Saveti o pravilnoj ishrani tokom letnjih vrućina

Čuveni „Doktor Filgud“ za „Podrinske novine“:

Tokom letnjih dana, omiljene su nam hladne poslastice kao što su hladan gazirani sok sladoled ili voćna salata, Doktor Filgud otkriva koliko je zapravo to sve zdravo za naše telo. Zašto nam se traže bespotrebni slatkiši i šta znači termin „jedem iz dosade“ i kako to sprečiti.

Tokom letnjih vrućina, najčešći problem je neredovna ishrana. Većina nas neretko „ne može da jede po ovoj vrućini“ a zatim kada ogladnimo dolazi do prejedanja. Pitali smo dr Sašu Plećevića poznatijeg kao Dr Filgud kako treba da se ponašamo i koje su njegove preporuke za ishranu tokom leta.

„Treba da unosimo dovoljnu količinu tečnosti. Da izbegavamo tečnosti koje su masne, slane i slatke, voda uvek ima prednost nad ostalim tečnostima. Treba da unosimo dovoljnu količinu složenih ugljenih hidrata kao što su ražani crni hleb, krompir koji je pečen ili kuvan, nikako prženi. Poželjni su integralni pirinač i testenina, treba unositi što više povrća i voća, ali u malim količinama, ne treba preterivati. Treba unositi ribu, tri do četiri puta nedeljno, dva puta dnevno belo meso, dok crveno meso treba izbegavati jer je teško, može na primer jednom u dve sedmice. Moramo imati četiri do pet manjih obroka u toku dana“, objašnjava Dr Filgud.

„Jedem dovoljno ali nemam energije za čitav dan“ rečenica je koju često čujemo a neretko je i sami izgovaramo. Pitali smo dr Sašu šta bi trebalo da promenimo u načinu ishrani i šta to tačno dovodi do pada energije u našem telu.

„Nemaju energije jer se nezdravo hrane. Jedu dovoljno ali nezdravo i to dovodi do pada energije. Druga stvar koja dovodi do pada energije je zato što ljudi ne spavaju dovoljno. Treća stvar je na primer zato što ne unose dovoljno tečnosti pa su u dehidrataciji. Četvrta stvar koja dovodi do pada energije je kada nemaju nikakvu fizičku aktivnost. Najvažnija stvar koja dovodi do pada energije je sedeći način života, nedovoljno se kreću, sve to dovodi do pada energije“, navodi Dr Filgud.

U razgovoru za „Podrinske novine“ dr Plećević razotkriva najveće zablude kada je voće u pitanju. Često sami posegnemo za voćnom salatom, koja neretko zameni obrok. No to prema rečima Dr Filguda nikako nije preporučljivo.

„Voće nikako ne može da bude zamena za obrok, voće je užina. Imamo greške tipa kad neko kaže, evo leto je sad ću da smršam, pa pojede deset kilograma lubenice u toku dana. To je tri hiljade kalorija. Naročito u vašem šabačkom kraju, lubenica je mnogo dobra, pa neko pojede deset ili petnaest kilograma lubenice, što jedan muškarac može da pojede za dan a da ne oseti pri tom unese četiri hiljade kalorija a treba dve i po tokom dana. Tako se ugojite za čas. Voće se jede, ali ograničeno, šećer iz voća je zdrav, ali ograničeno“, kaže Dr Filgud.

Najveći problem svih na plus 40 stepeni je kako se rashladiti. Hladan gazirani sok tako osvežava a tek o sladoledu i da ne pričamo. Većini je to omiljena letnja poslastica. Međutim, savet doktora Plećevića za rashlađivanje je verovali ili ne topao čaj bez šećera.

„Unosimo dosta šećera kada pijemo gazirane sokove ili sladoled. Moj recept za rashlađivanje je topao čaj. Toplota čaja preko receptora na našem jeziku šalju mozgu informaciju da smo uneli nešto toplo. Onda naš mozak naređuje našem telu da se rashladi. Onda počinjemo da se znojimo i tako se rashlađuje nađe telo. Dakle tokom vrelih letnjih dana, bolje je popiti čaj bez šećera nego sladoled ili hladno piće. Ako je velika vlažnost vazduha, onda nije preporučljivo čaj, onda može taj sladoled ili hladna voda, bez soka jer je on pun šećera koji je beskoristan“, objašnjava Dr Filgud.

Najčešći problem svih nas leži u njihovom veličanstvu – grickalicama. Dok nam je dosadno, uz gledanje televizije ili listanje društvenih mreža, čips ili grisine su super stvar, ali ne i ako pitate dr Sašu Plećevića. Najčešće grickalice jedemo iz dosade, i taj problem moramo rešiti, objašnjava on.

„Najbolje je da kažete sebi da nećete da jedete iz dosade. Ako je razlog prejedanja iz dosade neka anksioznost ili neraspoloženje onda moramo da utvrdimo razlog toga. Dakle ako jedemo zato što smo neraspoloženi na poslu, ili u svađi sa partnerom ili prijateljima, tu treba pronaći razlog tog jedenja iz dosade. Mada u većini slučajeva, ako jedemo dosta šećera onda nam organizam traži nešto novo stalno“, objašnjava Dr Filgud u razgovoru za „Podrinske novine“.

Đorđe Mijailović