Lični stav
Od početka si pokušao da oblikuješ intelekt i zdrav razum, Z generacije. Od kako su krenuli u prvi razred osnovne (generacija 2006), nudio si im farme, parove, zadruge, hepije, ćirilice, Jovane, Jelene, napredne akademije, dualno obrazovanje, nastavničku zamensku robotiku, višak administracije, manjak inteligencije, pravilnike, dokumenta (naprečac usvojena), ispirao si im mozgove, ispravljao moždane vijuge, trudio se da im druge brazde u glavi zaoreš, gurao si ih na ivicu razuma i ruba pameti. Zidao si klince 21. veka, ne poštujući „procedure“. Mislio si da Ti dobro ide, bez nadzora. Smatrao si da si izgradio glasačke „ovce“ da si ih uterao u tor i da si sebi obezbedio besmrtnost, zaglupljenom glasačkom mašinom koju si sistematski sazidao. Nikada nisi dobio „upotrebnu dozvolu“ za njihovo korišćenje. Radio si bez dozvole i bez uspeha. Deca su zadržala zdrav razum. Nisu se predala. Baš kada je delovalo da si za jednu dekadu i malo jače napravio gomilu bezglave i nemisleće mase, desila se intelektualna eksplozija, NAŠE DECE. Poražen si. Po svim osnovama, na svim nivoima obrazovanja. Deca su videla, procenila i glasno rekla, PROČITAN SI. Odjednom, ničim i mnogo čime izazvani, pokazaše da umeju da misle, da ocene, da kažu, da se organizuju, da poraze. Oni su odlučni, kičmeni, hrabri, ne odustaju i ne daju. Nepotkupljivi su. Mislio si, endemska i istrebljena vrsta. Toliko si im plasirao one druge „vrednosti“, silikone, bogataše, (stasale preko noći), tabadžije, navijače, avione, kamione, lake zarade, kupljene diplome, doktorate. Utisnuo si sistem kupljenih vrednosti. Roditelje si im obezglavljivao, teškim, neplaćenim ucenjivačkim poslovima, porodični prosperit si izjednačio sa političkom podobnošću. Kupovao si njihove glasove, udeljivo novce i konopce, podmazivao, glasove i glasanja, vadio ih iz snegova, asfaltirao komade seoskih sokaka, podmićivao svaku slobodnu misao, vodio ih ka sigurnom putu jednoumlja. Mi, nastavnici smo gledali kako raste broj svezaka, adresara i hemijskih SNS olovaka u odeljenjima, kako nam izvlačiš decu sa časova (sa blagoslovom naprednjačkih direktora) da budu „cvetići“ u Tvojoj ikebani političkog napretka. Birao si najbolje učenike, sportiste, pokušavao da im utetoviraš izuzetnost vaše naprednosti. Međutim, nisi računao da deca misle svojom glavom, da jesu buntovnici sa razlogom. Nije prijatan ni taj poslednji „ekser“ gde klinci viknuše, NEĆEMO RASPUST, HOĆEMO ŠKOLU! Da Te podsetim, deca imaju roditelje, bake, deke, tetke, teče, stričeve, strine, komšije, učitelje, nastavnike. Roditelji ipak više vole svoju decu od glasnog antibiotik daily „kmekala“ koji im se izbezumljeno obraća sa Javnog servisa, televizije Srbije. Studenti su Ti poručili DA IH NE INTERESUJEŠ. Bez obzira na sistematičnost zaglupljivanja, SAMONIKLA DECA ZDRAVOG RAZUMA su osvojila vrt normalnosti u svojoj zemlji. Nas, njihove nastavnike si za kratko vreme nazvao političkim pedofilima, predatorima, stranim plaćenicima, domaćim izdajnicima. Pretiš nam da ćemo biti kažnjeni, da kršimo Zakon, da zloupotrebljavamo VAŠU decu, za NAŠE političke ciljeve. Pogrešno si razumeo ovu obrazovnu MATEMATIKU. Prosto je. Deca misle svojom glavom. Oni ne odustaju. Čitav život i budućnost je ispred njih. Oni Ti neće dozvoliti da im je otmeš.
Deca su odlučila da ostanu u svojoj zemlji i da se bore za nju. Htedoh Ti reći, mi smo tu da da ih čuvamo. Deca nemaju cenu. Ti to ne razumeš. Davno Ti je presto istrgnut. Povuci se. Kapituliraj. Deca su to. Svoja i svojeglava, ali NAŠA.
Dr Tatjana Marković – Topalović, profesor fizike
Predsednik RO za obrazovanje
Srbija Centar
