Briga o siromašnim najvažnija

Delovanje Gradskog udruženja usmereno na maksimalnu pomoć i zaštitu najsiromašnijih penzionera skrajnutih na margine svakodnevice           Počelo prijavljivanje za nabavku drva i uglja za sledeću zimu         Društvene aktivnosti bez pauze i zastoja      Ko naručuje istraživanja i čemu i kome ona služe

Ispraćena je izuzetno teška 2015. i sa velikom neizvesnošću dočekana Nova 2016. godina. Kakva će biti, teško je reći, te se čak ni najpoznatiji ekonomski prognostičari ne usuđuju da pouzdano kažu, a i profesionalni „prodavci“ magle, političari, sve češće govore ezopovskim jezikom! Zato običnom čoveku ne preostaje ništa drugo nego da se greje nadom i svakodnevno „umiva“ optimizmom da će ove godine biti bolje nego prethodne.

Optimizam je uliven sa najvišeg i najodgovornijeg mesta u državi, i šta je činiti nego, nošeni obećanjima, verovati da će do boljitka doći, makar on bio lak i jedva primetan. Samo, što i takvom teško je otkriti korene, jer najavljeno zapošljavanje od par hiljada radnika u Srbiji teško da može pokriti sva radna mesta koja će se ugasiti, po zahtevima zapadnih nalogodavaca.

No, višu politiku ostavimo onima koji su od naroda na izborima dobili poverenje i plaćeni su da je vode, da bi nas, srećne i zadovoljne, uveli u Evropsku uniju. To jest, ako se Unija pre toga ne bude raspala, što nagoveštava i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Miodrag Zec: „Stići ćemo na brakorazvodnu parnicu, ili na sahranu!“

Poznati profesor, koga odavno nismo videli na TV ekranima niti njegove poruke mogli da pročitamo u dnevnim ili drugim novinama, kao poznavalac evropskih pa i ekonomskih (i političkih) prilika na globalnom nivou, svoju prognozu je utemeljio na više argumenata, o kojima smo u ovim novinama pisali, ali kao o mišljenjima svetskih eskperata upravo iz zapadnih zemalja: Remzija Klarka, Šin Džervezija, Nađe Tešić, Sare Katalinoto, Džozefa Juskaitisa, Sare Flaunders, Ričarda Bekera i drugih.

Ali, zato je profesor Zec, ne bez rezignacije primetio: „Kod nas sigurno idu najgori na najvažnije funkcije. Došli smo dotle da jedino ima smisla lepiti plakate i biti političar. Danas nastavnice i profesorke nemaju zube, deca ih tuku, pa smo, rušeći obrazovni sistem, srušili temelj na kojem počiva ovo društvo! Ipak, to nam nije uradila Evropa nego smo sami sebi to učinili!“

Profesor, naravno, nije rekao da je i to po ugledu na Evropu. Valjda se to, nekako, podrazumeva.

Da je profesor Zec „vidovit“ potvrđuju poslednji nagoveštaji koji stižu upravo iz Evrope. Neke zemlje koje su učestvovale u stvaranju Unije, počele su da se kolebaju. Neće, više, da prepuste vođenje svojih država onoj koja je u dva svetska rata htela oružjem da ih pokori…

I dok se tek začinje „gužvanje“ na međunarodnom planu, Gradsko udruženje penzionera u Šapcu ušlo je u ovu godinu odlučno da maksimizira svoje aktivnosti, kako bi svome članstvu, ako ne olakšalo, ono svakodnevne životne teškoće učinilo podnošljivijim.

Potpisalo je ugovor sa „Srbija-šumama“ u Beogradu o nabavci hiljadu i pet stotina, kako šumarski inženjeri kažu: prostornih (a narod govori kubnih) metara drva sa Cera i Iverka, bukovine, cerovine i grabovine. Ugovoreno je i blizu hiljadu tona sirovog i sušenog uglja iz „Kolubare“ kao i nešto više od tristotine tona kvalitetnog uglja iz Kostolca. Ako bude potražnje, Udruženje će za penzionere nabaviti i potrebne količine kaloričnog uglja iz Banovića ili iz Stanara u Republici Srpskoj. Tako će Udruženje doprineti smanjenju briga svome članstvu koje nema neke druge izvore grejanja: daljinsko, gas, električna energija i slično.

Briga Udruženja o penzionerima ovim se ne isrpljuje. Naprotiv, ono će i u 2016. kao i u minuloj godini omogućiti da svi članovi koji zažele odu na banjsko-klimatska lečenja pomoću pozajmice od 24.500 dinara na sedmomesečnu beskamatnu otplatu. Lane je pozajmicu (is)koristilo 280 penzionera, ali će ove godine taj broj, kako se čini, biti znatno veći. Ovakav zaključak izvodimo iz neobično povećanog interesovanja, pre svega siromašnih, ali i penzionera sa fakultetskom spremom kojima su primanja zakonski smanjena.

Dokle će smanjenje biti primenjeno, više niko ne govori, iako na penzionerskim čekovima piše: privremeno. Postoji opravdana bojazan da se ta reč ne preformuliše u „trajno“, a da li će se to dogoditi, zavisi najviše od onih kojima su penzije smanjene (da ne kažemo otete). To će sigurno postati realnost ako i dalje ne budu imali poverenje u Partiju ujedinjenih penzionera Srbije, nastalu upravo zbog zaštite penzija i brige o svima koji su ih zaradili u svome radnom veku. Ohrabrenja u jačanje ove Partije, međutim, stižu iz svih krajeva Srbije i, ako je verovati agencijama   koje istražuju javno mnjenje, gotovo nijedna politička stranka ili Partija ne beleži takav (blag) rast kao PUPS. S obzirom da ta istraživanja naručuju druge stranke, očekivati je da je rast PUPS-a i veći, pogotovu ako nije nepoznato da je njegov predsednik Milan Krkobabić, na čelu najuspešnijeg javnog preduzeća, direktor Pošta Srbije, koje je ostvarilo u 2015. godini više od tri milijarde čiste dobiti!

Rast ove Partije u Šapcu se gotovo udvostručio u poslednje dve godine. Posebno je interesantno što joj sve više prilaze fakultetski obrazovani kadrovi, tako da je u ovom trenutku u Gradskom odboru skoro polovina sa fakultetskom diplomom (19), a i ostali su poznati društveni radnici, trgovci, napredni poljoprivrednici. Svoje vrednosti sigurno će tek pokazati na predstojećim lokalnim izborima, koji će uskoro biti raspisani.

Gradsko udruženje i profesorka Danijela Šerbula će i ove godine organizovati više izleta i poseta kulturno-istorijskim spomenicima i znamenitim mestima u bližoj i daljoj okolini. Planirano je da penzioneri vide Kustendorf neprevaziđenog režisera Emira (Nemanje) Kusturice, i provozaju se „Ćirom“ „egzotičnom“ šarganskom osmicom.

Sekcija prosvetnih radnika prirediće više književnih i poetskih susreta, promocija i prikaza novih knjiga, romana, priča, pripovedaka, aforizama, dok će Sekcija za zdravstvo, kao i lane, obezbediti nekoliko poznatih lekara-specijalista da održe predavanja ili najsavremenijim aparatima pregledaju penzionere, koji za to budu izrazili želju.

Prvu sekciju vode profesorke u penziji Svetlana Žegarac i Bosa Krsmanović, dok je druga povrena primarijusu doktoru Dragutinu Markoviću.

Sekcija za socijalni rad sa predsednicom Živankom Gmitrić, koja se dvadeset godina nalazila na čelu Gerontološkog centra, uz poklon paketiće i novčanu pomoć za nabavku lekova za Božićne praznike, planirala je sredstva i za Uskršnje praznike, kao i za mesec solidarnosti sa starim licima, oktobar. Prošle godine za ove namene Gradska uprava je izdvojila 240.000 dinara, a u Udruženju veruju da će u 2016. godini taj iznos biti makar udvostručen, s obzirom na povećano osiromašenje penzionera.

Šahovska sekcija će, kao i svake godine, organizovati svakodnevna takmičenja i turnire svakog prvog utorka u mesecu, a verovatno će učestvovati i na turnirima na koje budu pozvani. Sekciju vodi profesor Gligorije Simonović.

Sekcija penzionisanih radnika MUP i predsednik Živojin Galonić, kako je najavljeno, imaće više susreta sa kolegama iz drugih gradova u Srbiji, a moguće je da će „skoknuti“ i u susedne Mađarsku i Rumuniju, dok je Sekcija za rad na selu koju vodi nastavnik Darinka Rajičić onemogućena u većim aktivnostima, zbog oduzetih prostorija za rad penzionera u Prnjavoru, kojih je oko devet stotina. Ostaje nada da će prostorije biti vraćene Mesnoj organzaciji penzionera.

Ako se ima u vidu da se svake sedmice četvrtkom i subotom, u Udruženju penzionera održavaju igranke, na kojima učestvuje i po sedameset i više pripadnika tako zvanog „trećeg doba“, nije teško zaključiti da je Udruženje ispunjeno raznovrsnim aktivnostima, koje doprinose lakšem podnošenju starosti.