Nije naodmet podsetiti na tekst Živojina Pavlovića (rođen u Šapcu, učio šabačku gimnaziju i postao slavan režiser i pisac) iz knjige „Balkanski džez“:
„Posle uspešnog emitovanja naučno-popularne emisije „Zapadna civilizacija“, propraćene komentarima čuvenog britanskog istoričara umetnosti Keneta Klarka, Televizija Beograd je krajem šeste ili početkom sedme decenije ovog veka (misli na XX vek, op.a.) odlučila da po istom obrascu interpretira i kulturno istorijsku baštinu jugoslovenskih naroda. Kako prvi pokušaj sa Borom Ćosićem nije uspeo, među urednicima kulturnog programa rodila se ideja da narednu temu – srpsko srednjovjekovno fresko-slikarstvo – ponude Milanu Kašaninu. Kašanin je ponudu prihvatio i u predviđenom roku buduća svoja predavanja predao redakciji u pismenoj formi, očekujući dan kada će se serija emitovati. U međuvremenu, Kašaninu izlazi iz štampe knjiga koja biva podvrgnuta žestokim političkim napadima (što je s njegovim knjigama inače bio čest slučaj), te oprezni TV – urednici odlučuju da snimanje serije o srpskim srednjovekovnim manastirima skinu s programa ukoliko se ne nađe pogodnija ličnost.
Ali je nalaze: to je – Kenet Klark!
Pismena ponuda putuje u London i, ubrzo, stiže uljudan odgovor sa zahvalnošću na pažnji, odgovor koji biva okončan pravdanjem zbog nemogućnosti prihvatanja privlačnog predloga: prezauzetost, a i nedovoljno poznavanje osobenosti vizantijskog slikarstva sprečavaju britanskog istoričara da se odazove pozivu kojim je počastvovan. Na kraju, on svoje pismo završava čuđenjem zašto se jugoslovenski komunikacijski medijum obraća njemu, Kenetu Klarku, kad u Beogradu živi najveći svetski stručnjak za Vizantiju i srednjovekovnu pravoslavnu umetnost, njegov lični prijatelj, mister Milan Kašanin…“
Tek toliko da obnovimo gradivo.
Jovan Rukavina
