Đaci na životnoj razmeđi
Od sredine do sredine razlikuju se uslovi u kojima žive mladi na selu. U Pocerini, decenijama zanemarivanoj, poslednjih desetak godina stanje se umnogome popravilo, ali je pitanje da li ovdašnja mladež svoju budućnost vidi na vekovnim ognjištima. Za mnogu decu ovde detinjstvo nimalo nije idilično. Osnovni stub i najvažnija instutucija na području gornje Pocerine je OŠ “Dositej Obradović“, kao matična škola u Volujcu i u koja ima još 11 izdvojenih odeljenja u isto toliko sela. Za jedan deo učenika iz udaljenijih sela, kao što je Dvorište, Bukor, Rumska, ili Metlić početak dana u zimskom periodu počinje još po mraku. Ponekad do autobuskog stajališta moraju da pređu tri-četiri kilometra, a najteže je kada zaveje, i kada moraju da prte staze. Na časove, ipak redovno dolaze, i po pravilu su dobri đaci. Pa tako Nađa, Dragana, Milica, Tamara, Milan, Ivana i njihovi drugovi raznoliki po uzrastu, ali jedinstveni na svom putovanju u školu i iz škole za sada se još ne izjašnjavaju gde to vide sebe. Preostaje im još srednja škola, ali iz dosadašnje prakse pokazalo se da mali broj đaka iz Pocerine upisuje fakultete, a vrlo retko se vraća. U kraju gde nema nijednog proizvodnog pogona, gde se društveni život odigrava oko škole, a ponekad i po retkim prodavnicama i kafanama, mnogo se očekuje od izgradnje sportske hale u Volujcu. Biće to jedini objekat koji će moći da zadovolji sportske ambicije ali i organizovanje kuturnih manifestacija kao što su smotre folklora, ili pozorišne i filmske predstave za područje gde živi nekoliko hiljada stanovnika. Završetak hale očekuje se u februaru, imaće oko 800 kvadrata, a Ministarstvo za sport i omladinu kao i Grad Šabac uložili su 44 miliona dinara u njenu izgradnju. Tome će se mnogo obradovati učenici, a posebno devojčice jer je škola poznata po svojim fudbalerkama. Uostalom pre dve godine ženska ekipa ove škole osvojila je prvenstvo Šapca. Za ovo vreme dok se čekala hala fudbal se igrao, i po hladnom vremenu, na neravnom školskom dvorištu čak i između sadnica drveća. Nešto ranije muška ekipa škole osvojila je prvo mesto na prvenstvu Šapca u odbojci. Ovde se sport voli, i ovo je prilika da deca dobiju mogućnost da uživaju u igri i takmičenju.
Ali, ono što posebno krasi ovu školu je pevačka grupa sa izvornim narodnim pesmama. Učenice ove škole već su učestvovale u javnim nastupima, od Festivala ruža u Lipolistu do snimanja i predstavljanja na TV. Sestre Trifunović, Katarina, Anđela i još nekoliko mladih članica i bez mikrofona svojom pesmom plene pažnju, kristalno čistog izvođenja. Tu je i foklorna grupa koja vredno vežba posle časova. Za prevoz moraju i same da se snalaze, a najčešće se roditelji organizuju da ih prevezu do udaljenijih sela.
Za razliku od ranijeg perioda ovde je lokalna vlast uložila na stotine miliona dinara u asfaltiranje puteva, u školstvo je uloženo više od dve stotine miliona dinara, i po uslovima nimalo se ne razlikuju od gradskih škola. Posebna šansa je jagodičarstvo, jer ovdašnja domaćinstva ukoliko primene agrotehničke mere mogu da zarade i do desetak hiljada evra po hektaru. Međutim, jedno od osnovnih pitanja je da li je i pristojna zarada dovoljna za ostanak mladih na selu. Nedostatak društvenih sadržaja jednostavno tera mlade u grad, pa makar otišli u egzistencijalnu nepoznanicu.
D.E.
