Dolazi nadzornik, traži pisane pripreme – to je tek vrh ledenog brega u vođenju svekolike administracije. Noćne more prosvetnih radnika. Onih koji nemaju razumevanja za nepotrebne poslove, a i ne trebaju im te pisane pripreme.
Priča koja sledi možda je malo neskromna, ali istinita. Imao sam simpatičnog učenika koji je u toku četiri godine našeg druženja završavao razred sa ocenom dva ili tri. Po završetku četvrtog razreda upitao me je da li bih ga spremao za prijemni ispit iz matematike. Primetio sam kako se nismo baš “proslavili” u prethodne četiri godine. Učenik mi je mirno odgovorio da je problem postojao samo zato što me on nije pažljivo slušao. Na ispitu je osvojio potreban broj bodova.
Znači, ako profesor dovoljno dobro predaje, učenici to lako prepoznaju. Ako ne predaje dobro, i to prepoznaju. Bez obzira na pisane pripreme profesora i svoj trenutni uspeh.
Na osnovu višedecenijskog iskustva u školi valjanih i uspešnih profesora smatram da pisane pripreme mogu biti opcija svakom prosvetnom radniku, ali ne i obaveza. Nisu ni obavezan uslov, a ni garancija dobrog i uspešnog predavanja.
Na Prirodno – matematičkom fakultetu u Begradu, u vreme mog studiranja, postojao je asistent koji je na vežbe dolazio samo sa kredom u ruci. Eventualno je imao papir sa kojeg bi prepisivao postavke zadataka. Kucnuo bi tom kredom po tabli i započinjao izlaganje u apsolutnoj tišini. Učionica je uvek bila prepuna, iako on nije vodio evidenciju o prisustvu. Sigurno je da se maksimalno ozbiljno i odgovorno pripremao za susrete sa nama. Zamislite koliko bi bilo besmisleno da ga neki nadzornik upita ima li pisane pripreme – pa mu zameri ako ih nema. A studenti o tom asistentu govore sa maksimalnim odobravanjem i uvažavanjem. Šta li bi rekli o nadzorniku?
Možemo li bolje?
Pripreme su svakako potrebne. Ali ne treba izjednačavati pojam pripreme sa pojmom pisane pripreme. To može voditi ka potpuno pogrešnom zaključku. Pisane pripreme su, kao i neke druge izmišljene obaveze, nekada tek samo puka formalnost i gubljenje vremena.
Za kraj, realizacija suštinskih priprema pravo je majstorstvo. Koje zahteva mnogo znanja, konsultacija sa kolegama, namerljivu količinu utrošene energije. Najčešće i bezbroj nedovoljno prospavanih noći. To i takvo majstorstvo mnogi naši učenici najbolje prepoznaju, beskrajno poštuju, mnogo kasnije često spominju.
Zato i volimo svoj posao. Toliko.
