ŠABAČKA ISTINA
Istina nije ono što pričamo po sistemu „što je babi milo to joj se i snilo“ već ono što se može pokazati i dokazati. A pokazalo se i dokazalo da Šapčani neće naprednjake. Jer, osvajanje vlasti na izborima na kojima građani slobodno izražavaju svoju volju, na osnovu programa kandidata koji ima neki ugled i raznoraznih obećanja koja mogu da budu i lažna (na građanima je da to prepoznaju), je sasvim drugačije od osvajanja vlasti na izborima na kojima se glasovi kupuju, novcem mafije, poklonima („humanitarna pomoć“), naprasnim asfaltiranjem soskih sokaka, pretnjama, ucenama i slično…
Šabačka istina
Na lokalnim izborima u Šapcu samo jedna trećina građana, koja je izašla na izbore, glasala je onako kako treba – iz ubeđenja i svojom voljom. Druga trećina građana, iz neke mržnje prema strankama ili njihovim čelnicima glasala je protiv njih i zaokružila nekog drugog iz inata dok su svi ostali, svesno ili nesvesno ne razmišljajući o posledicama, prodali svoj glas (što je zakonom kažnjivo) ili glasali za nekog ko ih je ucenjivao i pretio, a te pretnje su se uglavno odnosile na dobijanje ili gubljenje posla. Ovi odnosi mogu da budu malo različiti ali u korist ove treće trećine.
Dakle, ono što svima mora biti jasno, svi oni koji spadaju u ovu treću trećinu nisu svoj glas dali iz „čiste savesti i zdrave pameti“ već su ga prodali pa se takvi glasovi ne mogu smatrati kao podrška i volja građana već kao trgovina ili ucena.
E, sad, kad sam vam, nadam se, poštovani čitaoci, razjasnio strukturu glasanja i glasova da vidimo kako to izgleda u brojkama:
– pretpostavlja se, mada taj broj može biti samo veći, da je Srpska napredna stranka novcem mafije kupila 5.000 do 8.000 glasova po ceni od 1.000 dinara pa do nekoliko stotina evra.
– od sirotinje i penzionera „kupili“ su naprednjaci paketima „humanitarne pomoći“, otprilike još toliko glasova.
– naprasnim asfaltiranjem lokalnih sokaka, što nije u njihovoj ingerenciji, „kupili“ su, ako se izračuna koliko građana živi u tim sokacima, još oko 1.000 glasova.
– ucenom i pretnjama, pretežno mladim ljudima, da će dobiti ili izgubiti posao ovi su, protiv svoje volje, obezbedili još oko 4.000 takozvanih „sigurnih“ glasova što se, takođe, ne može računati u slobodnu volju glasača.
Dakle, ako se ovi „kupljeni“ glasovi saberu može se videti da su šabački naprednjaci sakupili između 15.000 i 20.000 glasova koji ne izražavaju podršku ni volju građana nego su plod trgovine, pretnji i ucena. Tako da, kad ove glasove izdvojimo dolazimo do brojke od 10.000 do 15.000 građana koji podržavaju naprednjake, što je pravo stanje stvari, a to jasno pokazuje da ŠAPČANI NEĆE NAPREDNJAKE!
I to je šabačka istina.
I još nešto: da je laž sve ono što Pajić, Birmančević, Glišić i ostala „bratija“ govore potvrđuje i činjenica da i posle dva glasanja, na stotine hiljada evra kojima su, javno, glasovi kupovani, na stotine srpskih mafijaša koji su u Šabac dolazili na dan izbora da zastrašuju građane, na zatvaranje očiju pred očiglednim kriminalnim radnjama policije, tužilaštva i sudija, naprednjaci nisu još uvek osvojili vlast u Šapcu.
Jer, šabačka istina je da Šapčani neće naprednjake!
NIJE SVE TAKO CRNO KAO ŠTO IZGLEDA! MNOGO JE GORE!
Ivan Kovačević
