Srđan Mitrašinović, direktor Turističke organizacije grada Šapca, za „Podrinske“
Srđan Mitrašinović je rođen 17. januara 1987. godine u Slepčeviću, gde i sada živi. Završio je Ekonomsko- trgovinsku školu u Šapcu, diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Nišu i u roku završio master studije, smer finansijski menadžment. Radio je u kompaniji Paragraf Lex od 2012. do 2016. godine na poslovima stručne promocije, nakon toga na čelu regije Zapadna Srbija. Od 2011. do 2013. godine sarađivao je na izradi projekta Nove politike u okviru Nove Srbije. Na Skupštini grada Šapca 5. novembra imenovan je za direktora Turističke organizacije grada Šapca, a na funkciju je zvanično stupio 28. novembra. Za „Podrinske“ govori o planovima TOŠ-a za naredni period, čija će se suština naći u važnom strateškom dokumentu- Strategiji razvoja turizma grada Šapca od 2017. do 2020. godine.
Šta predviđa Strategija razvoja turizma koja je u izradi?
Strategija razvoja turizma grada Šapca od 2017 do 2020.godine podrazumeva strateški dokument iz koga ćemo izvesti nekoliko podstrategija. One će se u jednom delu odnositi na gradsko jezgro, zatim na Cer, a jedan segment će se odnositi na reke Savu i Drinu, gde ćemo detaljno proučiti svako od tih područja i prema prioritetima odrediti šta realno može da se uradi u narednom periodu, a da doprinese većoj atraktivnosti Šapca i njegovoj boljoj prepoznatljivosti kao turističke destinacije. Slabost naše ponude je nedovoljno iskorišćen potencijal ovih reka i planine Cer. To su tri dragulja turističke ponude gde imamo veliki spektar mogućnosti za rekreativni, sportski, eko i etno turizam, pešačke ture, čak imamo mogućnost i za banjski turizam u Radovašnici. Potencijal je zaista veliki, ali moramo sagledati realno stanje, infrastrukturu, opremljenost tog područja, sa kakvim resursima raspolažemo, a šta nam je potrebno. Jednostavno, potrudićemo se da to na pravi način promovišemo i zainteresujemo ljude koji se bave investicijama u oblasti turizma, kako bismo kroz obnavljanje postojećih i izgradnju novih kapaciteta povećali broj turista na te tri za nas bitne lokacije. Cer bih stavio u prvi plan zbog njegove kulturno- istorijske vrednosti i prelepih vidikovaca.
TOŠ na Međunarodnom sajmu turizma u februaru
Turistička organizacija grada Šapca učestvovaće na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu od 23. do 26. februara.
-Pripremamo program podeljen po danima na četiri celine. Predstavićemo ustanove kulture iz našeg grada, Park nauke, KUD „Abrašević“, manifestacije koje su nosioci turizma u našem kraju: Ruže Lipolista, Cerski marš, Čivijadu, Karneval, Šabački vašar i druge. Predstavićemo Cer sa „Ekosom“, a budući da je naredne godine 100 godina od završetka Cerske bitke, ta planina će nam sigurno biti primarna tema, pa ćemo na kraju ove godine napraviti uvertiru za narednu. Planiramo da pozovemo poznate ličnosti da nas podrže: Ivana Milinkovića iz grupe „Legende“, Natašu Kovačević, Davora Štefaneka, princeze Jelisavetu i Ljubicu Karađorđević. Važno je da na štandu imamo ličnosti koje privlače pažnju posetilaca, jer je pažnja na Sajmu turizma merilo uspešnosti predstavljanja- kaže Mitrašinović.
Šta realno može da se uradi i da li ste zadovoljni opredeljenim budžetom?
Jasno je da budžet uvek može da bude veći, ali ne možemo se uvek izgovarati na nedostatak sredstava. Mislim da kreativni pristup, trud i angažovanje mogu doneti poboljšanja koja ne zahtevaju velike izdatke. Ne treba nam previše novca da uredimo staze ili nekoliko vidikovaca na Ceru, iako ne možemo možda da uradimo put, koji zahteva veća ulaganja. Na Ceru imamo problem, jer zbog nedostatka kanalizacione mreže ne možemo da kategorišemo smeštajne kapacitete. Nije realno da je tako nešto moguće isfinansirati, ali mislim da imamo sredstva da postavimo temelj, kako bismo kasnije kroz određena sponzorstva i motivisanje ljudi koji se bave investicijama u turizmu napravili značajan pomak u realizaciji naših ideja.
Da li će se nastaviti promotivne ture na Cer koje su organizovane prošle godine?
Promotivne ture su ušle u plan po novom participativnom budžetiranju. Videćemo kakav će model biti, ali svakako da su se te ture pokazale jako dobro. Počele su pre nego što sam stupio na dužnost, ali, koliko znam, Grad je subvencionisao prevoz, dok su ljudi imali slobodnu mogućnost da plate ručak na Ceru. Uvek se tražilo mesto više, ljudi su koristili priliku da se fotografišu na prelepim vidikovcima, a te fotografije na društvenim mrežama su možda i najbolja reklama za ture, koje su uz dobrog vodiča imale edukativni karakter i bile još zanimljivije. Potrebno je urediti taj prostor, vidikovce, staze, Trojanov grad, Kosanin grad, Konjušu do koje ne može da se stigne. To su stvari na kojima moramo da radimo u narednom periodu i pronađemo neki model kako da to rešimo i uvrstimo u turističku ponudu.
Da li će biti ulaganja u infrastrukturu, budući da je postojeći prostor TOŠ-a neuslovan?
Mi već imamo idejno rešenje za ovaj prostor, koji je neuslovan, a inventar je u lošem stanju. Ove godine
ćemo nakon izrade idejnog projekta konkurisati za sredstva u ministarstvu i nadam se da ćemo kroz saradnju Grada i ministarstva taj problem rešiti. Planiramo da postojeći prostor preuredimo tako što ćemo ga pretvoriti u jednu prostoriju sa polukružnim zidom, koja će sadržati Info centar, galeriju, suvenirnicu i prostor za dva radnika. Adminsitracija i direktor će biti preseljeni u zgradu Navipa, gde imamo planiran prostor. Iskreno se nadam da ćemo se u narednom periodu izboriti za interaktivni totem, gde bi na srpskom i engleskom jeziku svi mogli da se informišu o bitnim lokalitetima u gradu. Zamislili smo i male ture po gradu, gde bismo turistima zadavali zanimljive zagonetke i vodili ih u kulturne ustanove grada, a uveče im priredili ugođaj u nekoj od naših starih kafana uz kuvano vino.
Šta su glavne prednosti turističke ponude grada?
Manifestacioni turizam je sigurno bolji deo ponude TOŠ-a. Imamo nekoliko prepoznatljivih manifestacija kada je reč o turističkoj ponudi ne samo grada, već i Srbije. U tom pravcu moramo dalje razmišljati i raditi na tome da svake godine kvalitativno unapredimo te sadržaje i tako privučemo nove ljude, imajući u vidu bogatu istoriju i znamenite ličnosti koje se vezuju za naš kraj. Uzećemo sve u obzir i nakon detaljne analize odrediti koje manifestacije imaju najveći potencijal za razvoj. Najbitnije su one koje će u najlepšem svetlu prikazati Šabac i naš kraj uopšte. Vodićemo računa o edukativnom i kulturnom karakteru manifestacija, a opet, s obzirom na vreme i prilike, nastojaćemo da ih komercijalizujemo i istovremeno sačuvamo njihov kvalitet.
Koliko je Šabac bio atraktivan za turiste u periodu novogodišnjih praznika?
Za sada još uvek nemamo zvanične podatke, ali iz razgovora sa ugostiteljima saznajemo da su najviše dolazili iz drugih gradova Srbije, zemalja bivše Jugoslavije, Bugarske, Slovenije i Italije. Isticali su da je kvalitet usluge u odnosu na cene za njih više nego prihvatljiv. Šabac im se dopada, nose pozitivne utiske od ranije, jer su bili česti gosti u našem gradu, kupovali su suvenire i obeležja grada. Najveći utisak na njih ostavila je Tvrđava na Starom gradu i Gospodar Jevremova ulica. Svi smeštajni kapaciteti su bili popunjeni i primećujemo rastući trend dolaska turista u odnosu na januar prošle godine. Imamo nezvanične najave da će se otvoriti još nekoliko objekata koji će povećati ponudu kada je reč o smeštajnim kapacitetima, što je veoma važno.
Prošle godine, prilikom obeležavanja 200 godina od dolaska Jevreme Obrenovića u Šabac, najavljeno je da će on dobiti spomenik u Šapcu. Koliko bi taj spomenik doprineo turističkoj atraktivnosti Šapca?
Šabac jeste grad Obrenovića i sigurno je da Jevrem taj spomenik zaslužuje i on bi svakako bio značajan za turističku promociju. Prema informacijama koje imam, u planu je da se spomenik uradi. Iskreno se nadam da ćemo se možda i neočekivano brzo svi obradovati tom spomen- obeležju.
U poslednje vreme vodi se polemika da li bismo trebali da iskoristimo i Srpsku novu godinu u turističke svrhe?
Stavovi su podeljeni kada je reč o proslavi Srpske nove godine. Mislim da bi je trebalo obeležiti, jer je deo naše kulture, tradicije, istorije i autentičnosti, iako TOŠ ne učestvuje u organizaciji proslave Nove godine, već je to u nadležnosti odeljenja Gradske uprave. Ja bih u tom obeležavanju prednost dao lokalnoj priči i neafirmisanim lokalnim bendovima. To ne bi puno koštalo građane, a verujem da bi se ljudi okupili zbog lepog provoda i da podrže mlade ljude koji bi sigurno napravili dobru atmosferu.
Da li će biti nekih novih suvenira u ponudi, budući da ima pregršt motiva koji bi se na njima mogli naći?
Očekujem da ćemo već od 1. februara u ponudi imati novu paletu suvenira sa akcentom na bitne segmente iz prošlosti Šapca. Imamo nekoliko ideja, videćemo koliko će ljudi koji se bave izradom suvenira moći da ih isprate. Verujem da ćemo do kraja prvog kvartala ove godine imati nove suvenire, gde ćemo pomenuti prvine- klavir, prozor, belu kafu i vanilice, koje su prvi put služene u Šapcu. Puno je stvari na koje su Šapčani ponosni, a koje nisu sačuvane i postoje samo kroz priču. Probaćemo da ih malo oživimo i da te autentične stvari za Šabac prikažemo bar kroz suvenire.
Dragana Dimitrijević