Rijaliti Srbija
- Alo, pa gde si ti Aco, srce moje, najdraži moj velikosrpski agresoru, sto godina, ej?, zacvrkuta Kolinda, predsednica Republike Hrvatske.
- Alo, evo mene, dušo moja, Kolindice draga i srećo, ustaškinjo moja najmilija, umilnim glasićem odgovori Aca Srbin, predsednik Republike Srbije.
- Kolinda: Kako si ti samo pažljiv, dragi, baš si mi lepo u predizbornoj kampanji nabacio još jedan čist zicer sa onim tvojim veselim oficirima što su kao krenuli u Jasenovac, moš’ misliti, na nekakvu molitvu, pomen, šta li, pa sui h ovi moji zaustavili na granici i sprečili da uđu u lijepu moju. Hvala ti.
- Aca Srbin: Nema na čemu, ljubavi. U svako doba. A to je, moš’ misliti, smislio onaj moj zevzek Vulin ili bar jedan od njih, nikad ne znam koji je koji, stalno ih brkam. U svakom slučaju dobro je ispalo, kao i obično, poen za tebe, poen za mene i svi smo sretni i zadovoljni. Građani i kod tebe i kod mene ionako pojma nemaju šta se događa a to i jeste poenta svake naše zajedničke priče.
- Kolinda: A onaj tenk ispred “Marakane”, e, to ti je majstorski potez. Kako si samo vešto spinovao priču da je taj isti tenk bio kod Vukovara. Kada sam to čula sva sam se naježila od miline.
- Aca Srbin: A i ti si sa onim tvojim “plavim, lošim, momcima” odlično odradila ono sa traktorom ispred stadiona Dinama. Koliko sam se samo smejao kada sam to čuo i video. Trebalo se toga setiti. Svaka čast. A je li, da te priupitam da ne zaboravim, šta je sa onim tvojim Tomsonom, nešto ga nema, ućutao se. Da mu se, ne daj Bože, nije nešto desilo?
- Kolinda: Ma, nije mu ništa. I dalje je “korisna budala” i dežurno strašilo za Srbe u Hrvatskoj i sve normalne ljude širom regiona. Ali, sada mi imamo nove, mlade, snage da kliču “za dom spremni”, da razbijaju srpske glave i prave sranja gotovo svakodnevno. Jebi ga, polako dolazi do smene generacija. To se, naravno, ne odnosi na mene. Ja sam, kao i ti mili, uvek tu na braniku otadžbine, i danas i sutra i… Nego da ja tebe pitam, ljubavi, šta je sa onim tvojim klovnom, ministrom spoljnih poslova, malim, debelim, Dačićem, jel’ se oporavio od udara groma u avion pre neki dan ili beše noć?
- Aca Srbin: Ma, dobro je Ivica. Neće grom u koprive, taj je jači i od sudbine. Od sada ima da peva brže i bolje. Nije on meni problem već ona nesretna opozicija što se stalno nešto buni i žali, te nema demokratije, te mediji nisu slobodni, pun mi ih je kufer. Ti, srećo, nemaš tih problema u Hrvatskoj-vi ste tamo svi za dom spremni, je li tako?
- Kolinda: Jeste, srećice. Zamisli, čak i ono malo antifašista u lijepoj našoj sam pridobila odlaskom u Poljsku, gde sam uredno i zvanično pozvana, na obeležavanje 80-godišnjice početka Drugog svetsko rata. Tamo sam izjavila da smo mi Hrvati dali najveći doprinos antifašističkoj borbi. lupetala sam takve stvari da ni sama nisam mogla da verujem, prosto sam se uživela u ulogu, nadam se da će mi Pavelić na onom svetu, iz pakla, oprostiti ali poneo me trenutak. Ti, mili, nisi ni dobio poziv na skup u Poljskoj?
- Aca Srbin: Rekao sam organizatorima da me ne zovu jer neću doći. Ja nisam kao ti, dušo, vešt u laganju, ja bih se odmah odao kada bih pokušao da prodam tu priču o antifašizmu. Jas am, bre, u srcu i dalje mrtvi nacionalista, četnik, meni je Draža Mihailović uvek bio draži čak i od Deda Mraza a o Mladiću da i ne govorim. Ne treba mi u ovo predizborno vreme da dodatno zbunjujem moje glasače, oni su ionako već 7 godina i ludi i zbunjeni. A tek me čeka afera Kosovo, Bog zna na šta će to ispasti.
- Kolinda : Samo se smiri, dragi, sve će biti u redu. Seti se našeg susreta na mostu između Erduta i Bogojeva kada si mi uručio kitu… cveća i kada je između nas sve i počelo. Evo za kraj ovog razgovora jedan stih jedne pesme, samo za tebe i mene :Da se nađemo na pola puta/na pola prkosa i pola ponosa.Do neba fališ mi/i nisam ljuta. Nemoj da glumiš/znam, i tebi falim ja.Cmokić.
- Aca Srbin: Kako mogu da zaboravim naš nezaboravni susret, prvi takav u istoriji, na mostu.; ti u u onoj prelepoj haljinici sa paspulčićima-ta slika mi noćima nije davala mira, nisam mogao da spavam iako ja nikada i ne spavam. I ja ću se, mila, od tebe, za sada, oprostiti stihovima čuvenog šlagera : Samo jednom se ljubi/sve je ostalo varka. Često udes nam grubi/šale zbijati zna. Budi mi uvek nasmejana i da pobediš na predsedničkim izborima tamo kod tebe. Poljubac.
Iiiii: REZ ! OK-KUPLjENO! PRVA KLAPA NOVE SEZONE RIJALITIJA (SAPUNSKE OPERETE) ”LIJEPA NAŠA ZADRUGA” JE PALA. DOBRO JE BILO DECO,IDEMO DALjE.
Piše: Dragan Karalazić