Sekretar KK „Džokej klub“ Šabac Jelena Jovanović
Prošle godine obeleženo je dva veka konjičkog sporta u Šapcu, ali je zbog epidemioloških mera izostala adekvatna proslava. I dalje je vanredna situacija u gradu, publike još uvek nema i ona kao i na svim drugim sportskim događajima nedostaje, smatra sekretar KK „Džokej klub“ Šabac Jelena Jovanović. Konji su, uprkos svemu tome, u redovnom trenažnom procesu, jer nijednom od njih epidemija ne sme da „obeleži“ karijeru.
-Sigurno nije na pravi način obeleženo dva veka galopa u Šapcu, ali tako je bilo svuda u svetu, mi nismo mogli da planiramo nešto što je u tom momentu bilo nemoguće. I dalje smo u nekoj čudnoj situaciji. Publike nema, trke se odvijaju, jer to ne sme da stane. Konj je životinja koja mora da trenira, genetski i fizički je predisponirana za to- da trči, to je u njenoj krvi i prirodi. Apsolutno je nemoguće zaustaviti treninge i onda na kraju očekivati neke rezultate u budućnosti. Sve vreme dok je epidemija trajala i dok se trke nisu održavale, konji su morali da rade. Odlučili smo da krenemo sa održavanjem trka, jer kontinuitet mora da se održi, a tu su nam i vlasnici, jahači, treneri, ljudi koji direktno zavise od trka- ističe Jovanovićeva za „Podrinske“.
U poslednjih deset-petnaest godina, Šabac je preuzeo primat u konjičkom sportu u Srbiji.
-Poljoprivredna škola ima dobar klub, uči decu prepone, lepo napreduju u galopu, mi smo trening centar broj jedan, ne u Srbiji, nego u regionu. Na hipodromu imamo školicu jahanja za decu koju vodi šabačka legenda Brana Ivanković. Svakako je lepo, kulturno i potrebno da čovek zna da jaše konja, nikad ne znate kad će to da vam treba. Nije džabe to obavezna disciplina za holivudske glumce, sve više klase u svetu to znaju. Jahanje je dobar sport, čak i ako se time ne bavite takmičarski, možete rekreativno, jer razvija sve mišiće. Mi koji smo na hipodromu trudimo se da prenesemo tu ljubav na naše potomke, našu decu, kako to i dolikuje, kako smo i mi nasledili od naših, da privučemo neke nove ljude, vlasnike, trenere, jahače, da dođu i opet prenesu tu ljubav negde dalje. To je svakodnevna borba- objašnjava ona.
Napominje da se sa njihovim trenerima na šabačkom hipodromu mogu naći i grla iz Bosne, zato što im se nude najbolji uslovi.
-Najznačajniji smo na mapi galopa sigurno u bivšoj Jugoslaviji, ne bih se ograničila na Srbiju. Prošle godine smo, umesto predviđenih deset, imali četiri trkačka dana, s tim što smo probali da menjamo propozicije i upakujemo sve značajnije trke, tako da jedan konj ne propusti ništa. Konj u karijeri kao dvogodac, trogodac, star dve- tri godine, pa kao stariji, ima svoju putanju. Trudili smo se da te generacijske i trke od posebnog značaja ne budu izbačene i da sutra epidemija ne može da obeleži karijeru jednog konja i u tome smo uspeli- kaže Jovanovićeva.
Da se tradicija ne prekine, održane su i „Konjičke svečanosti“, koje su godinama unazad u turističkoj ponudi grada.
-To je stvarno poseban spektakl. Ne bih još ništa otkrivala, ali imam potvrdu da će predstavnici dvora ove godine doći da uruče počasne nagrade za Trku kralja Aleksandra. To je već dokaz da hipodrom dobro radi svoj posao, da imamo kvalitet i da su nas prepoznali ljudi iz nekih drugih branši i drugog sveta- ističe Jovanovićeva.
Tokom dva veka, mnogo je bilo izazova pred ljubiteljima konja u Šapcu, a ona naglašava da je pod znakom pitanja opstajanje galopa u Srbiji poslednjih 20 godina, koliko se i sama bavi tim sportom.
-Da nije Grada koji je konstantno, ko god bio u Gradskoj upravi, prepoznavao vrednost tog sporta, verovatno ni mi ne bismo opstali. Beograd je zamro, trenutno ga održavaju entuzijasti. Mi vlasnici, zaljubljenici u ovaj sport, između sebe finansijski i novčano pomažemo održavanje tih trka. Sponzora je sve manje, situacija nije nigde laka i to moramo priznati. Dva veka postojanja je impozantna brojka da bi se nešto zanemarilo. A poteškoća i izazova imamo svake godine- od osnovnih stvari za rad, kad se pokvari nešto, tu staje čitav taj lanac. Sve nam je izazov, sve mora da bude kako treba, sve je podređeno tim životinjama i ljudima koji rade oko njih. Naše je da to održavamo koliko god možemo u ovom momentu, infrastrukturu i sve ostalo. Svaki trkački dan se trudimo maksimalno, dajemo sve od sebe da ta organizacija bude uvek na nivou kako bismo privukli vlasnike da se vrate nazad, da rado dođu, budu naši gosti i učestvuju u trkama- navodi sekretar KK „Džokej klub“ Šabac.
Vremena i okolnosti se menjaju, pa je tako nekada na „mestu dobrih susreta“ bilo mnogo više ljudi. Anegdote, druženje, šale, neko drugačije vreme…
-Nažalost, sada je sve manje takvog okruženja i druženja. Nekako se ovo više pretvorilo u posao. Mi, koji smo ostali, trudimo se da još uvek održavamo tu atmosferu koju su negovali naši prethodnici i da tu atmosferu prenesemo na nove vlasnike. Sve ih je više, pogotovo u poslednje vreme iz Novog Pazara i Sandžaka, ljudi dolaze, dovoze konje u trening. To su isto veliki zaljubljenici u konjički sport, tako da i sa njima imam odličnu saradnju. Dobra priča se uvek širi, verujemo da će ovaj sport opstajati, bez obzira na prilike koje nam budućnost donosi- poručuje Jovanovićeva.
Bilo bi lepo da se stabilizuje epidemiološka situacija i da, pre svega, Šapčani dođu na hipodrom, jer željno iščekuju njihov povratak. Oni već odlično znaju da su 24. i 25. jul udarni termini za ljubitelje konja, jer su za tada zakazane „Konjičke svečanosti“.
Dragana Dimitrijević
