Već treću godinu za redom, Azbukovicu pohode čarobnjaci rima PESNICI iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Tako je bilo i ove godine, tj. upravo minulog vikenda. Njih 30-ak okupilo se u Pančevu i Beogradu a oni iz Republike Srpske direktno na planini Jagodnji i ispolinskom Mačkovom kamenu.
I eto, baš onako kako treba, kako su to naši slavni PRECI – DIV JUNACI zaslužili i kako je i Gospodu Bogu milo, ovogodišnje saborovanje pesnika započelo je ispred SPOMEN KOSTURNICE na koti 924. poprištu jedne od najkrvavijih bitaka Prvog svetskog ili „Velikog“ rata?
Opštinska organizacija udruženja potomaka ratnika 1912-1920. „Braća Ribnikar“ Ljubovija, kao i u prethodne dve godine bila je jedan od suorganizatora Sabora pesnika u svojstvu domaćina. U ime iste kao njen predsednik i ujedno potpredsednik Republičkog odbora SAVEZA potomaka ratnika Srbije 1912-1920. imao sam izuzetnu čast da zajedno sa predstavnicima organizatora Sabora, književnicom Milunkom Polić Popović iz Uzovnice i gosp. Božidarom Vitasom iz Beograda položim venac pred spomen kosturnicu i sa svim prisutnim poklonim senima naših slavnih div junaka.
Podjednako velika čast koju mi je ukazao organizator ali u isto vreme i još veća odgovornost bila je održavanje istorijskog časa tu pred spomen kosturnicom i na mestu gde je septembra meseca pre 110. godina, na svaki kvadratni metar bilo pet poginulih i gde se krv naših div junaka i agresorskih austrougarskih vojnika lila u „potocima“. Pri tom smatram i uvek ću misliti, da niko od nas ovozemaljskih smrtnika (ma ko to bio) nije dovoljno dostojan da govori o njima i njihovom junaštvu na ovom svetom i ispolinskom mestu, jer svi smo se o njih mnogo ogrešili (ZABORAVLJAJUĆI IH) da taj greh nikada i ničim nećemo moći okajati?
A kako smo se svi, ali baš svi osećali i kakve su nas emocije preplavile, možda najbolje „govore“ suze na licima muškaraca za koje kažu da ih muškaraci vrlo retko ili nikada javno pred drugima ne pokazuju i ako, po meni, muške suze nisu nikakva slabost, već samo vizuelni izraz dubine duše?
O suzama i glasnom jecanju pesnikinja suvišno je pisati, jer je svima jasno da su one bake i MAJKE i da najbolje i najautentičnije mogu da pretpostave kakav je bio tek bol onih majki čiji su sinovi tu na poprištu bitke i na susednim obroncima planine Jagodnje ostavili zauvek svoje mlade živote, polažući ih na oltar otadžbine Srbije, tokom trajanja ISPOLINSKOG boja na Mačkovom kamenu?
Pomolili smo se za sve njih, upalili sveće paljenice za mir i spokoj njihovih napaćenih ratničkih i mučeničkih duša i naravno upoznali pesnike od ideje za gradnju, pa do podizanja i osvećenja spomen hrama u rekordnom roku od nepunih samo godinu dana (oktobar 2017 – septembar 2018) povodom centralne manifestacije obeležavanja VEKA OD ZAVRŠETKA „VELIKOG“ RATA.
Sa ovim je završen uvodni deo ovogodišnjeg saborovanja pesnika na planini Jagodnji.
Tokom dana prebogati program ih je „vodio“ u posetu manastiru Sv. Nikolaja Velimirovića ispod Sokola, plovidbu Drinom, nezaboravno pesničko veče i druženje na porodičnom imanju Milunke Polić Popović u Uzovnici i malo sna pod planinom Bobijom u selu Savkoviću.
Subota na planinskoj lepotici BOBIJI započela je posetom KRSTU na Tadića brdu, nastavljena parastosom palim div junacima sa područja podbobijskih i okolnih sela u crkvi Sv. Lazara srpskog na Dobroj Vodi, pa potom promocijom ZBORNIKA sa prošlogodišnjeg saborovanja „ŽUBOR VODE SA BOBIJE“…
mali predah i okrepljenje uz srneći gulaš, pa opet „žubor“ stihova i rime tih čarobnjaka PESNIKA do kasnih večernjih sati.
Još jedna noć mirnog sna u Savkoviću bez buke i buđenje uz jutarnji cvrkut ptica i više nego hrabro i odvažno spuštanje u kanjon reke Tribuće.
Na isteku prebogatog vikenda sa prelepih azbukovačkih planina, teška srca RASTANAK i povratak u gradsku vrevu i buku Beograda, Pančeva i drugih gradova i mesta, gde stihovi i rime ovih čarobnjaka PESNIKA nikada ne mogu da imaju „aromu“, lepotu, dikciju i specifičnu težinu kao ovde na prekrasnoj planinskoj lepotici Bobiji i obroncima ispod nje.
Profesor hadži Sreten Cvetojević Cvele