„Sarajevo, ljubavi moja!“ Sarajevo, ljubavi moja!

Prvi naslov vam je „po Kemici“ a drugi je moj, jer ne znam prikladnijih reči kojima se izražava jedan tako delikatan odnos čoveka i voljenog grada – nije živo biće, al`, kao da jeste! Jer, tako se govori dragom biću: ženi, detetu, ali i pesmi, cvetu, stihu… i gradu! Kemica (Kemal Monteno), otpevao je najtopliju pesmu svome Sarajevu, toliko upečatljivu da se niko ne bi smeo usuditi da zloupotrebi njen stih i naslov, i zato ovaj uvod.

Da, ponovo sam bio u voljenom Sarajevu, i to ovih dana dok se u njemu odvijao već čuveni Sarajevo Film festival (SFF), 31. po redu.

Kolumnu o poseti Sarajevu – da vam je bilo dobro, da ste bili dobrodošli, da ste uživali u ljudima i stvarima – možete napisati i ranije, danima i sedmicama, pa tek onda otputovati u taj grad. I zaista, sve što bi ste unapred napisali, ništa po povratku ne morate menjati, samo dodajte poneku fotografiju – takav je to grad i ljudi u njemu. E sad, kad nekome pomenete one koji su tom gradu činili nepravdu, gospodstveno će slušati i bez mržnje će biti njihovi odgovori na teme o tim danima. Zašto, zato što taj grad i njegovi stanovnici baštine jedan „nadidentitet“, jedan „superidentitet“ i zbog toga u njemu i danas ima mesta za ulicu Hajduk Veljkova, Principov most, skulpturu Nikole Tesle, bistu Branka Ćopića, muzej „Tito: Sarajevo-Jugoslavija“, spomen-bistu Vladimira Perića – Valtera… E, to fali ovom našem današnjem Beogradu koji, čujem, hoće da preimenuje Sarajevsku i Dalmatinsku ulicu, da izbaci Tita iz „Kuće cveća“… Ali, to ne ide ako se želi biti metropola! No, i uprkos takvoj volji za destrukcijom, ne može se uništiti kosmopolitski duh Beograda koji se duhovito „skrio“ među talentovane ljude i njihova dela čekajući dok ovi ovakvi „ne prođu“, pa za sada, važi ona sarajevska, „Je l`, Beograd, gde je nekad bio?“

 Ali, da se vratim Sarajevu jer je ono i danas gde je nekad bilo! Možda se Nele ne bi složio jer je napuštanjem Sarajeva i dolaskom u Beograd, usvojio „novu estetsku i vrednosnu paradigmu“, pa bi ga u tom kontekstu trebalo podsetiti na naslov prvog albuma (tada i njegovog) sarajevskog „Zabranjenog pušenja“: Nele, je l` ono beše, „Das ist Walter“?

Vraćajući se iz Sarajeva, svojim poznanicima ne morate ništa poneti, ali ako su vam neki baš dragi, onda je neophodno! Tako ćete ih svrstati u skupinu „neophodnih“ za sopstvenu sreću i radost! Ali, svima, obavezno donesite priče iz Sarajeva, uz prijateljsku kafu, naravno. Možete im govoriti koga ste sreli, recimo u vreme SFF. Ja sam imao sreću da sretnem divnog Zijaha Sokolovića – glumčinu, svetskog glumca i dasu Stelana Skarsgarda i njegovu suprugu Megan (ove godine je dobio „Počasno Srce Sarajeva“), neponovljivog Rada Šerbedžiju… I, prijateljima obavezno ispričajte kakav je osećaj piti kafu na Baščaršiji u „Kući sevdaha“ uz pesmu „Kad sretneš Hanku“ koju je komponovao veliki Rade Jovanović, a neponovljivo izveo jedinstveni Safet Isović! Tada, upravo tu, razumete da je život prekrasan, te da ga morate živeti neponovljivo – uprkos svemu! Recite im da moraju obavezno otići u Sarajevo, jer neke emocije ne mogu „stati“ ni u reči ni u slike! „Upozorite“ ih da, ukoliko Sarajlijama učine kakav „prezent“, budu spremni na buru  zahvalnosti – iskrene, ljudske, nepodeljene! I, upravo mi se to desilo sa Sarajlijom, dragim Dinom, a poklon – uobičajen,  jednostavan!

No, da bi ste voleli Sarajevo, morali bi ste voleti i svoj Beograd, ali Beograd Mire Trailović, Duška Radovića, Bogdana Bogdanovića, Bojana i Mire Stupice, Radomira Konstantinovića, Bekima Fehmijua i još mnogih njegovih „stubova“ etike, estetike, ljudskosti… Dakle, Beograd pre nego što su ga „avatari“ prostakluka i kiča uzeli „pod svoje“ i  od njega napravili čobanluk!

I zato, pravac Sarajevo! Na tako maloj razdaljini nećete naći takvu „tačku“ susretanja kultura, religija, tradicija, ali i očiglednog iskoraka ka savremenom i modernom. Možete proputovati čitavu Evropu, ali nećete naći takav grad!

A, ako krenete, odbacite sva predubeđenja i predrasude i dobićete sve što možete dobiti od bića koje puni grudi i oči radošću!

U Šapcu, 22.08.2025.

Autor: dr Zoran Todorović, profesor