Samo da javnost ne sazna

Glineni golubovi

Pokretanje sve većeg broja sudskih postupaka protiv medija, posebno na lokalnom nivou, uz zahteve za visoke iznose odštete za navodnu nematerijalnu štetu, može se oceniti kao zabrinjavajući trend na medijskoj sceni Srbije iz više razloga. Ovo ima važne implikacije na slobodu medija, funkcionisanje demokratije i pravo građana na informisanje

Ove tužbe često imaju efekat zastrašivanja novinara i medijskih kuća. Lokalni mediji, koji već funkcionišu s ograničenim resursima, teško mogu da priušte troškove odbrane u dugotrajnim sudskim procesima, što ih može navesti na autocenzuru kako bi izbegli rizik.

Fenomen se često prepoznaje kao forma SLAPP tužbi, koje su osmišljene ne toliko da bi se dobila presuda, već da bi se ugušili kritički glasovi i obeshrabrilo istraživačko novinarstvo. U mnogim slučajevima, te tužbe dolaze od političara, javnih funkcionera ili poslovnih interesa bliskih vlasti, što dodatno narušava ravnotežu moći.

Kada sudstvo nije potpuno nezavisno, postoji opasnost da se presude donose pod političkim pritiskom ili u korist moćnijih strana. Ovo dodatno otežava položaj lokalnih medija, koji nemaju jednaku pravnu ili političku podršku.

Zahtevi za nematerijalnu štetu u velikim iznosima često su neproporcionalni stvarnim posledicama objavljenih informacija. Ovo može delovati kao pokušaj finansijskog iscrpljivanja medija, što ugrožava njihovu održivost i opstanak.

Lokalni mediji igraju ključnu ulogu u informisanju građana o pitanjima od neposrednog značaja. Kada su lokalni mediji pod pritiskom, građani gube pristup relevantnim informacijama, što slabi odgovornost lokalnih vlasti i institucija.

Nažalost od ovakvih pritisaka nisu pošteđene ni „Podrinske“ kao jedan od retkih medija u Srbiji koji svoj posao pokušava da radi profesionalno i na korist javnosti.

Naime, samo u poslednjih mesec dana „Podrinske“ je tužio Miroljub Kurtović zbog teksta koji je napisao Marjan Dukić, a objavljen je u rubrici „pisma čitalaca“ i odnosi se na nezakonito „otimanje“ Doma penzionera tražeći velike novce za „narušavanje ugleda i časti“. I sve bi to možda i bilo u redu da sud pomenutu zgradu nije vratio penzionerima čime je Dukić pokazao da je u pravu. Međutim, ovde se postavlja jedno ozbiljno pitanje: zašto Kurtović nije tužio Dukića koji je tekst napisao nego „Podrinske“ koje su ga objavili? Naravno odgovor je potpuno jasan. Objavivanjem ove informacije javnost je saznala da Kurtović nema pravo na tu imovinu ali i na mnogu drugu koju je volšebno prisvojio i pokušao da „u mutnom“ nešto ućari. A da se za to što duže ne sazna treba „ućutkati“ „Podrinske“.

Takođe, ovih dana iz Valjeva stiže „opomena“ pred tužbu „ucveljenog“ advokata koga je njegova koleginica nazvala nedostojnim profesije a on umesto da tuži nju preti „Podrinskim“. Ne znam da li će tužiti i više od dvadeset svojih kolega koji su pokrenuli peticiju za njegov opoziva ali znam da „Podrinske“ hoće“. Jer, sve je dobro ako za to javnost ne sazna.

A kako pojedinci shvataju informisanje najbolje može da potvrdi rečenica jednog političara koji je sa nama hteo da se “dogovori”:

– Mi se vama nećemo mešati u uređivačku politiku a vi nas nemojte da napadate i pišete loše o nama – kazao je on!?

I, kao što već pretpostavljate nismo se “dogovorili”!

Foto: Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Exit mobile version