politikom, zbog često zaboravljene rodne ravnopravnosti u poslu (dovoljno je setiti se tadašnjeg a i sadašnjeg ministra Gašića i njegove izjave o “ženama koje lako kleknu”. Balkan je i mesto gde se žena, novinar smatra manje stručnom i profesionalnom, često zaboravljajući da je pre samo nekoliko dana ozbiljan kandidat za predsednika Amerike bila Kamala Haris. Sa razlogom.
Žene često pokazuju veću profesionalnu sposobnost i hrabrost od muškaraca. Posledica je da postaju meta medija. Znajući za konkurenciju muškaraca, koja je u malim mestima još agresivnija, žena novinar često radi daleko posvećenije i upornije da opravda prostor koji joj je dat, mnogo puta rizikujući status, život i bezbednost porodice. Smatram da su novinarke u Srbiji koje rade svoj posao časno, najhrabrije i putem ovih „Podrinskih novena“, želim da im se zahvalim i da ih podržim jer NE ODUSTAJU.
Ljiljana Mijailović, domacica i majka dva predivna dečaka, potpredsednica SRBIJA CENTAR
