Biću učiteljica, ali umetnost će i dalje biti deo mog života
Na tradicionalnoj godišnjoj izložbi učenika Škole primenjenih umetnosti u Narodnom muzeju u Šapcu našao se i maturski rad Sare Gligorić, koja je proglašena za đaka generacije, nosilac je diplome „Vuk Karadžić“ i mnogobrnojnih priznanja iz kaligrafije. Iza sebe je ostavila četvorogodišnje školovanje, mnogo lepih uspomena i nezaboravnih iskustava, a sledi joj iskorak u novi život u kome je već odabrala budući životni poziv.
Za „Podrinske“ kaže da je priznanje za đaka generacije podsvesno očekivala, ali, svesna da oko sebe ima mnogo uspešnih drugara i drugarica, nije bila u potpunosti sigurna da će ga i dobiti.
-S obzirom na to da sam od prve godine imala sve petice i osvajala nagrade, negde su mi to nagoveštavali profesori. Naravno, nisam mogla da budem sigurna da ću to biti baš ja, znala sam da ima još učenika koji će konkurisati za priznanje- priča Sara, učenica najuspešnije i najnagrađivanije umetničke škole u zemlji.
Njen doprinos tom uspehu meri se brojnim nagradama iz kaligrafije, koja je postala njena ljubav još u osnovnoj školi, kada je počela da pohađa kaligrafske radionice.
-Na kaligrafsku sekciju sam išla od prve godine i ona me je opredelila za ovu školu, s obzirom na to da sam u sedmom razredu učestvovala u kaligrafskoj radionici, koju je držala profesorka Nataša sa učenicima škole. Oni su me uputili na školu, kasnije pripreme, gde su nas profesori upoznali sa školom i svim obrazovnim profilima- seća se ona i otkriva da je njeno veliko interesovanje i folklor, koji igra već više od decenije.
Prve igračke korake načinila je sa svega sedam godina. Motiv da počne da igra tradicionalne srpske igre našla je u želji da putuje svetom, ali je otkrila da za nju „Abrašević“, koji je njena druga kuća već dvanaest godina, od prvog razreda osnovne škole, znači mnogo više od putovanja.
-U KUD „Abrašević“ sam se učlanila zato što su mi pričali da ću mnogo putovati i to mi je bila jedina motivacija, ali tek sada shvatam da to nije najvažnije. Najvažnije je što čuvamo tradiciju, ali i upoznajemo druge ljude i kulture i uzajamno se posećujemo. Ta prijateljstva stvarno dugo traju zahvaljujući društvenim mrežama koje su danas popularne, jer smo u kontaktu sa svim prijateljima koje smo upoznali pre mnogo godina. Sva ta iskustva su me inspirisala pri izradi nekih radova, kao i sama druženja i prijateljstva koja su se razvila na tim putovanjima. Škola i „Abrašević“ su izgradili moju ličnost i zahvaljujući njima postala sam čovek kakav danas jesam- iskrena je Sara i dodaje da joj je u najlepšem sećanju učešće na festivalu u Francuskoj pre tri godine, te da je najčvršće prijateljstvo šabačkog ansambla sa ansamblom iz Foče.
S obzirom na to da je pohađala smer aranžer, učestvovala je sa školom na mnogim manifestacijama i izložbama u gradu. Od svih radova, najponosnija je na poslednji, maturski rad, „Elektricitet Nikole Tesle“ (izrada dekorativnih elemenata inspirisana elektricitetom Nikole Tesle), pošto je on u sebi sublimirao sve ono što je naučila za četiri godine školovanja od svih profesora. Svojim predavačima zahvalna je i što su joj pružili ono bez čega nijedan pravi umetnik ne može- slobodu izbora.
-Sviđa mi se što su nam profesori dozvoljavali da uvek i na svaki rad koji stvaramo ostavimo neki naš pečat. Nisu nam nametali svoj stil, nego su nam dozvoljavali da iskažemo sami ono što smo zamislili, naravno, uz njihovu pomoć- dodaje.
Otkriva da bez literature i dobre pripreme nijedno umetničko delo ne može da dobije svoj konačan oblik, te je istraživanje neizostavni deo svakog procesa rada. Tako je bilo i kada se bavila našim najvećim naučnikom. Njeno delo prešlo je dug put od početne ideje, istraživanja njegovog života i interesovanja, preko skice, do krajnjeg produkta.
-Na konkursima na kojima sam učestvovala uglavnom dobijemo neku temu koju moramo prvo da obradimo, da smislimo šta ćemo pisati. U principu, za svaki rad je prvo potrebno istraživanje zadate teme i sticanje znanja. Mogu reći da istraživanje možda oduzme i više vremena, nego sam proces izrade, zato što se informacije traže na različitim mestima, konsultuju se i neki drugi ljudi koji su stručni u tim oblastima- objašnjava Sara, koja je odlučila da Učiteljski fakultet bude put ka njenom budućem pozivu.
To joj je želja od osnovne škole i u porodičnoj tradiciji, jer su joj mama i baka takođe učiteljice. Veruje da će joj znanja i veštine stečene u školi koja joj je mnogo pružila biti dragocene u budućem radu sa decom, naročito pri organizaciji izložbi i predstava, s obzirom na to da da ima iskustvo u izradi scenografije i kostima za predstave osnovaca.
Umetnost svakako neće ostaviti po strani, samo će pronaći nove modele, puteve i načine da se njom bavi, jer je kreativnost u svakom poslu više nego dobrodošla. Na svoj staž u „Abraševiću“ , bez obzira na to što je životni put vodi prema Beogradu, ipak još ne želi da stavi tačku.
-Nadam se da ću uspeti da nastavim da igram, ako ne u „Abraševiću“, barem negde u Beogradu. Ipak, ne bih još uvek išla iz „Abraševića“. Iako napuštam grad, trudiću se da nekako uskladim obaveze i nastavim da dolazim. Ovo je možda najlepši period u mom životu, sa najviše uspomena i lepih dešavanja, a želim da ono što sam doživela tamo još uvek traje- zaključuje Sara.
D.Dimitrijević
Sve Sarine nagrade za kaligrafske radove
Međunarodna smotra “ Svetosavlje i naše doba“- Pohvala, 2013.godina
Republičko takmičenje-Smotra likovnog stvaralaštva učenika srednjih škola- I mesto, 2014. godina
Takmičenje „Smotra ćiriličke pismenosti“ u organizaciji Narodne bibilioteke „Stojan Trumić“ u Titelu- I mesto- tradicionalno pismo, 2014. godina
Međunarodna smotra „Svetosavlje i naše doba“ – I mesto, 2015. godina
Međunarodna smotra “ Svetosavlje i naše doba “ – III mesto, 2016. godina
Takmičenje „Smotra ćiriličke pismenosti“ u organizaciji Narodne bibilioteke „Stojan Trumić“ u Titelu- II mesto- likovna kreacija, 2016. godina
Republička smotra „Dani Nikole Tesle“- I mesto, 2016. godina