Ljubav prema istoriji četrnaestogodišnjeg dečaka:
Četrnaestogodišnji Sava Ninković iz Šapca, ljubitelj je istorije, čuvar narodne tradicije, a deo kuće pretvorio je u muzej. Ovaj mladi Šapčanin, uz epske pesme zavoleo je i gusle, koje je počeo da svira pre nešto manje od godinu dana.
Sava Ninković još kao dete, slušao je epske narodne pesme. Zvuk gusli je davno zavoleo, a onda je odlučio i da nauči da svira ovaj tradicionalni srpski instrument. Ponosno nosi i tradicionalnu srpsku nošnju iz predela Crne Gore.
„Ova nošnja koju imam na sebi je tradicionalna srpska narodna nošnja iz predela Crne Gore i Krajine. Gusle sam još kao mali zavoleo. Nakon što sam čitao epske narodne pesme, neke od najpoznatijih sam i slušao pa mi se dopao taj zvuk. Tako sam počeo i odlučio da naučim da ih sviram“, priča nam Sava Ninković, dok sedi na tronošcu i u krilima drži gusle.
Srpsku istoriju, drži u malom prstu, sve ono što je njegova porodica čuvala na tavanu ili po podrumima, on je odlučio da otrgne od zaborava.
„U drugom razredu sam počeo da se interesujem za našu istoriju. Zavoleo sam da slušam priče, interesovali su me podaci, želeo sam da učim. Onda su mi se neke stare stvari svidele, i odlučio sam da ih sačuvam, malo po malo, napunila se ova prostorija, i ja sam od nje napravio svoj muzej“, kaže ponosno Sava.
Jedan kutak Savinog muzeja, posvećen je ratovima, pa se tu nalaze uniforme, ratne kutije sa lekovima i posude za hranu.
„Tu je najznačajnije parče hleba koje je moj deda dobio u ratu 1999.godine. To je baš interesantna priča, mom dedi je njegov deda pričao da je prvo parče hleba koje se dobije u ratu najznačajnije, jer nikada ne znaš da li ćeš dobiti sledeće. Savetovao ga je da taj hleb sačuva za najteže dane. Na svu sreću, moj deda se vratio iz rata, sačuvao taj hleb, i to parče u ovom muzeju ja čuvam i dalje.“ ističe Sava Ninković.
Većina prijatelja, kada je primetila Savinu ljubav ka istoriji, donosila mu je stare predmete, ali neke je kupovao na internetu. Za neke ni sam ne može da poveruje kako su sačuvani do danas.
„Moja prababa je vezla tradicionalne kuvarice“, kaže Sava pokazujući na jednu i objašnjava „ovo se nalazilo nekada davno iznad njenog šporeta. Ova konkretno je posvećena kralju, te na njoj piše ‘živio kralj i kraljica’ ne znam ni sam kako je ovo uspela da sačuva od Titovog režima. Ovde se nalaze likovi kralja i kraljice sa izveženom velikom krunom na sredini platna”, pokazuje Sava.
Ipak, postoje porodični predmeti, za koje ga vezuju posebne emocije.
„Ovo su zepe koje je moj čukundeda nosio kada je bio u logoru u Nemačkoj. Mislim da mi je ovo nešto najvrednije što imam, i jako sam ponosan što ovako vredne stvari mogu da sačuvam“, kaže Sava.
Savina želja je da u narednim godinama otvori etno galeriju, te da svima pokaže lepotu predmeta starih više decenija i vekova.
Đorđe Mijailović